Svaka avio-kompanija ima poseban dizajn, ali većina aviona je skoro uvek bela. To može značiti da kompanije imaju slične šablone i da im avioni izgledaju slično kao jaje jajetu sa jedinom razlikom u delovima aviona koji su ofarbani nekom drugom bojom. Međutim, većina aviona je ipak bele boje. Zbog čega je to tako?
Bela boja štedi novac
Boja na avionu dodaje ukupnoj težini aviona od 272 do 544 kilograma u zavisnosti od modela aviona. Težina, naravno, povećava potrošnju goriva koju avion sagoreva što je slično prevozu čak osam dodatnih putnika. Uklanjanje ove nepotrebne težine čini letove jeftinijim, a manja potrošnja goriva znači i manje zagađenje.
Bela boja ne bledi tako brzo kao druge boje, što znači da se avion mora ređe farbati.
Za farbanje letelice Boeing 747 potroši se oko 545,53 litara farbe, dok farbanje aviona tipa Boeing 767 iziskuje oko 409,15 litara boje. Preračunato u novac farbanje komercijalnog aviona može koštati od 50.000 do 200.000 dolara.
Naravno, postoji i prednost belih aviona kada je reč o promeni vlasništva. Mnoge avio-kompanije i iznajmljivači prodaju ili iznajmljuju svoje avione drugim prevoznicima, a držeći ih belim jeftinije je promeniti dizajn odnosno prilagoditi ga novoj avio-kompaniji.
Bela boja čini avion hladnijim
Ovaj razlog je nadamo se dovoljnio jasan. Kao što se leti nosi svetlija garderoba kako bi se manje upila toplota, tako i beli avioni manje upijaju toplote prilikom leta na velikim visinama.Farbanje aviona u belo pomaže da se reflektuje sunčeva svetlost i smanji količina energije koja je potrebna da bi avion bio udoban. Modernim avionima koji su napravljeni od kompozitnih materijala potrebna je još veća zaštita od sunca jer mogu biti oštećeni UV zračenjem, što je još jedan razlog zašto se koristi bela boja.
Najbolji primer je Konkord. Iako je davno povučen iz upotrebe ovaj avion je dostizao brzinu od 2 maha. Bio je oibojen visoko refletujućom belom bojom kako bi izdržao toplotu koju proizvodi tokom nadzvučnog leta. I nos i prednje ivice ovog britansko-francuskog aviona sa delta krilima mogli bi da dostignu temperaturu do 127°C.
Međutim, tokom dve nedelje 1996. godine Konkord kompanije Air France je bio obojen prilično drugačije, u pretežno plavoj boji, kao deo reklamnog ugovora sa kompanijom Pepsi. Pošto ova boja nije imala reflektivne kvalitete originalne bele boje letelica je mogla da krstari brzinom od 2 maha samo 20 minuta. Da je letela duže avion bi rizikovao da se pregreje.
Bezbednost i održavanje aviona
Ako ostavimo po strani ekonomičnost i funkcionalnost, beli avioni su lakši za održavanje jer je tehničarima mnogo jednostavnije da uoče bilo kakvu štetu. Ovo omogućava da se curenje ulja, pukotine i drugi kvarovi odmah uoče i poprave. Farbanje aviona u belo takođe pomaže da se izbegnu udari ptica omogućavajući im da vide letelicu i izbegnu sudar.
Bojenje u aviona u tamnije boje učinilo bi da se on stopi sa zemljom i smanjilo bi sposobnost ptice da ga vidi. Isto se može reći i za potragu i spasavanje zato što beli trup pomaže spasiocima mnogo lakše da uoče mesto nesreće.
Šareni izuzeci
Postoje, naravno, izuzeci od pravila. Kompanija Air New Zealand je neke svoje avione ofarbala u crno kao deo marketinškog partnerstva sa Turističkom organizacijom Novog Zelanda vrednog 13,3 miliona dolara. Nedavno je ušao u istoriju isporukom prvog potpuno crnog mlaznog aviona Erbas A321neo sa brendom Star Alliance.
Isto tako niskobudžetni prevoznici često favorizuju šarene palete boja. Takav primer je easyJet, iako je njegov potpuno narandžasti mlaznjak bio jednokratne namene. U međuvremenu, ne-beli dizajni su standard za PLAY, Southwest Airlines, Spirit Airlines, Wizz Air i nekadašnji islandski Wow Air.
Izvor:B92
