NVO: Institucije Srbije izbegavaju odgovornost za zločine ’90-tih

Nekoliko nevladinih organizija podsetilo je danas da se navršava 30 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije, Bošnjaka iz mesta Sjeverin kod Priboja.

U zajedničkom saopštenju Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Fond za humanitarno pravo i Žene u crnom zahtevaju od institucija Srbije da “napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zločine počinjene ’90-tih i konačno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravičnom obeštećenju svih žrtava”.

Oni tvrde da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek traje i da je neprihvatljivo da institucije Srbije pune tri decenije odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.

“Ovaj zločin su počinili pripadnici jedinice ‘Osvetnici’, koja je tokom rata u BiH sarađivala sa Vojskom Republike Srpske (VRS) i lokalnom policijom, i sastojala se od pripadnika Višegradske brigade VRS. Oni su 22. oktobra 1992. godine, u mestu Mioče (BiH),pod komandom Milana Lukića zaustavili autobus koji je saobraćao na redovnoj liniji od mesta Rudo (BiH) ka Priboju (Srbija), legitimisali sve putnike, a zatim iz autobusa izveli 16 civila bošnjačke nacionalnosti. Oteti civili su vojnim kamionom odvezeni u motel Vilina vlas u Višegradu, gde ih fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine”, navodi se u saopštenju.

Okružni sud u Beogradu je 2006. godine pravosnažno osudio četvoricu pripadnika jedinice „Osvetnici” na višegodišnje kazne zatvora. Međutim, tokom prethodnih 30 godina, pronađeni su posmrtni ostaci samo jedne žrtve, Medredina Hodžića, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica.

“Pored ignorisanja prava porodica da znaju istinu o sudbini njihovih najbližih, država Srbija uporno odbija da im prizna status članova porodica civilnih žrtava rata, koji bi im doneo skromnu, ali važnu simboličku i materijalnu podršku. Razlog za to su diskriminatorne odredbe kako prethodnog, tako i sadašnjeg zakona koji reguliše prava članova porodica civilnih žrtava”, ističu ove nevladine organizacije.

Kako je saopšteno jedini pozitivan korak učinila je opština Priboj, koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja otkrivenog u oktobru 2015. godine.

“Ovo je jedan od retkih slučajeva u kojima su državne institucije, makar samo lokalne, priznale nesrpske žrtve. Memorijalizacija zločina nad Sjeverincima ograničena je na lokalnu zajednicu, i iako je reč o građanima Srbije, oni su izostavljeni iz politika sećanja na državnom nivou”, piše u saopštenju.

RUBRIKE
Podeli