Sandžački odbor za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava smatraju da je država dužna da napravi konkretne korake kako bi obezbedila sigurnost svih građana podjednako, kao i da je njena obaveza da se angažuje na uspostavljanju poverenja Bošnjaka prema nadležnim državnim organima.
U zajedničkom saopštenju ove dve nevladine organzacije se navodi da zbog niza novih incidenata kojima se pesmama i grafitima veličaju genocid i ratni zločinci, a Bošnjacima se preti novim pokoljem, napetost i strah u Priboju i među Bošnjacima u Sandžaku raste.
“Čak je tokom Badnje večeri desetina mladića sa bakljama ispred džamije izvikivala uznemiravajuće pretnje ‘Božić je, Božić je, pucaj u džamije’. Intenzivna kampanja, koja traje mesecima, murali sa likom Ratka Mladića, te poruke mržnje na društvenim mrežama, stovrila atmosferu netrpeljivosti i nepoželjnosti Bošnjaka u tom kraju i u Srbiji”, navodi se u saopštenju.
Ističu da je reakcija države na te ispade bila blaga ili češće nikakva, posebno na one koje su počinili policijski službenici.
“U medijima pod kontrolom vlasti cirkulišu razne teorije koje Sandžak stigmatizuju, jer se percipira kao sporna teritorija koja može biti uzrokom novih nestabilnosti. Sandžak se smatra važnom tačkom na tzv. zelenoj transverzali i kao put za teroriste, što je bilo okosnica propagnade za pripremu rata i zločina protiv Bošnjaka”, smatraju ove organizacije.
Dodaju da je rast islamofobije i stalna fiksiranost na islamski ekstremizam u funkciji opravdavanja zahteva za secesiju Republike Srpske i pojačanog pritiska na Bošnjake i njihovu marginalizaciju u Sandžaku.
“Uprkos očiglednom zanemarivanju države ovog regiona, Bošnjaci su proteklih decenija ulagali puno dobre volje u očuvanje dobrih međususedskih odnosa Srba i Bošnjaka”, navodi se u saopštenju.
Sandžački I Helsinški odbor očekuju od međunarodnih faktora da obrate pažnju na događanja u Sandžaku “dok ne bude kasno, jer je na delu intenzivna implementacija projekta srpski svet”.
