Studenti danas nisu spremni na rizik kao prethodne generacije, mišljenje je pojedinih studenata iz Novog Pazara. Da li su studentski protesti i aktivizam i dalje efikasni u donošenju promena u društvu?
Danas se obeležava Međunarodni dan studenata u znak sećanja na čehoslovačke studente pogubljene 39. godine prošlog veka, boreći se za pravdu i demokratiju.
U to ime, ekipa portala A1 razgovarala je sa novopazarskim studentima o tome koliko se od tada promenila uloga studenata u borbi za pravednije društvo, koji su mehanizmi za angažovanje mladih u tome, da li smatraju da se studentskim aktivizmom doporinosi promenama u društvu i kako obrazovanje može biti bitno u podršci borbi za demokratiju i pravdu.
Počinjemo od Emine Torbić koja je studije na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru tek nedavno završila; ona kaže da su društveni i politički izazovi mladima različiti i mnogobrojni, pre svega finansijske prirode, nepostojanje dovoljno sredstava kojima bi se đaci i studenti podstakli i nadahnuli, što bi im, kako kaže, olakšalo u donošenju različitih odluka.
“Mislim da se uloga studenata promenila pre svega što je borba dobila mogućnost da dobije veću razmeru ako uzmemo u obzir razvoj tehnologije i upotrebu različitih platformi, što omogućava veću vidljivost drugima, globalnu. Želim da verujem u to da je društvo napredovalo da ne bi dozvolilo da se studenti pogube zbog toga što ne dele iste političke stavove.
Smatram da je neuključivanje mladih, njihovih ideja u političke, društvene odluke itekako veliki problem, lično verujem da je bolja budućnost u rukama mladih i da su oni riznica pravih ideja koje su u skladu sa vremenom u kom živimo.
Smatram da su studentski protesti i aktivizam i dalje relevantni i efikasni u donošenju promena u društvu. Svaka vrsta aktivizma i protesta šalje jasan odogvor društvu, da se mladi bore i da nisu zadovoljni statusom u društvu. Takođe, aktivizam i protesti studenata mogu uticati na sve ostale koji dele ista mišljenja da se priključe ili pak solidarišu sa njima.
Obrazovanje je bitno jer pre svega daje dobru podlogu za ono što mladi zastupaju. Obrazovanje proširuje vidike i omogućava nove spoznaje te mladi mogu biti bogatiji za nove motive i načine koje će ih usmeriti na borbu za pravdu i aktivizam“, Emina Torbić, dvadesetpetogodišnja diplomirana psihološkinja.
Sa druge strane, dvadesetjednogodišnja Zenilda Ljajić na vreme u kojem danas žive i stvaraju studenti gleda drugačije.
“Smatram da studenti danas nisu spremni na rizik kao prethodne generacije i da stav kojim se treba voditi nije toliko izražen, samim tim promene su znatno teže. Privilegija se daje pre koristi nego pravdi.
Mislim da aktivizam kod mladih i njihova borba za bolje društvo u vremenu u kojem živimo nije na zavidnom nivou, jer je sistem tako jako uređen, da teško pristup manjih grupa može dovesti do promene“, kaže Ljajić, studentkinja psihologije.
Svoje mišljenje u nastavku izražava i mlada pravnica, Hana Hadžibegović koja, vođena određenim situacijama današnjice koji definišu neka nova pravila, na aktivizam mladih gleda sa dozom ustručavanja i kolebanja, ipak negujući optimizam.
“Demokratija je posle tiranije najgori sistem vladavine. Monetarni sistem je iznad sudsva i zakonodavstva, tako da se taj izazov teško moze prevazići. Verujem da digitalna era i tehnološki napredak nikako ne mogu uticati na načine na koje se mladi angažuju u borbi za demokratiju. Dokaz su nam upravo dešavanja u Palestini. Pored digitalizacije, video zapisa kao svedočenja… ništa ne možemo promeniti.
Studentski protesti i aktivizam i dalje su relevantni i efikasni u donošenju promena u društvu, zato što kritična masa pokreće revoluciju. Obrazovanje jeste važno – Znanje je najveća metodološka vrednost. Nije ključno za demokratiju ali za pravdu jeste“, ističe dvadesetogodišnja Hadžibegović.
Naša naredna sagovornica koja je želela ostati anonimna naglasila je kako izgleda borba za pravednije društvo koje je spremno na promene iz perspektive nekog ko godinama radi i stvara, i pre samog završetka studija.
