Preduzetnica iz Silicijumske doline Džuli Fredrikson jasno se seća trenutka kad je odlučila da postane „preper“ – neko ko se priprema za najgori mogući scenario.
Krajem oktobra 2012. godine, uragan Sendi upravo se bio stuštio na Njujork.
„Došlo je do ogromnog, skoro fosforescentnog bljeska i otkazala je glavna elektrana koja napaja energijom čitav niži Menhetn.“
„Videla se jarka, nezemaljska, sablasno zelena svetlost i onda je sve obavila tama“, kaže ona
Ostavljena da baulja po mraku u svom stanu u njujorškom neboderu, osećala se odsečeno i preplašeno.
„Shvatila sam da nisam pripremljena čak ni za najosnovnije stvari, nisam imala dovoljno vode, nisam imala radio da slušam hitne objave, i nisam želela više nikad da to ponovo doživim.“
- Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
- Leta bi mogla da postanu „pretopla za ljude“
- Zemljotresi, poplave i požari: Kako da se ponašate
Ovih dana, Džuli je mnogo bolje opremljena.
Kad je izbila pandemija Kovida-19, znala je tačno šta treba da radi: premestila se iz Njujorka u svoju rodnu državu Kolorado.
Imala je „torbu za poneti“, stalno napakovanu hitnim potrepštinama, a ona i njen muž sada čak razmišljaju o tome da izgrade bunker ili da ojačaju kuću.
Ali kao tridesetogodišnja žena, ona se ne uklapa u široko rasprostranjeni stereotip o preperima – ljudima sa uvek spremnom rutom za bekstvo, medicinskim zalihama, hranom za nekoliko nedelja ili čak opremljenim, izolovanim bunkerom bogu iza nogu.
Džuli kaže da obožava gradski život koji vodi, sa odlascima u restorane i pozorišta, što je čini prilično drugačijom od usamljenika prepera – koji verovatno žive na obodima društva i podozrivi su prema svakom uplitanju vlade u njihove živote – koji vam prvi padnu na pamet kada se o ovome govori.
- Godinu dana sa korona virusom – koliko su trajale prethodne pandemije
- Kako se virus korona širi svetom
„U poslednjih pet do 10 godina taj stereotip je izbledeo“, kaže Džon Rejmi, koji vodi onlajn zajednicu prepera u Severnoj Americi po imenu The Prepared.
Kaže da je ta zajednica prilično razumno „odbacila marginalne teorije zavere stare škole“.
„Ogromna većina prepera danas su ozbiljni i racionalni ljudi, a njihov broj raste eksponencijalno. Polako postajemo mejnstrim.“
To ne znači da su ti marginalni elementi zauvek nestali, samo da su same zajednice postale raznovrsnije.
Na sajtu The Prepared, na primer, Rejmi ne dozvoljava nikakve rasprave o politici.
Najveća starosna grupa sajta su oni između 25 i 35 godina, a slede ih oni između 35 i 45.
Većina živi u urbanim, umesto ruralnim oblastima i podjednako ih čine muškarci i žene, kaže on.
On ovu raznovrsniju demografsku grupu pripisuje porastu broja prirodnih katastrofa zbog klimatskih promena, kao i opadanju poverenja u sposobnost američke infrastrukture i institucija da saniraju posledice katastrofe.
Na primer, medicinske ustanove u SAD i drugde u svetu nemaju dovoljno lične zaštitne opreme za negovanje onih koji su se razboleli od Kovida-19, tvrdi on.
„Navikli smo na inventar ‘u pravo vreme'“, kaže on, govoreći o široko rasprostranjenoj praksi među vladama, privatnim organizacijama i firmama da drže dovoljno zaliha na raspolaganju samo da pokriju aktivne porudžbine ili održe proizvodnju.
Iako aktuelna pandemija nije „od onih većih“ kad su u pitanju katastrofe, istakla je slabosti u našem načinu života, kaže on.
„Pokušavamo da popunimo rupu u sistemu, bilo da je to vaša lokalna električna mreža ili vodosnabdevanje, a preping je način da preuzmete stvari u vlastite ruke obezbeđivanjem resursa koji su smanjeni u sveukupnom sistemu.“
- Da li će nam vakcine protiv Kovida-19 vratiti život na staro
- Pametni telefoni oružje u borbi protiv korona virusa
- Italijan prepešačio 450 kilometara nakon svađe sa ženom
On procenjuje da trenutno postoji između pet i 15 miliona prepera samo u SAD.
