Skida rate penzionerima i zarađuje – Fond PIO naplatio dva miliona € od trgovaca

Od svake rate koju “skine” penzionerima za robu kupljenu od raznih trgovaca – bilo da je reč o neophodnom ogrevu ili ne baš potrebnim jorganima sa magnetima – Fond PIO zarađuje. Koliko tačno – zavisi od broja i vrednosti tih rata, jer je reč o naknadi koju Fond ugovara sa trgovcima u vidu procenta od ukupnog mesečnog iznosa obustava na penzije. Fond PIO na ovaj način godišnje prihoduje i više od dva miliona evra, koliko je evidentirano u poslovnim knjigama za 2020. godinu, što je za portal N1 potvrdila i Državna revizorska institucija.

Trgovci prodaju robu penzionerima, Fond PIO samo obračunava rate i „skida“ ih sa penzija i pri tome – zarađuje. Fond, naime, zaračunava procenat od svake obračunate rate i tu naknadu od trgovaca naplaćuje mesečno. Fond PIO ima sklopljene ugovore sa preduzećima za prodaju robe na kredit, udruženjima građana i javnim preduzećima, tako da penzioneri, kako sam Fond ističe, „imaju mogućnost plaćanja administrativnom zabranom, odnosno plaćanja na rate pri kupovini robe široke potrošnje, medicinske opreme i optičkih pomagala, za nabavku zimnice i ogreva, za plaćanje pogrebnih troškova i turističkih usluga“.

Problem je što su, uz mnoge korisne stvari koje penzioneri mogu nesporno lakše da kupe na ovaj način, najstariji građani često na meti nasrtljivih trgovaca koji ih obilaze po kućama prodajući im, za ogromne iznose, nepotrebne stvari, zbog kojih nikada sami ne bi ušli u prodavnicu, poput – prekrivača sa magnetima, masažera, jastuka koji hlade, preskupih usisivača od nekoliko hiljada evra i drugih stvari.

„Fond PIO je zaključio ugovore sa pravnim licima koja vrše prodaju dobara i usluga na rate penzionerima u kojima je definisano da Fond vrši usluge realizacije administrativnih zabrana na penzije, a da mu za navedene usluge pravna lica plaćaju naknadu. Visina ove naknade je ugovorena u procentu od ukupnog mesečnog iznosa obustava na penzije“, objašnjavaju za portal N1 u Državnoj revizorskoj instituciji.

Procenat po procenat – dva miliona evra

Poslednjeg dana decembra 2020. godine, razne firme su Fondu na ime ovih naknada dugovale 31,37 miliona dinara, stoji u Izveštaju o reviziji završnog računa Republičkog fonda PIO za 2020. godinu koji DRI objavila u septembru 2021.

Tokom 2020. godine u poslovnim knjigama Fonda PIO evidentirani su prihodi od ovih naknada u iznosu od 241 milion dinara, što je po zvaničnom kursu 2,05 miliona evra.

Naime, u Završnom računu Republičkog fonda PIO, u Izveštaju o izvršenju budžeta u periodu od 1. januara 2020. do 31. decembra 2020. godine, evidentiran je iznos na ime „mešovitih i neodređenih prihoda“ od ukupno 374,8 miliona dinara.

„Od navedenog iznosa od 374,8 miliona dinara, u poslovnim knjigama Fonda PIO na subanalitičkom kontu koji nosi naziv ‘mešoviti prihodi-naknada za sprovođenje administrativnih obustava od penzija’, evidentan je prihod u iznosu od 241,03 miliona dinara, koji se odnosi na prihode naplaćene na ime usluge realizacije administrativnih zabrana na penzije u 2020. godini. To procentualno iznosi 64 odsto od iskazanih mešovitih i neodređenih prihoda“, navode za portal N1 u Državnoj revizorskoj instituciji.

Preostali iznos od 133,81 miliona dinara mešovitih i neodređenih prihoda Fonda PIO odnosi se na, kako se ističe, prihode ostvarene po drugim osnovima.

