U vrtlogu korupcije- Lokalni antikorupcijski forum

Novi Pazar je bio jedan od prvih gradova u Srbiji koji je usvojio lokalne antikorupcijske planove (LAP), dokumente u koje se ugrađuju antikorupcijski mehanizmi, a potom u avgustu 2019. godine i osnovao Lokalni antikorupcijski forum (LAF).

Međutim, nakon tri godine, četiri od pet članova tog tela podnelo je ostavke uz obrazloženje da je izostala saradnja sa lokalnom samoupravom.

Bivša predsednica LAF-a Esma Lotinac smatra da je inicijativa za osnivanje tog tela bila odlična i da su predano počeli sa radom.

“Slali smo precizne savete kako bi sve aktivnosti propisane LAP-om bile implementirane u predviđenom roku. Napravili smo zvaničnu e-mail adresu, dobili prostor na sajtu Grada kako bi se građani informisali o našem radu i slali nam predstavke. Tokom prve godine smo imali dobre rezultate, sarađivali smo sa organizacijama civilnog društva, lokalnim parlamentom, gradonačelnikom, Gradskim većem”, rekla je Lotinac za portal Free media.

Problemi su nastali sa epidemijom korona virusa koja je, smatra Lotinac, uticala i na rad LAF-a.

“Onda kada smo izgubili podršku većine saradnika u Gradskoj upravi, pored naših brojnih apela i kada smo uvideli da ne možemo da obavljamo naš posao onako kako smo se rešenjem obavezali, mi smo ‘digli ruke’ i napustili LAF, jer stojimo imenom i prezimenom iza jednog tela koje je postalo potpuno nefunkcionalno”, objašnjava ona.

Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija kaže da je modelom Agencije za sprečavanje korupcije predviđeno da implementaciju mera propisanih LAP-om prate posebna radna tela, forumi, formirani od predstavnika građana, nevladinih organizacija i aktivista kojima je stalo da lokalne vlasti rade odgovorno, transparentno i efikasno.

“To je odlično zamišljena ideja, koja nažalost nije zaživela. Forumi su formirani u dvadesetak gradova i opština, a trebalo je u svim, tek u nekoliko i dalje rade i funkcioništu, dok u ostalim više ne postoje ili postoje formalno. Mali broj mera propisanih LAP-om je sproveden, lokalne vlasti nisu spremne da im dostavljaju informacije, rad foruma često zavisti od naše pomoći i od entuzijazma pojedinaca”, kaže Đorđević.

Nakon ostavki članova LAF-a, kao i istekom rokova predviđenih za implementaciju mera propisanih LAP-om, Gradsko veće Novog Pazara usvojilo je zaključak za produženje rokova do kraja 2023. godine.

LAP je strateški dokument koji sadrži oko 120 mera, koje je lokalna samouprava morala ispuniti u borbi protiv korupcije.

Koordinator sprovođenja LAP-a Aleksandar Ivanović kaže za naš portal da je rešenjem gradonačelnika Nihata Biševca formirana radna grupa odgovornih osoba po oblastima definisanim LAP-om, a da će jedna od njihovih prvih aktivnosti biti formiranje komisije za izbog članova novog LAF-a.

“Mi smo nakon ovih ostavki prvo analizali šta nije valjalo, šta je dovelo do ovog stanja, podvukli smo probleme. Da pojasnim, formiranje LAF-a je jedna od mera koja je predviđena ovim lokalnim antikorupcijskim planom. Očekujem da do kraja ovog meseca formiramo komisiju za izbor novih članova LAF-a, a novina koja nije urađena prošli put je usvajanje operativnog plana. Kod sada več bivšeg LAF-a problem je bio u nepostojanju određene komunikacije na nižim nivoima, a ovim operativnim planom svako ko je dobio neki zaduženje ima jasnu i preciznu listu koraka koje treba da uradi sa predviđenim rokovima kako bi mogli da pratimo dokle smo stigli”, rekao je Ivanović.

On je istakao da je problem što u ovakvom formatu nijedna lokalna samouprava u Srbiji nije usvojila LAP, tako da za neke mere nemaju konkretan primer kako da ih sprovedu.

“Rukovodioci odeljenja, koji su preuzeli obaveze, imaju dilemu kako nešto pravno da oforme, kako da se izradi neka procedura, tako da će verovatno to da zahteva malo veći vremenski period. Nama stoji na raspolaganju i Agencija za borbu protiv korupcije koja je tu da pomogne oko pojedinih mera i druge organizacije, kojima ćemo se sigurno obraćati za pomoć”, rekao je Ivanović.

Njemu nije poznato da je neko od građana prijavio korupciju nadležnim organima ili čelnicima lokalne samouprave.

“Korupcija nije samo davanje novca nekome da učini nešto što bi inače morao prema opisu posla, već i nepotizam, davanje privilegije prijateljima, rođacima i stranačkim kolegama. Kroz LAF bi trebalo da se korupcija u svim tim oblicima smanji. Najveći faktor za korupciju je ljudski, koji treba da se stavi pod kontrolu kako bi se suzio prostor da neko na bilo koji način zloupotrebi svoj položaj”, pojašnjava on.

Dodaje da bivši članovi LAF-a imaju pravo opet da se prijave na konkurs.

Međutim, jedan od članova ovog tela koji je podneo ostavku Sead Biberović kaže za portal Free media da on neće konkurisati, upravo zbog lošeg iskustva koje je imao u prethodnom periodu.

“Naše iskustvo je bilo veoma negativno, zato smo i dali ostavke, jer mi nismo mogli da uradimo ništa od onoga što smo planirali u početku i nije nam bilo dozvoljeno da radimo svoj posao. Istakao bih da je naš posao bio da pratimo implementaciju LAP-a”, rekao je Biberović.

On je dodao da kada su njih troje dali ostavke, pojedinci iz vladajuće stranke u ovom gradu su pokušali da ih oblate, time što su pisali po društvenim mrežama da su zapravo oni krivi što se ne implementira LAP.

“To je bio pravi nonsens, a mislim da su to i oni shvatili pa su brzo prestali sa takvim objavama. Mi u suštini i ne znamo da li se taj plan implementirao, jer nam je bila uskraćena mogućnost da to proverimo u različitim odeljenjima Gradske uprave“, rekao je Biberović.

On smatra da su samim nepostojanjem LAF-a na gubitku svi građani Novog Pazara.

“Nama je preko potrebna bilo koja mera koja će da umanji korupciju, koja se svakodnevno dešava u ovom gradu. Ne možemo ti i ja da budemo korupirani, zato što mi nismo u poziciji moći za neku sopstvenu materijalnu i finansijsku dobit pružimo nekome neku uslugu preko reda u odnosu na druge koji to više zaslužuju. Korupmirani mogu da budu samo oni koji su u pozicijama moći, oni koji su na mestima odlučivanja, a to su zapošljeni u lokalnoj samoupravi”, tvrdi Biberović.

On je kao jedan od primera korupcije naveo izgradnju stambenih zgrada, koje iako imaju dozvolu za šest, prave sedam- osam spratova.

“Nejasno je kako oni uopšte dolaze do dozvola da grade tamo gde ne bi smeli da grade. Kada građani pomenu mito i korupciju, obično pomisle na nekog doktora koga su potplatili da ih pregleda preko reda ili nekog sudiju, a ja mislim da je to oduvek postojalo, samo na mnogo nižem nivou nego danas što je prisutno“, zaključio je Biberović.
…..

Projekat “U vrtlogu korupcije“ realizuje Udruženje građana Free Media. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

 

RUBRIKE
Podeli