U vrtlogu korupcije – Indeks koruptivnosti se kreće prema kategorijii obrazovanja

Učenicima osnovnih i srednjih škola u Novom Pazaru poznat je termin korupcija, iako većina njih nije svesna svih njenih oblika, pogotovo u obrazovnom sistemu, kao ni štetnosti po lokalnu i širu društvenu zajednicu.

U obrazovnom sistemu Srbije nisu predviđeni posebni časovi na kojim bi nastavnici i profesori upoznali učenike o korupciji, zbog čega rukovodioci škola često organizuju radionice i predavanja kao vannastavne aktivnosti kako bi đake upoznali sa tom štetnom društvenom pojavom.

Audio deskripcija teksta U vrtlogu korupcije- Indeks koruptivnosti se kreće prema kategorijii obrazovanja (AUDIO)

Direktorka Gimnazije u Novom Pazaru Dženana Raždaginac kaže da je korupcija širok pojam i da je sigurno ima u svim segmentima društva.

“Kao roditelj i prosvetni radnik, a sada i rukovodilac jedne obrazovne ustanove, smatram da je ovo veoma važno pitanje i da je edukacija mladih u tom pogledu bitna. Mi smo, u saradnji sa Institutom za evropske poslove iz Beograda, u maju i junu ove godine, organizovali radionice za učenike trećeg i četvrtog razreda, na kojima su se bliže upoznali sa vidovima korupcije, načinima prepoznavanja i prijavljivanja. Planiramo da organizujemo i u narednom periodu takve radionice”, rekla je Raždaginac, koja u Gimnaziji radi već 12 godina, a od aprila je na čelu ove ustanove.

Ona pojašnjava da su škole, kao i sve državne institucije, u obavezi da izrade Plan integriteta, koji se mora dostaviti Agenciji za sprečavanje korupcije, do kraja ove godine.

Dženana Raždaginac- direktorka Gimnazije u Novom Pazaru

“Tim za izradu plana radi na tome i nadamo se da će svi rokovi biti ispoštovani. Cilj izrade plana integriteta je upravo u tome da se poštuju zakoni, kodeksi ponašanja i da deluju etički, kako bi se izbegla korupcija i poboljšao rad”, rekla je direktorka Gimnazije.

Ona je podsetila sve učenike, roditelje i zaposlene u ovoj školi da su u obavezi da prijave korupciju, ako su njeni svedoci.

”Svi oni mogu da se obrate meni, a ja ću učiniti ono što je moja zakonska obaveza, odnosno obavestiću nedležne organe”, rekla je Raždaginac.

Direktor Ugostiteljsko turističke škole u Novom Pazaru Iso Ćorović smatra da korupcija kao pojava znači korišćenje društvenog i državnog položaja u cilju sticanja vlastite koristi.

“Korupciju možemo posmatrati na tri načina, po intezitetu i jačini ispoljavanja. Postoji bela, siva i crna korupcija. Bela korupcija se označava kao nepotizam, a to je davanje privilegija na osnovu rođačkih ili prijateljskih veza. Na primer, da ako imate nekoga ko radi u Pošti, onda ćete preko reda plaćati račune ili ako neki nastavnik ima iz svoje porodice nekog učenika, onda će on imati neku prečicu ili malo popusta prilikom dobijanja ocena. Dalje, siva korupcija je privilegija- davanje usluge za uslugu. To se u našem žargonu kaže- ja tebi, ti meni. Na primer, ako bi saobraćajac zaustavio neku osobu, recimo prosvetnog radnika zbog saobraćajnog prekršaja i onda bi tu prijavu zaboravio, navodno, da ispoštuje ili čeka da zastara, ali će nakon određenog vremena tražiti od tog istog nastavnika da zaključna ocena njegovog deteta bude pozitivna. To je usluga za uslugu. Na kraju, crna korupcija, sam termin znači da je najopasnija, a to je davanje novca kao mita i kažu da je najviše zastupljena u zdravstvu i obrazovanju. Na primer, evo u zdravstvu ako neko treba da izvrši operaciju i da lekarima na ime poklona kovertu sa novcem ili kad neko u indeks ubaci malo veću novčanicu da bi dobio pozitivnu ocenu“, kaže Ćorović.

On smatra da su Balkanci narod koji voli da daje i prima poklone.

Iso Ćorović- direktor Ugostiteljsko turističke škole u Novom Pazaru

“Od najranijih vremena učiteljici su se za 8. mart nosili pokloni, kao što su bombonjera, cveće i drugo. I danas se nose medicinskim sestrama i drugim osobama simbolički pokloni, poput flaše pića, čokolade, bombonjere, buketa cveća. To je prva kategorija poklona, a u drugu kategoriju spadaju recimo švajcarski sat koji vredi nekoliko hiljada evra ili novi model ajfona, automobil. Sve se to tretira kao poklon, ali nikako ne postoji vaga koja će izmeriti jednako prvu i drugu grupu poklona. Činjenica je da je ova druga grupa poklona klasična korupcija, davanje mita, da bi se završile određene stvari, a taj koji to prima je nezakonito stekao dobit za sebe“, pojasnio je direktor Ćorović.

Kada govorimo o korupciji u školama on tvrdi da se indeks koruptivnosti kreće prema kategorijii obrazovanja.

“Najmanja korupcija je u osnovnim, a logično je da će najveća biti u visokom školstvu. Što se tiče prisustva korupcije u srednjim školama, mislim da je sporadično, preciznije retko se može čuti da ima neko ko je primao mito, ko je trgovao uticajem, ko je nekoga ucenjivao. Međutim, desi se, nekad čuje u medijima o tome informacija. Takođe, istraživanja i statistika pokazuju da ni obrazovanje nije grana gde se ne sreće korupcija”, rekao je Ćorović.

