Pedofilija, Ukrajina i pandemija: „Tražili su od nje da pozira bez donjeg veša“

Pedofilija, Ukrajina i pandemija: „Tražili su od nje da pozira bez donjeg veša“

BBC

Dečje dobrotvorne organizacije širom sveta upozoravaju na ogroman porast u broju slučajeva onlajn vrbovanja pedofila i zlostavljanja dece tokom pandemije.

Novo istraživanje iz Ukrajine pokazalo je da je svako četvrto dete i mlada osoba (uzrasta od šest do 17 godina) dobilo intimno pitanje o telu i zahtev da napravi golišave fotografije tokom krize sa Kovidom-19, prema podacima ukrajinske nevladine organizacije Služba za spasavanje dece.

Ilona* je sa samo 12 godina postala izrazito anksiozna.

Ponekad bi provodila čitave dane zatvorena u sobi, preskačući obroke i odbijajući da razgovara sa porodicom.

„Ili bi se preterano uzbuđivala i počela gotovo histerično da se smeje i sve vreme me grli”, kaže njena majka Oksana*.

*Na njihov lični zahtev, iz zabrinutosti za privatnost, oba imena su izmenjena.

Artistic image of emojis

BBC

Oksana počinje da opisuje šestomesečnu noćnu moru njene ćerke, vrbovanje i zlostavljanje na društvenim mrežama neidentifikovanog pojedinca – ili potencijalno grupe koja operiše onlajn.

Sve je počelo neposredno pre nego što je prvi talas pandemije stigao u Ukrajinu.

„Znate kako se tinejdžeri obično bore za samostalnost i vlastiti prostor, tako da smo joj dali taj prostor.

Uvek je bila vredna u školi, pomagala nam je i bila iskrena sa nama. Nismo imali razloga da joj ne verujemo.”

Ali njena majka je počela da primećuje promenu kod njene uvek vesele i raspoložene Ilone. Počelo je sa sve većom zavisnošću od mobilnog telefona.

Kad god bi Oksana predložila da ona malo smanji vreme provedeno za ekranom, Ilona bi reagovala agresivno.

„Opsesivno bi proveravala telefon i ja sam znala da se stalno dopisuje sa nekim, čak i noću”, kaže Oksana.

Artistic image of teenager swiping for likes

BBC

A onda, bez ikakvog upozorenja, Ilonino mentalno zdravlje krenulo je da se pogoršava.

Počela je da se povlači u sobu, rekavši da nema želju da izlazi.

Govorila bi majci da se ne oseća dobro, ali nikad ne bi objasnila šta nije u redu.

„Sve se desilo istovremeno tokom tih prvih nedelja zaključavanja u Ukrajini. Moj muž i ja smo se brinuli za svoje poslove i našu budućnost, i verovatno smo posvećivali manje pažnje našoj ćerki.”

„A onda je ona došla jedne večeri, očajna i uplakana. Pitala sam je: ‘Je li ti neko fizički naudio?’, a ona je rekla: ‘Ne, mama, ali mogao bi.'”

Oksani je trebalo nekoliko dana pažljivog izvlačenja informacija da sazna šta se stvarno desilo.

Artistic image of emojis

BBC

Ilona je mislila da se sprijateljila sa petnaestogodišnjim dečakom na Instagramu.

Bar se takvim predstavljao na profilu.

Bio je zgodan, šarmantan i stalno je udeljivao Iloni komplimente, često joj govoreći da bi lako mogla da postane model.

Nedeljama su razmenjivali video linkove i muziku, ćaskajući do duboko u noć.

Činilo se da imaju toliko toga zajedničkog da je Ilona rekla majci kako se osećala kao da može da mu se poveri u vezi sa bilo čim.

A onda su njegove poruke naglo prestale da pristižu.

Zato što joj je istinski nedostajao topli odnos koji su izgradili, Ilona je nastavila da mu šalje poruke, pitajući ga u čemu je pogrešila.

Jednog dana on joj je konačno odgovorio porukom:

„Mislim da me ti ne voliš – da me stvarno voliš, bila bi otvorenija prema meni. Jesi li spremna da mi to dokažeš?”

Abstract image of threat of online child grooming

BBC

Ispočetka je od nje tražio da mu šalje sopstvene fotografije i snimke.

„Možeš li da mi pokažeš onu novu pidžamu koju si dobila za rođendan?”

„Možeš li da mi pošalješ video kako se zagrevaš pred trening?”

Ali kako je vreme prolazilo, on je postajao sve zahtevniji, tražeći od nje da pozira u donjem vešu, potom bez njega.

