Slep je i radi u Pošti Srbije. Denis Šemsović je mladić koji je, uprkos brojnim izazovima, uspeo da pronađe svoje mesto u radnom okruženju i svakodnevno dokazuje da prepreke ne moraju biti granica.
Iako ima oštećenje vida, Denis ne dozvoljava da ga to definiše niti ograniči. Uz samostalnost, znanje i podršku okruženja, izgradio je radnu rutinu u kojoj ravnopravno obavlja svoje obaveze i svakodnevno komunicira sa građanima.
„Moj radni dan izgleda jako lepo, pozitivno, zabavno i zanimljivo i nije mi dosadno, to je najbitnije. Kada dođem na posao, moje zaduženje je sledeće, radim u službi kontakt centra, u funkciji usluga i prodaje usluga. Građani me zovu da pitaju kada su uplate i isplate, poput dečijeg i roditeljskog dodatka, a ja ih obaveštavam kog dana i kog datuma su. Nekada se desi da i ja pozovem njih, zapišem broj na mašini i javim im“, kaže Denis.
Od prvog dana na poslu, ističe da je naišao na razumevanje i podršku kolektiva.
„Uvek sam na poslu, kolege me obiđu, ja odem kod njih. Naučio sam da se krećem samostalno, da idem i do šaltera, i kod upravnice, i kod kolega. Sa kolegama uvek imam zanimljive teme i nikad mi nije dosadno“, navodi Denis.
Dodaje da mu savladavanje radnih zadataka nije predstavljalo problem, jer je znanje koje je stekao tokom školovanja odmah primenio u praksi. U radu koristi i brajevo pismo, koje mu omogućava da samostalno čita i vodi dokumentaciju.
„Nije bilo teško, jer sam još tokom školovanja išao na blok nastavu i praksu u drugoj, trećoj i četvrtoj godini srednje škole, pa sam već bio upoznat sa ovim poslom. Posebno želim da se zahvalim generalnom direktoru Pošte Srbije, koji je čuo za mene i omogućio mi da radim. Time me je zaista obradovao“, ističe Denis.
Iz uprave navode da su početne predrasude bile veće od stvarnih prepreka, ali da je Denis vrlo brzo pokazao koliko je vredan i pouzdan, zbog čega je postao jedan od omiljenih kolega.
„I ja sam imala određene predrasude, ali se vrlo brzo pokazalo da, ako postoji volja i želja, sve može. Za kratko vreme se odlično uklopio“, kaže Sabina Dazdarević, upravnica Pošte Srbije u Novom Pazaru.
Za Denisa, kolektiv u Novom Pazaru predstavlja mnogo više od radnog mesta. To je novi krug prijatelja i prostor u kojem vladaju razumevanje i dobro raspoloženje.
„Automatski mi je ovo postao novi krug prijatelja i novo društvo. To mi je jedino društvo i sasvim mi je dovoljno. Ovde se peva, igra, priča, smeje i uvek se trudimo da jedni druge oraspoložimo“, kaže Denis.
Posebnu zahvalnost duguje porodici, koja se godinama borila zajedno sa njim kako bi došao do zaposlenja. Danas ima želju da napreduje u poslu i savlada nove veštine, uz pomoć savremenih tehnologija.
„Najviše su se obradovali roditelji, braća i sestre, svi. Najbitnije mi je što sam se zaposlio. U planu je i ugradnja govornog programa na računaru, kako bih mogao da unosim podatke i obavljam nove zadatke“, dodaje Denis.
Na kraju, ima poruku za sve osobe sa sličnim smetnjama – da veruju u sebe i ne odustaju.
„Treba se boriti, tražiti posao i verovati. Moji roditelji su se mnogo borili zajedno sa mnom i, hvala Bogu, uspeli smo. Prepreke postoje da bi se savladale, a ne da bi zaustavile snove“, poručuje Denis.
Njegova priča dokaz je da nam često ne treba ništa više od zahvalnosti, vere u sebe i prilike da pokažemo koliko možemo.
