Osećate li se anksiozno ili opterećeno idejom da ćete ponovo početi da se družite sa ljudima, nakon što ste više meseci proveli u izolaciji?
Možda vas ideja o provođenju vremena u kafiću u kom je gužva plaši ili vas brine što ste zaboravili kako da se ponašate kad se sretnete licem u lice sa nekim?
Možda vas povratak u kancelariju za onu veliku prezentaciju ispunjava užasom?
Ako vam bilo koji od ovih scenarija zvuči poznato, ništa se ne brinite, zato što niste usamljeni i, prema kliničkoj psihološkinji doktorki Džuli Smit, „sve je u redu sa vama“.
- Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
- Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
- Zašto možda pogrešno merimo koliko smo sagoreli na poslu
„Ono što radimo svaki dan postaje naša zona konfora“, objašnjava doktorka Smit [na slici iznad].
„Kad uđete u neku situaciju u kojoj niste bili neko vreme, vaš mozak je tako namešten da aktivira reakciju na stres.“
„To je način da vaš mozak kaže: ‘Ovo je nešto novo, ovo je drugačije. Budi oprezan.'“
Ali doktorka Smit želi da nas razuveri da „jednom kad počnemo ponovo da radimo te stvari, reakcija na stres će uminuti.“
U međuvremenu, pročitajte šest njenih najvažnijih saveta kako izaći na kraj sa anksioznošću u društvu da biste se bezbolno vratili u stari kolosek.
Savet #1: Ne odlažite to
Izbegavanje hrani anksioznost i sve pogoršava na duže staze.
I zato krenite odmah!
Ali ako osećate anksioznost, zašto ne poći od nečeg manjeg, sa društvenim aktivnostima koje deluju kao da je s njima lakše izaći na kraj?
Tip #2: Radite to onoliko često koliko možete
Što češće nešto radite, to će brže postati vaša zona konfora.
Dakle, ako ste nekada išli na nedeljnu kafu sa prijateljem, počnite to ponovo da radite.
Savet #3: Pažljivo odaberite fokus
Kad se usredsredimo na stvari od kojih smo anksiozni, postajemo još anksiozniji.
Kad se usredsredimo na stvari koje nas uzbuđuju, ili na ono što nam je nedostajalo u vezi sa viđanjem sa prijateljima, ti leptirići počinju više da liče na iščekivanje nego na anksioznost.
Savet #4: Ne zaboravite „efekat reflektora“
„Efekat reflektora“ je kognitivna predrasuda koju obično doživljavamo kad se osećamo anksiozno.
Mislimo da nas drugi procenjuju i osuđuju, više nego što to stvarno čine, zato što se većina ljudi više bavi sobom nego što mislimo.
Savet #5: Pričajte sa nekim kome verujete
Važno je razgovarati u vezi sa vašom anksioznošću sa nekim kome verujete.
Mnogi ljudi će ulaziti u društvene situacije brinući se o zaražavanju i zdravlju.
Jednom kad shvatimo da u tome nismo usamljeni, lakše ćemo s tim izaći na kraj.
Savet #6: Krenite od porodice i prijatelja
Ako prvo budete počeli da se družite sa porodicom i prijateljima, bićete opušteniji i manje nervozni u vezi sa ispunjavanjem njihovih očekivanja.
Iznad svega, ne zaboravite sve one stvari u kojima ste uživali i počnite ponovo da ih radite.
Zašto onda ne biste pozvali vašeg prijatelja i zakazali taj izlazak na kafu?
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