Šta kupuju penzioneri, a šta im se prodaje

Portal N1 već je pisao o slučajevima kada su nasrtljivi trgovci penzionerima iz Požarevca starijim od 80 godina prodali usisivač za 2.949 evra,  kao i o slučaju bake iz sela u okolini Zaječara, koja ima penziju od 17.000 dinara, a mora da plaća rate za 106.670 dinara”vredan” naddušek i jastuk sa magnetima koje je prodao trgovac ne ostavivši joj ni primerak ugovora, niti bilo koji dokument zbog čega nije mogla na vreme da odustane od kupovine.

Problem je što ni trgovci, a ni Fond PIO, ne prave razliku među penzionerima kada je reč o platežnoj sposobnosti – jednako tretiraju i penzionera koji mesečno prima 50.000 dinara i onog čija je penzija 17.000 dinara, pa sada od nje godinu dana treba da plaća ratu od, recimo 4.000 ili 10.000 dinara mesečno.

Ne pravi se ni selekcija ponude – na spisku Fonda PIO, što je vidiljivo i na zvaničnom sajtu, postoji spisak od, koliko smo u avgustu izbrojali-tačno 1.236 preduzeća koja penzionerima prodaju robu široke potrošnje.

Među njima su penzionerska udruženja i firme koje prodaju ogrev na rate, firme koje prodaju zimnicu, dečje igračke, PVC stolariju, meso, stočnu hranu, ali i firme koje robu donose penzionerima na kućni prag i koje su uglavnom registrovane za „prodaju i naplatu uređaja za prečišćavanje, osvežavanje“, za „prodaju i naplatu proizvoda za zdravo spavanje“, „prodaju i naplatu terapeutske krevetnine“, zatim antialergijske posteljine, biomagnetnih prostirki, masažera za relaksacijju… Tada smo ostali uskraćeni za odgovore Fonda PIO na pitanja sa koliko firmi Fond ima sklopljene ugovore o prodaji ovakve vrste robe, kako procenjuje s kim sklapa ugovor, da li Fond PIO proverava koju vrstu robe penzionerima nude na prodaju preduzeća koja se bave trgovinom robe široke potrošnje, kao i da li se proverava da li firma koja prodaje penzionerima medicinska pomagala ima odgovarajuće ateste, znanja i dozvole za prodaju ove vrste robe.

Kome prijaviti trgovca

Kada se oštećeni penzioner obrati PIO fondu dobije odgovor da Fond samo administrira plaćanje po ugovoru koji je penzioner potpisao sa trgovcem. Baš kao što bi to firma činila za svog zaposlenog.

Zakon o zaštiti potrošača kazuje da penzioner, kada mu trgovac dođe u kuću, ima pravo da se u roku od 14 dana predomisli i odustane od kupovine i to tako što popunjava takozvani „obrazac za odustanak“ koji trgovac mora da mu uruči zajedno sa ugovorom.

Problem nastaje kada trgovac zloupotrebi poverenje potrošača i ode ne ostavivši ni ugovor, ni obrazac za odustanak. Tada penzioner mora da čeka „skidanje“ prve rate preko Fonda PIO kako bi uopšte saznao od koga je kupio proizvod. I tada ga štiti zakon, jer ima pravo da od kupovine odustane u roku od godinu dana, pošto mu trgovac nije uručio propisani obrazac. Problem je samo što  za ovu zakonsku odredbu trgovci – ne haju, a penzioneru ostaje samo da trgovca prijavi tržišnoj inspekciji.

Sve češće se dešava i da se trgovci lažno predstavljaju. Zovu telefonom penzionere i navode da ih šalju ministarstva, sam Fond PIO, čak i da su lekari koji rade besplatne preglede pa „usput“ i – prodaju određeni proizvod.

Na ovu pojavu, ukazivao je i sam Fond PIO saopštavajući da u više gradova – Aranđelovcu, Vranju, Ćupriji, Kragujevcu… „nepoznate osobe navode penzionere da potpisuju određene ugovore i ovlašćenja sa obrazloženjem da se radi o zahtevu za povećanje penzije“.

„Naglašavamo da je ova aktivnost neosnovana i da može prouzrokovati naknadne troškove za penzionere i apelujemo na penzionere da u svoje domove ne primaju osobe koje se predstavljaju kao radnici Fonda i da, ukoliko im neko sa takvim obrazloženjem dođe na vrata, to odmah prijave nadležnima u MUP-u Srbije“, naveo je Fond PIO u julskom saopštenju.

Izvor:N1

RUBRIKE
Podeli