“Ne mislim da se situacija u studiranju i studentskoj pravdi naročito promenila. S obzirom na to da ni jedna situacija koja je do sada bila aktuelna nije imala neko dugoročno rešenje. Primer jeste problem sa studentskim kreditima od pre nekoliko meseci.
Ono što je fascinantno jeste da moraju da misle o problemu zapošljavanja i tokom studiranja i da nalaze dugoročna rešenja. Istini za volju, takva situacija dovodi do toga da neki studiraju nekoliko godina nakon što se završi rok za završetak studija. Pristupanje partijama radi zapošljavanja i nedostatak slobode je samo jedan od političkih izazova s kojim se studenti zapošljavaju. Ovaj problem značajno smanjuje šanse drugima, možda i kvalifikovanijim studentima.
Digitalna era značajno doprinosi tome da se glas dalje čuje. Ako uzmemo u obzir da je ekspanzija društvenih mreža nakon pandemije korona virusa značajno porasla, onda nam postaje jasno zašto studenti koriste društvene mreže i digitalne platforme kao način da dopru do ciljne grupe.
Studentski protesti su oduvek bili tabu kada su protesti u pitanju. Znak krize u jednom društvu polazi od momenta kada se studenti pobune. Stoga, smatram da studentski protesti i dalje imaju odjeka, i da će uvijek da imaju odjeka kada je u pitanju problem sa uslovima studiranja“, kaže L.T., master fililoškinja anglista.
U svom podrobnom i vrednom izlaganju, naš najmlađi i jedini sagovornik, ali ne i manje važan, Fatih Jukić, zaključuje ovu temu bitnim pogledom na budućnost koji optimistično veruje u boljitak, svakodnevno negujući inicijativu u sebi.
“Uloga studenata u borbi za pravdu i demokratiju od perioda Drugog svetskog rata, njihovom borbom protiv samih nacista se naročito promenila. Studenti danas imaju veća prava u donošenju samih odluka. Glas mladih se pretežno čuje u nevladinim organizacijama, na raznim projektima i seminarima koje organizuju mnoge organizacije. Tada su mladi ljudi izgubili živote da bi pravda pobedila i da bi studenti mogli da se čuju i budu viđeni – sve sa cilljem da društvo bude pravednije.Treba da smo svesni da zapravo smo jako bitan faktor ovog društva.
Javni nadležni organi imaju veoma važnu ulogu u društvenim izazovima sa kojima se mladi susreću. Pre svega nadležni organi treba da razviju strategije kojima će pomoći nama studentima kako bi bili odgovorni članovi društva i kako bi došlo do promena.
Digitalna era i tehnološki napredak su izuzetno bitni faktori koji mladima daju platforme na kojima mogu da iznesu svoj stav,da se njihov glas itekako čuje i da zajedno sa ostalim studentima borbu za demokratiju podignu na veći nivo, bolje uslove života i da zapravo svaka jedinka ima pravo na demokratiju, koja je u zakonu jasno definisana.
Studentski protesti i aktivizam su jedna od glavnih stavki za same promene. Izuzetno je bitno da su studenti osvešćeni, aktivni u svojim zajednicama, kako bi došlo do promena. Svaki problem treba izneti i uz angažovanje svih nas studenata sve probleme koje je moguće rešiti, rado otkloniti. Važno je da se naš glas čuje. Za bolju budućnost, za buduće studente, za bolji društveni status.
Obrazovanje je ključno u svim situacijama, pa tako i u borbi za pravdu i demokratiju. Danas je obrazovanje puno dostupnije i svaka jedinka treba da što više napreduje, da se usavršava i samim tim bude sposobna da učestvuje u borbi. Stavovi koje donosimo su nekim delom potkovani obrazovanjem koje smo stekli.
Imam utisak da se ne pridaje značaj ovom danu toliko, jer dosta studenata ne zna koji je zapravo motiv za obeležavanje ovog dana. Treba puno pričati o ovome, jer ne želimo da zaboravimo žrtvu koju su mladi ljudi uradili, već nam trebaju biti uzor kako bi mi načinili sve što možemo kako bi se stanje u društvu promenilo“, zaključuje devetnaestogodišnji Jukić, student biologije.
Govorilo se o ovom bitnom datumu u našoj zajednici ili ne, on će ostati simbol borbe za demokratsko obrazovanje i društvo.
autorke: Zerina Torbić i Mejrema Nicević Nokić