Potom joj je tražio da se snima uživo, dok se dodiruje ili tušira.

Kad je odbila, čitav ton razgovora drastično se promenio.

Ilona je počela da dobija preteće poruke da će sve njene slike koje je već poslala biti postavljene na društvene mreže i poslate njenim roditeljima.

U porukama joj je rečeno da je ono što je već slala protivzakonito u Ukrajini i da će biti prijavljena policiji.

Bila je bombardovana porukama čiji je cilj bio da zastraše sa raznih naloga, govoreći joj da znaju gde živi i u koju školu ide.

Njena majka podozreva da su te poruke stizale od grupe, a ne samo od jednog pojedinca.

Konačno joj je rečeno da je jedini način da prekine to da dođe lično na sastanak.

U porukama je bila uveravana da joj niko neće nauditi i da nema razloga da se plaši.

„Hvala Bogu, to je bio trenutak kad mi se obratila”, kaže Oksana.

„Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome šta bi se dogodilo da je otišla na sastanak sa tim ljudima.”

„Savršena oluja”

Ilona je bila žrtva onlajn vrbovanja pedofila, manipulativnog procesa putem kog počinilac obično prvo uspostavi odnos od poverenja preko društvenih mreža, pre nego što se upusti u onlajn ili oflajn seksualno uznemiravanje i zlostavljanje.

Društvene mreže kao što su Instagram, Fejbuk, Lajki i TikTok koriste algoritme da nam pomognu da lakše pronađemo prijatelje na osnovu godišta, pola, lokacije i zajedničkih interesovanja.

Međutim, takvi algoritmi isto tako pomažu onlajn grabljivcima da lakše pronađu i uzmu na zube mlade ljude.

Počinioci mogu brzo da sakupe ogromnu količinu ličnih podataka sa više naloga, a sve da bi stvorili nalog koji će namamiti žrtvu koja želi da pronađe nekoga sa zajedničkim interesovanjima i hobijima.

Artistic image of teenager heart broken

BBC

Grupe za zaštitu dece kažu i da su konkretna pitanja koja postavljaju platforme da bi stvorile kulturu razgovora o statusu ili osećanjima (kao što je Fejsbukovo ‘O čemu razmišljaš?’) takođe su podložna zloupotrebi, jer pomažu grabljivcima da brzo pronađu emotivno najranjivije.

Tokom pandemije, milioni mladih iz čitavog sveta provodili su više sati ulogovani nego ikad pre, učeći u virtuelnim učionicama, igrajući igre ili se družeći sa prijateljima na daljinu.

To je za posledicu imalo ogroman porast u broju onlajn slučajeva zlostavljanja i uznemiravanja dece, kaže međunarodna NVO Internet voč organizejšn.

Međunarodna policija za sajber-zločine govori o „savršenoj oluji” koju je stvorilo zaključavanje, sa više dece koja se oseća izolovano kod kuće dok provodi više vremena onlajn.

Tokom istrage onlajn pretnji upućenih deci tokom zaključavanja, ukrajinska nevladina organizacija Služba za spasavanje dece (u saradnji sa ukrajinskom Komisijom za prava dece) intervjuisala je više od 7.000 mladih, uzrasta između šest i 17 godina.

Njihovo istraživanje pokazalo je da je svakom četvrtom detetu bilo upućeno intimno pitanje u vezi sa njihovim telom ili je od njih zatraženo da naprave golišave fotografije tokom pandemije.

Glavna istraživačica doktorka Olena Kapralska opisala je njihove nalaze kao „poražavajuće”, sa najozbiljnijim slučajevima zlostavljanja koji se dešavaju u uzrastu između 10 i 17 godina.

Od nekih je traženo da se dodiruju pred kamerom, dok je od drugih traženo da se sastanu sa neznancima u stvarnom životu.

„Najviše brine što gotovo polovina dece nije ispričala nikome za incidente jer im je bilo suviše neprijatno.

„Mislim da je to veoma važan znak za roditelje, staratelje i pedagoge, jer su deca često nesposobna da prepoznaju opasne situacije, a takve onlajn pretnje mogu da dovedu do seksualnog zlostavljanja u pravom životu”, kaže Kapralska,

Teror preko Zuma

Prelazak na onlajn učenje tokom zatvaranja omogućio je novu pretnju mladima u Ukrajini.

„Došlo je do porasta tzv. Zum bombardovanja”, kaže kapetan Roman Soška, glavni inspektor ukrajinske sajber policijske jedinice.