On se seća da su pre nekoliko godina mediji izveštavali o falcifikovanim diplomama u Novom Pazaru, koje su zapravo bile obični papiri na kojima je bio ispisan naziv neke obrazovne ustanove.

On tvrdi da u Ugostiteljsko turističkoj školi, bar u poslednjih 10 godina, koliko je on na mestu direktora, korupcije nije bilo.

Ugostiteljsko turistička škola u Novom Pazaru

“To mogu da tvrdim, jer je jedan deo mojih poslova kontrola, kao i sankcionisanje ukoliko bi dovelo do toga. Svaka obrazovna ustanova, ali i ostale ustanove, su u obavezi da izrade Plan integriteta koji mora da bude u skladu sa Zakonom o suzbijanju korupcije. Plan integriteta radi tim, kojim rukovodi koordinator, a to je jedan od nastavnika. Tim čini nekoliko zaposlenih u školi. Koordinator rukovodi izradom plana, zatim se stara da se sprovodi taj plan valjano, da se primenjuju mere za popravljanje integriteta, ako postoje te pojave. Rukovodilac je u obavezi da makar jednom u toku godine sačini pisani izveštaj i da upozna direktora i nastavničko veće sa rezultatima. To je još jedan korak usmeren ka sprečavanju korupcije u obrazovanju“, priča Ćorović.

Na naše pitanje šta bi uradio da čuje za slučaj korupcije u školi, kaže da bi saslušao obe strane.

“Korupcije je izuzetno delikatan proces i delovanje. Nikada nemate opipljive podatke. Obično za mito znaju samo onaj koji ga je dao i onaj koji ga je primio, eventualno da postoji i treća osoba, posredna, koja takođe ima neku zasluženu dobit u tim transakcijama. Jedini način je zakonsko uređivanje. Mi kao prosvetni radnici nismo podmitljivi, uglavnom, jer smo svesni činjenice, složenosti i odgovornosti posla kojim se bavimo. Pred nama su mlade generacije koje mi treba pravilno da vaspitamo i usmerimo ka nekim pravim vrednostima, da postanu pošteni ljudi, da cene rad i da momoiđu sve ove anomalije koje su danas, nažalost, sve češće“, kaže Ćorović.

Tokom prethodnih meseci nekoliko stotina učenika osnovnih škola Bratstvo i Meša Selimović, kao i Gimnazije, Ekonomske, Tehničke i Škole za dizajn slušalo je predavanja i učestvovalo u radionicama, koje su uglavnom držali njihovi vršnjaci, na kojima su diskutovali o korupciji.

“Nastojali smo da im definišemo šta je to korupcija, koji su njeni vidovi sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu, kao i o moralu i načinima borbe protiv korupcije. Mogu da kažem da su učenici svesni korupcije i svakodnevnog koruptivnog ponašanja”, ocenio je Emel Hodžić, koji je o toj temi razgovarao sa učenicima OŠ “Bratstvo”.

Radionice sa učenicima u Novom Pazaru o korupciji

Maturantkinja Gimnazije Maida Habibović svoje znanje podelila je sa učenicima svoje srednje škole.

“Pored formalnih definicija korupcije, trudila sam se i da im na praktičan način približim i objasnim da korupcija u stvari nije nešto strano i daleko, već da je zastupljena i uočena u svakodnevnici svakog od nas. Razgovarali smo o ključnim odlikama korupcije, kako je možemo najlakše uočiti i šta možemo uraditi da je sprečimo”, priča ona.

Ističe da nije očekivala da srednjoškolcima korupcija bude toliko nepoznat i neshvaćen pojam koji, dodaje, pre svega vide kao nešto što je usko vezano za politiku, a ne svakodnevan život.

Maida Habibović- maturantkinja Gimnazije

“Većina njih nije znala da je vid korupcije kada preko rođaka ili bliskih prijatelja zakazujemo lekarski pregled ‘preko reda’, kao i nošenje poklona zaposlenim u nekim ustanovama u znak zahvaltnosti. Na našim prostorima je to toliko uobičajeno da se skoro smatra manirom normalnog ponašanja”, navodi Maida.

Emel, iako je radio sa osnovcima, ističe da su učenici navodili čiste primere korupcije, što pokazuje da itekako znaju da je prepoznaju.

“Kada smo razgovarali o primerima, većina njih je odmah navodila to što nastavnici drže privatne časove učenicima kojima predaju u školi, pa oni posle imaju bolje ocene. Takođe, korupcijom smatraju i to što učenici i njihovi roditelji kupuju poklone učiteljima i nastavnicima. Kao primere su navodili i davanje novca zdravstvenim radnicima”, kaže Emel.

Maida i Emel slažu se da je za borbu protiv korupcija bitno da osobe od rane mladosti shvate njenu štetnost.

Učenici čuli za korupciju, ali ne znaju sve njene vidove

“Bitno je da je prepoznaju, kako bi postali svesni važnosti borbe protiv nje. Ako od rane mladosti korupciju prihvate kao normalnost, sažive i pomire se sa njom, onda sigurno neće biti rezultata, niti opšteg napretka društva”, zaključuje Emel.

“Korupcija je veliki problem koji iz dana u dan postaje sve veći, šteteći svakom od nas. Trebamo konstatno raditi na tome da se ona, ako ne nestane, onda bar umanji. To možemo postići raznim merama ponašanja, da poslužimo kao primer drugima, jer sve polazi od nas samih”, zaključuje Maida.

Projekat “U vrtlogu korupcije“ realizuje Udruženje građana Free Media. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

RUBRIKE
Podeli