Iako je viseći most na Limu u Prijepolju zvanično zatvoren zbog dotrajalosti i opasnosti od urušavanja, meštani svakodnevno uklanjaju fizičke barijere i prelaze preko njega, rizikujući sopstvene živote, izjavio je za Portal A1 predsednik opštine Prijepolje Drago Popadić.
Lokalna samouprava najavljuje rekonstrukciju, ali radovi još nisu počeli, a meštani, zbog nedostatka alternativnih prelaza, nastavljaju da prelaze most koji više nije bezbedan.
Predsednik opštine Drago Popadić upozorava da most nije bezbedan i apeluje na građane da ga ne koriste, dok na terenu mnogi tvrde da nema vidljivih znakova upozorenja niti stvarne kontrole.
„Što se tiče mosta, on i dalje nije bezbedan za korišćenje. Zatvoren je, sredstva za njegovu rekonstrukciju faktički stoje na računu, a mi ćemo do kraja godine završiti kompletnu projektnu i tehničku dokumentaciju“, rekao je za Portal A1 predsednik opštine Drago Popadić.
On dodaje da lokalna vlast planira izgradnju novog mosta koji će sadržati elemente starog, ali biti moderan i bezbedan.
„Nadamo se da ćemo uskoro krenuti u rešavanje ovog problema i da ćemo dobiti potpuno nov, savremen most. Apelujem još jednom na građane, most je zatvoren i molim ih da ga ne koriste“, poručio je Popadić.
Uprkos tome, prizori sa terena pokazuju suprotno. Mnogi građani svakodnevno prelaze most, ignorišući upozorenja i uklanjajući prepreke postavljene radi njihove zaštite.
„Nažalost, građani pomeraju fizičke prepreke da pređu most“, priznaje i sam predsednik, najavljujući nove inspekcijske kontrole, postavljanje obaveštenja i obnavljanje fizičkih barijera.
Iako postoji zvanična zabrana, fizičke prepreke su uklonjene ili oštećene, a alternativa – kako kažu meštani, jednostavno nema. Za mnoge je ovaj most najkraći i najpraktičniji put do grada, škole ili zdravstvenih ustanova.
„E to ne znam ja, nema nikakvih znakova. Ja nisam video nigde znak da je zabranjen prolaz“, rekao je jedan Prijepoljac.
Drugi dodaje: „Ja sam tu u komšiluku, stalno idem, 50 godina. I dalje prelazim.“
Treći sagovornik ističe: „Obaveštenja su postojala, ali narod je sve to razvalio i prošao.“
Pojedini navode da su znakovi ranije postavljeni, ali da ih sada više nema.
Ima i onih koji su upoznati sa merama opštine.
„Upoznata sam da je bila pre ta tabla i da nije moglo da se prođe“, rekla je jedna sugrađanka.
„Skoro je jedna devojka iz opštine, koja radi na nadzoru puteva, izjavila da su ljudi sami odgovorni ako pređu i ako im se nešto desi“, ističe druga.
Ipak, pitanje odgovornosti ostaje nejasno, dok fizičke prepreke očigledno nisu dovoljne.
„Ne postoji ništa, nikakva traka. Postojalo je neko fizičko ograničenje koje može malo dete da skloni. Sad vama se, ne daj Bože, nešto desi, šta će vaša porodica? Dok ne dođe do crnog scenarija iz crne hronike, neće raditi ništa“, upozorava meštanka.
Da li su lokalne mere dovoljno efikasne da zaštite građane i da li se bezbednost može garantovati samo apelima? Sve dok se ne pronađe konkretno rešenje ili ne obezbedi privremeni alternativni prelaz, rizik ostaje svakodnevna realnost.
