U svetu ima dosta nemira, nemilih događaja i tuča. Ne možemo reći da i naš lepi grad ponekada nema sličan ili isti problem. To je deo svake društvene sredine jer u svakom deliću ove planete postoje one osobe koje ne umeju da rešavaju problemske situacije verbalno pa se to često završi onako kako ne želimo. Dođe prvo do verbalnog okršaja, zatim do gurkanja, udarca, tuče i to se najčešće završi tako što neko od učesnika konflikta završi u bolnici, a to nikome, ali baš nikome ne treba.
Po mom mišljenju, tuče se dešavaju i zbog najbanalnijih razloga. Potpuno neopravdano i bez ikakvog problema dođe do tuče. Na primer, one se desavaju zbog: parkiranja na tuđe teritorije, psovki, nekulturnog naroda koji svojim ponašanjem izazove drugo lice na konflikt…itd. Dobro, ne možemo reći da do ovoga ne dolazi i zbog krupnih i velikih razloga, ali svakako za sve postoji rešenje.
Tuča nije i nikada neće biti rešenje za dati problem.
Sve možemo rečima da sredimo. Razgovor je, kažu odrasli, melem za dušu. Razgovorom se može baš sve rešiti. Ima izreka koja kaže da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Ako mi nastupimo kulturno i fino, ma koliko da je preko puta nas neko ko želi izazvati konflikt, verujem da ćemo lepim nastupom da omekšano srce onoga ko ispred nas stoji ljutito. Jednostavno, kada nam neko nešto ružno kaže, mi možemo uvek izabrati da polako i smireno odgovorimo tom nekom i da na lep način objasnimo da to njihovo ponašanje nije u redu. Ima nas dosta mladih ali i odraslih koji ne želimo i nećemo više tuče i nemire, kako u svetu tako ni u našem regionu, ali ni našem malom lepom gradu.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Školice novinarstva“ A1 TV redakcije.
Autor: Zerina Hodžić, 12 godina, 6.razred.
