Redovno pešačenje nije samo rekreacija, već jedan od najlakših načina da se sačuva zdravlje i smanji stres. Stručnjaci poručuju da je dovoljno samo 30 minuta hoda dnevno da bi se poboljšala kondicija, raspoloženje i mentalno zdravlje, poruka je stručnjaka povodom Svetskog dana pešačenja koji se danas obeležava širom sveta.
Minimalno preporučeno vreme pešačenja je 30 minuta dnevno, čak i kod osoba sa niskim krvnim pritiskom. Pešačenje poboljšava kvalitet sna, cirkulaciju, jača srce, kosti i zglobove, a istovremeno podstiče mentalno zdravlje. Kako objašnjava doktorka Suzana Ilić, specijalizant opšte medicine:
“Zdravstvene koristi redovnog pešačenja su višestruke, poboljšava kvalitet sna, cirkulaciju, jača srce, kosti i zglobove, ali i podstiče mentalno zdravlje.”
Pešačenje značajno utiče i na fizičku kondiciju i energiju. Samo pola sata brzog hoda dnevno pomaže u jačanju mišića nogu, leđa i stomaka, reguliše telesnu težinu i smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2, hipertenzije i gojaznosti.
Difovac i trener Ado Kurtanović ističe:
“Pešačenje je jedna od najefikasnijih fizičkih aktivnosti, jača mišiće nogu, leđa i stomaka, reguliše telesnu težinu, smanjuje stres i rizik od dijabetesa tipa 2, hipertenzije i gojaznosti.”
Za ljude koji žele da povećaju kretanje u svakodnevnom životu, počeci ne moraju biti naporni. Postepeno uvodjenje pešačenja može dovesti do trajne navike i boljeg zdravlja.
Kurtanović savetuje:
“Ako nisu aktivni, neka počnu sa 15–20 minuta pešačenja i postepeno povećavaju. Koristite svaku priliku za kretanje, pešačite do prodavnice, izbegavajte lift i pokretne stepenice. Ciljajte na 5.000–7.000 koraka dnevno i pratite napredak aplikacijom, tako povećavate motivaciju.”
Različiti tipovi hoda donose različite benefite. Lagani hod pogodan je za oporavak i smanjenje stresa, dok brzi hod poboljšava kondiciju i pomaže u regulaciji telesne težine. Kurtanović objašnjava:
“Lagani hod poboljšava cirkulaciju, smanjuje stres i pogodan je za oporavak, starije osobe ili početnike. Brzi hod povećava potrošnju kalorija, jača mišiće i pomaže u regulaciji telesne težine.”
Ipak, pešačenje nije preporučljivo za sve. Osobe sa teškom srčanom insuficijencijom, ozbiljnim plućnim oboljenjima ili povredama zglobova treba da se posavetuju sa lekarom pre nego što uvedu ovu aktivnost. Doktorka Ilić upozorava:
“Postoje zdravstvena stanja kod kojih se pešačenje mora ograničiti ili izbegavati, kao što su teška srčana insuficijencija, teža oboljenja pluća i povrede zglobova.”
Redovno pešačenje doprinosi opštem boljem stanju organizma, energiji i raspoloženju. Kako zaključuje Kurtanović:
“Pešačenje 30 minuta dnevno utiče na poboljšanje kondicije, povećava energiju i koncentraciju, a istovremeno poboljšava san i raspoloženje.”
Ovaj Svetski dan pešačenja podseća da za zdravlje i dobro raspoloženje nije potrebno mnogo, dovoljno je uključiti 30 minuta hoda u dnevnu rutinu.
