U vrtlogu korupcije- mehanizmi borbe (audio)
Glavni mehanizmi u borbi protiv korupcije su potpuna javnost u radu lokalnih samouprava, javnih preduzeća i ustanova, negovanje konkurentnosti, ali i zakonski akti i državni pravni okvir, smatraju sagovornici portala Free media.
Korupcija predstavlja svako nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi. Osim korupcije, mito i nepotizam predstavljaju na neki način sastavni deo kulture svih naroda koji žive na ovom prostoru, naročito u javnim upravama, zdravstvu i obrazovanju, te mnogi smatraju da je društvu kao celini neophodna ozbiljna, sistematska, moralna, kulturna i politička prosvećenost ljudi da bi se ovakva situacija promenila.
Audio deskripcija teksta U vrtlogu korupcije- mehanizmi borbe
Ona je duži niz godina prisutna na prostoru Srbije, a itekako je vidljiva u manjim sredinama poput Novog Pazara, Tutina i Sjenice.
Profesor na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP) Emir Ćorović pojašnjava za portal Free media da korupcija predstavlja fenomen koji je star koliko i samo društvo.
“Asocijacija na korupciju su davanje i primanje mita, ali to je samo jedan od oblika koruptivnog ponašanja. Danas kada se pominje korupcija tu se uglavnom podrazumeva odgovarajuća zloupotreba javnih ovlašćenja u neke privatne svrhe, odnosno radi sticanja odgovarajuće imovinske ili neke druge koristi. Etimološki jezički posmatrano, korupcija znači pokvarenost ili nešto slično, čak i na engleskom ako izgovorite reč pokvarenost dobićete sličan prevod“, rekao je Ćorović, koji je po zanimanju pravnik.
On je istakao da u borbi protiv korupcije mogu da se koriste odgovarajuća preventivna i represivna sredstva.
“Preventivna sredstva treba da svedu na minimum rizike korupcije, dok su represivna ona koja slede ukoliko neko ostvari prevashodno obeležje nekog kažnjivog dela, mislim prevashodno na odgovarajuća krivična dela. U Srbiji se koruptivna krivična dela nalaze u grupi krivičnih dela protiv službene dužnosti, a tu su naročito značajna tri krivična dela, davanje mita, primanja mita i trgovina uticajem”, kaže Ćorović.
Pojašnjava da trgovinu uticajem podrazumeva situacija da neko koristi svoj društveni, stvarni ili pretpostavljeni uticaj, da bi posredovao da se nešto odradi što je pravno nedozvoljeno.
“U zavisnosti od odgovarajućeg krivičnog dela tu imamo i adekvatne kazne, uglavnom su predviđene zatvorske kazne od šest meseci do pet godina, a u nekim situacijama čak ide i do 12 godina. Naveo bih tu, kao jedno od opštih koruptivnih dela, čuvenu zloupotrebu službenog položaja, koja kao što joj i ime kaže vezana je za zloupotrebljavanje položaja koje neka osoba ima. Ona možda i najbolje oslikava, jezički posmatrano, samu tu koruptivnu delatnost”, smatra Ćorović.
Dodaje da je u Srbiji, kada je reč o krivičnom gonjenju tih krivičnih dela, donet poseban zakon, to je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa i suzbijanju organizovanog kriminala terorizma i korupcije, te da je na taj način u pogledu korupcije izvršena koncentracija nadležnosti.
“Šta to znači- postoje četiri odeljenja pri odgovarajućim Višim tužilaštvima i Višim sudovima, koja se na području odgovarajućih apelacija staraju o gonjenju, kada je reč o suđenju tih krivičnih dela, koja su tim zakonom stavljena u nadležnost. Na primer, za područje kragujevačke apelacije, u koju spade Novi Pazar, nadležno je da postupa posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu i posebno odeljenje Višeg suda u Kraljevu. Za područje Niša, to su posebna tužilaštva za korupciju u Nišu, posebno odeljenje Višeg suda u Nišu. Isto je tako u Beogradu i Novom Sadu, pri Višim sudovima, odnosno Višim javnim tužilaštvima”, navodi Ćorović.
On ističe da sama činjenica da je država donela pravni okvir ukazuje na neki način na postojanje želje i spremnosti da se krene u suzbijanju korupcije, kao veoma negativnog i društveno opasnog ponašanja.
“Pri tome ti zakoni čak daju i mogućnost formiranja takozvanih udarnih grupa. Osim toga, taj zakon daje mogućnost da, ne samo da sudovi i javna tužilaštva imaju svoja posebna odeljenja, nego i policija. Policija na ovim područjima ima svoje posebne organe koji prevashodno otkrivaju ta krivična dela, a nakon toga ih procesuiraju preko tužilaštva i sude preko pomenutih sudova. Bitno je da ona daje mogućnost da se postignu bolji efekti, jer postoji mogućnost formiranja takozvanih udarnih grupa gde će eksperti iz različitih državnih organa moći da rade na otkrivanju, pa time kasnije da pomažu procesuiranje i suđenje takvih krivičnih dela“, zaključio je Ćorović.
Zlatko Minić iz organizacije Transparentnosti Srbija smatra da su potpuna javnost u radu lokalnih organa i negovanje konkurentnosti dva mehanizma koja mogu da pomognu da se korupcija spreči, kao i da olakšaju borbu protiv nje.
“Ne možemo unapred tvrditi da ima korupcije tamo gde nema transparentnosti i konkurencije, ali su sigurno manje šanse da se ona desi. Gde nema transparentnosti i konkurencije, to je upozorenje da tu treba biti oprezan i pratiti šta se dešava”, navodi on.
On je za portal Free media rekao da je problem u Srbiji što se ta dva mehanizma ignorišu, odnosno, što se često dešava da se traže načini da se, ako ne bar u potpunosti isključe, onda bar umanji njihovo dejstvo.
“Mi imamo situaciju da se u Srbiji transparentnost neguje, bezbrojni su primeri za takva ponašanja, od javnih nabavki do primena zakona. Imamo situacije da se na javnosti u radu i konkurenciji insistira u nekim manje bitnim javnim nabavkama, a da u kapitalnim infrastrukturnim projektima javnosti uopšte nema, niti konkurencije”, ocenjuje Minić.
Unapređenju transparentosti rada lokalnih samouprava doprinose mere propisane lokalnim antikorupcijskim planovima (LAP), dokumentima koje sami gradovi i opštine usvajaju kako bi u njih ugradile sve antikorupcijske mehanizme.
Novi Pazar je bio jedan od prvih gradova koji je usvojio LAP, a potom i osnovao Lokalni antikorupcijski forum. Međutim, nakon tri godine četiri od pet članova tog tela je podnelo ostavke uz obrazloženje da je izostala saradnja sa lokalnom samoupravom.
______________________________________________________________________
Projekat “U vrtlogu korupcije“ realizuje Udruženje građana Free Media. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
