Penjanje po drveću, trčanje po travi, skakanje po baricama i igranje u blatu – za decu to nije nestašluk, već prirodan način da uče o svetu i sebi. Ipak, mnogi roditelji, u želji da njihovo dete ostane čisto i bezbedno, nesvesno sputavaju ovu urođenu potrebu za kretanjem i istraživanjem. Postavlja se pitanje: da li je zaista važnije da dete ostane čisto – ili da slobodno istražuje, razvijajući svoje veštine, otpornost i samopouzdanje?
Sve više roditelja uviđa značaj boravka dece napolju i slobodne igre u prirodnom okruženju. Među njima je i Zerina Hamzagić Habibović, majka dve devojčice, koja za portal A1 objašnjava zašto svakodnevno vodi svoje ćerke napolje.
„Pa ja kao majka dve devojčice, trudim se da svakodnevno, bez obzira na vremenske uslove, izvodim ih napolje – makar to bilo sat vremena ili pola sata. Gledamo da budemo što više vani, da one imaju što više kontakta sa prirodom i prirodnim materijalima: pesak, trava… Po meni je to jako bitno – kako za psihofizički, tako i za emocionalni razvoj“, rekla je Zerina.
Zerina ne sputava svoju decu da se kreću, prljaju, padaju i ustaju. Veruje da se upravo kroz takva iskustva razvijaju njihova samostalnost i otpornost.
„Puštam ih da se slobodno kreću, penju, prljaju se – što da ne? Naravno, uvek gledam da budem tu uz njih, da ne daj Bože ne padnu ili se ne povrede, ali želim da imaju slobodu. Mislim da je to detinjstvo – da žive, da se igraju, da istražuju“, dodaje ona.
Stručnjaci potvrđuju ono što mnogi roditelji već intuitivno osećaju – da je slobodno kretanje ključno za dečji razvoj. Igra nije samo zabava, već osnovni alat učenja.
„Pokret je temelj razvoja. On stimuliše mozak, utiče na građenje neuronskih veza i spaja um i telo. Dakle, fizička igra utiče na razvoj tela, uma i zdravog duha. Zbog toga je od ključnog značaja da deca od najranijeg uzrasta imaju priliku za slobodno kretanje. Apelujem: vratimo se igri i učenju kroz pokret. Dozvolimo deci loptu, dozvolimo im igre kao što su jurke, žmurke, lastiš – neke već zaboravljene igre. Dozvolimo im da se isprljaju, da se popnu na drvo, da budu u kontaktu sa prirodom i zemljom. Dozvolimo im da kroz telo upoznaju svet. Vratimo im ono što im prirodno pripada“, poručila je za A1 specijalista za dečji razvoj, Muhterema Čuljković.
Zdravstveni problemi kod dece sve češće su povezani sa nedostatkom fizičke aktivnosti i ograničenim mogućnostima za bavljenje sportom. Stručnjaci upozoravaju da posledice toga nisu nimalo bezazlene.
„Zbog smanjene fizičke aktivnosti kod dece najčešće se javljaju gojaznost, nepravilno držanje tela, smanjena pokretljivost, opadanje mišićnog tonusa, pa čak i nepravilno hodanje i izvođenje osnovnih pokreta. Decu je neophodno motivisati da se opredele za neki sport ili fizičku aktivnost, a sa pedagoškog aspekta veoma je važno da nauče takmičarski i timski duh – kako da se nose sa pobedama, ali i porazima“, objasnila je Inesa Zekić, diplomirani profesor sporta i fizičkog vaspitanja i trener u „Kidletics.np“.
U prljavim rukama često se kriju najsvetliji uspomeni detinjstva. Možda nije loše da ih, umesto maramicom, obrišemo osmehom – i pustimo decu da budu deca.