„Ali takve slučajeve izuzetno je teško istražiti bez skrinšotova ili dodatnih dokaza.”

Artistic image of zoombombing

BBC

Marijin sin, učenik petog razreda škole Logos u Kijevu, bio je prisutan tokom više od desetine vezanih Zum upada koji su se odigrali u virtuelnim učionicama, sve u roku od jednog meseca.

Prvi put kad se to desilo, tri stranca su se ubacila u njihovu virtuelnu učionicu, psujući i izvikujući imena dece na času.

Nastavnica je bila toliko šokirana da je slučajno napustila video sastanak, ostavivši decu samu sa upadačima.

U drugom napadu, Marijin jedanaestogodišnji sin opisao je majci kako je čitav njegov razred bio izložen pornografskom video sadržaju, kao i golom čoveku koji je masturbirao pred kamerom.

Direktor škole Andrij Prutas kaže da veruje da je jedan od njegovih učenika podelio lozinku za virtuelnu učionicu sa počiniocima.

On je prijavio nekoliko incidenata sajber policiji, ali ne i svih 15 koji su se odigrali, rekavši da su „Zum upadi postali česti u svim školama koje koriste onlajn učenje na daljinu.”

Marija je dodala da mnogi od drugih roditelja nisu bili spremni da imaju posla sa policijom.

Kako učiniti društvene prostore bezbednijim

Za Marijinog sina i njegova drugare iz odeljenja, ono što im se desilo bio je slučaj „razgolićavanja u javnosti, veoma ozbiljnog zločina (iako na kraju nije bila podignuta optužnica).

U Iloninom slučaju, vrbovanje deteta onlajn sa namerom gledanja i deljenja dečje pornografije postalo je ilegalno u Ukrajini tek u februaru ove godine.

I tako, za sve vreme napada, ono što se dešavalo Iloni tehnički nije bilo čak ni krivično delo.

Artistic image of emojis

BBC

„Promenili smo njen broj telefona, obrisali smo sve njene naloge na društvenim mrežama, ali ona se i dalje plaši da izađe napolje ili da ostane sama kod kuće”, kaže Ilonina majka.

„I dalje ju je sramota onoga što joj se desilo i plašim da će to imati uticaja na njene buduće veze i sposobnost da veruje ljudima.”

Zbog prirode onlajn zlostavljanja, slike mogu da kruže internetom u nedogled.

To može da dovede do teške anksioznosti kod žrtava, kaže doktorka Olena Negula, dečji psiholog.

„Mogu da dožive poremećaj u spavanju, napade panike, suicidalne misli i da se prepuste samopovređivanju”, kaže doktorka Negula.

Artistic image of emojis

BBC

Ko je odgovoran?

Sve velike društvene mreže, među kojima su Fejsbuk, Instagram, TikTok i Jutjub, kažu da vredno rade na tome da učine aplikacije bezbednim za mlade ljude.

Ali uprkos naporima da ugrade alatke koje traže i uklanjaju maliciozni sadržaj ili korisnike, grupe za zaštitu dece kažu da se ne radi dovoljno kako bi se sprečilo da takav materijal bude uopšte postavljen i podeljen.

Jedno od najspornijih pitanja je potvrda godišta.

Većina društvenih mreža od korisnika traži da imaju najmanje 13 godina, jer kompanije zakonski ne smeju da sakupljaju i šire lične informacije bilo kog mlađeg od tog godišta bez odobrenja njihovih staratelja.

Međutim, dalji nalazi u izveštaju Službe za spasavanje dece govore da je skoro trećina ukrajinske dece uzrasta između šest i 11 godina već imalo Instagram ili TikTok naloge.

Deca su ili unela lažni datum rođenja ili godište kad su se prijavljivali ili su zamolili odraslu osobu da otvori nalog u njihovo ime.

Šta mogu staratelji da učine?

Deca će verovatno provoditi više vremena na društvenim mrežama tokom zaključavanja zbog korona virusa.

To može da bude dobar način da se povežu sa svojim prijateljima, ali je važno da imaju nekog odraslog sa kim mogu da popričaju o bilo čemu sa čim se susretnu, a što bi ih uznemirilo.

Staratelji mogu da ispituju mlade ljude koje igre igraju i šta vole na društvenim mrežama.

Dobro je razgovarati o tome kakve su slike videli i šta dele.

Poverenje i iskreno zanimanje za onlajn život mlade osobe ključni su da bi oni ostali bezbedni.

Artistic image of emojis

BBC

Ilustracije: Olesja Valkova / Getty


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

RUBRIKE
Podeli