Bredli Geret, socijalni geograf sa Univerzitetskog koledža u Dablinu i autor knjige Bunker: Gradnja za smak sveta, slaže se sa tim brojem i kaže da širom sveta trenutno ima 20 miliona prepera.
„Uverio sam se u postojanje neke vrste nezajažljive želje za samoodrživošću i bezbednošću u ovo doba neizvesnosti“, kaže doktor Geret, govoreći o zaključcima koje je izveo tokom istraživanja.
„Bilo mi je zanimljivo koliko su oni kulturološki i politički raznoliki; da sve bude čudnije, to je jedna od retkih zajednica danas koja zaista nije stranački obojena.“
Naglasak je, umesto toga, na učenju veština preživljavanja, kao što su tehnike prečišćavanja vode, osnovna medicinska nega i kako da napajate energijom svoje elektronske uređaje bez pristupa električnoj mreži, kaže on.
To je i velika poslovna prilika.
Doktor Geret je posetio samoodrživa naselja na Tajlandu i u Južnoj Dakoti, u kojoj se nalazi Vivos xPoint, napušteni neumreženi bivši vojni kompleks.
Njegovi stanovnici sebe smatraju najvećom svetskom zajednicom survivalista – ljudi koji se aktivno pripremaju za katastrofe.
„To su bili najekstravagantniji bunkeri koje sam video, ljudi su me uveravali da mogu da izdrže pet godina pod zemljom potpuno odsečeni od infrastrukturnog sistema“, kaže on.
Ali to je strana prepinga koja najviše iritira Džuli Fredrikson.
„Luksuzna verzija prepinga je nepodnošljivo elitistička, usudila bih se da kažem čak do mere koja je uvredljiva“, kaže on.
Za to ona krivi ekipu iz Silicijumske doline, tamošnje tehnološke mogule koji ukopavaju u zemlju luksuzne podzemne bunkere i drže helikoptere za bekstvo stalno napunjene gorivom.
Tehnološki sektor ima „novac i, iskreno govoreći, razuzdanu maštu“, dodaje ona.
„Svi mi čitamo mnogo naučne fantastike i u tehnološkoj industriji vlada duh koji sugeriše da moramo da razmišljamo o tome šta nas čeka sledeće.“
Njen stil prepinga je inkluzivan i ona želi da razmišlja o tome kako bi mogla da pomogne neposrednoj zajednici u slučaju vanrednog stanja.
Ona tvrdi da odustajanje od oslanjanja na sistem dobavljanja hrane „u pravo vreme“ i umesto toga uzgajanje i čuvanje vlastite hrane, kao i pojačavanje vlastitih veština preživljavanja, može i da vam uštedi novac.
- Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918 – i šta možemo da naučimo
- Spomenik kugi u Irigu – „Vreme kad su živi zavideli mrtvima“
Rejmi kaže da većina prepera na The Prepared spada u tu potonju kategoriju.
Oni će „u domu imati zalihe za nekoliko nedelja“.
„Mi obično razmišljamo o dvonedeljnom minimumu kao osnovi, tako da se većina ljudi usredsređuje na tu vrstu zlatne sredine, zato što je vaš prvi izbor uvek da napravite sklonište kod kuće“, kaže on.
Ali on dodaje da su se mnogi odali prepingu iz osećaja očajanja zbog nedelanja vlade usred krize.
„Zadovoljavanje vaših osnovnih potreba za preživljavanjem, to bi trebalo da bude jedna od funkcija vlade i gde bi trebalo da odlazi naš novac kao poreskih obveznika.“
Rejmi se pita da li vlade posvećuju onoliko pažnje klimatskoj krizi koliko bi trebalo.
„Stvari kao što su pandemija bile su predvidljive, eksperti o njima govore već godinama.
„Neefikasnost naših institucija je ono što nas primorava da se lično suočimo sa mnogim od ovih problema, i jeste, vlada veliko nezadovoljstvo u tom pogledu.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
