Bošnjaci i Srbi u Novom Pazaru međusobno se dobro razumeju, bez obzira što je jednima maternji jezik bosanski, a drugima srpski, smatraju mladi i dobri poznavaoci prilika u ovom gradu.
Od 2004. godine u ovdašnjim školama učenici bošnjačke nacionalnosti imaju mogućnost da pohađaju časove bosanskog jezika, a od 2013. godine uvedena je kompletna nastava na ovom jeziku.
Ta novina u obrazovnom sistemu odvojila je mlade Bošnjake i Srbe na časovima, ali, kako oni tvrde, nije uticala na njihovo druženje van škole.
Belma Husović pripada generaciji koja je jedna od prvih celokupnu nastavu pohađala na bosanskom jeziku.
“Bosanski i srpski jezik vode poreklo iz iste porodice južnoslavenskih jezika. Iz ugla lingvistike razumemo se, uprkos razlikama na leksičkom nivou. U komunikaciji pronalazimo zajedničku nit govora – jezik zajedništva, tolerancije i međusobne ljubavi, jer je to garant opstanka u našem lepom šeheru”, kaže Belma.
Ističe da je u odvajanju na časovima od svojih prijatelja srpske nacionalnosti videla pozitivnu stranu.
“Učeći drugi jezik, mi učimo i upoznajemo drugi narod, njihovu tradiciju, istoriju i kulturu. Naše uzajamno poštovanje i sinergijsko delovanje će doprineti produbljenju iskrenog prijateljstva, a sve u cilju obezbjeđivanja lepše budućnosti”, zaključila je Belma.
Studentkinja iz ovog grada Stefana Jovanović smatra da će se mladi razumeti dok postoje, bez obzira da li govore ijekavicom ili ekavicom.
Ona ističe da svaka nacija i vera zaslužuju da imaju svoj jezik, tradiciju i nasleđe koje se prenosi s kolena na koleno.
“Posebnu lepotu i toplinu Novom Pazaru daje upravo to što ovde vekovima zajedno žive Srbi i Bošnjaci, što u jednom trenutku čujete crkvena zvona, a u drugome ezane. Mi razumemo jezik jedni drugih, jer je lepo znati i bosanke i srpske termine, poznavati jednu i drugu kulturu”, kaže Stefana.
Njoj ne smeta razdvajanje mladih na časovima, ali smatra da srpski jezik ne treba zapostavljati.
“Lepo je što je bosanski jezik prisutan, što Bošnjaci imaju svoj maternji jezik. Podržavam to, sve dok se srpski jezik kao maternji ne stavlja u drugi plan. Smatram da bi, koliko god je zastupljen bosanski, trebao biti zastupljen i srpski jezik, a zbog onih kojima je i dalje srpski maternji”, dodala je Stefana.
Politikolog Fahrudin Kladničanin potvrđuje da ovde ljudi nemaju problem sa komunikacijom, te da se odlično razumeju bez obzira na različitosti.
“Važno je da se mladi iz dve etničke zajednice iz Novog Pazara razumeju i da mogu da imenuju ključne probleme koje ih opterećuju. Mladi, posebno njihovi roditelji iz jedne ili druge etničke zajednice razumeju jezik, ne postoje problemi u komunikaciju i to je suština međuetničke komunikacije na lokalnom nivou. Ovde veoma dobro razumemo i bosanski i srpski jezik i u našoj zajednici nema problema u komunikaciji”, kaže Kladničanin.
Ipak, on smatra da nastava na jezicima nacionalnih manjina u svojoj srži ima segregativni potencijal i dovodi do etničke razdvojenosti i teži segregativnom multikulturalizmu.
“Mislim da svako razdvajanje doprinosi u krajnjem ishodu podelama, a podele koje imaju etnički prefiks nisu poželjene. Kod nas postoji bazično razumevanje među mladima obe etničke zajednice i to je ono što mi vidimo kada analiziramo te odnose. Međutim, treba da se zapitamo koliko ima međuetničkih brakova u Novom Pazaru ili partnerskih veza, u kojima je recimo momak srpske nacionalnosti, a devojka bošnjačke. Kada se i nešto tako desi imam osećaj da ceo grad zna za to i obično dolazi do neodobravanja. Pitanje je zašto? E na to pitanje, kroz ovakav primer, treba da odgovori zajednica”, rekao je Kladničanin.
Potpredsednica Udruženja psihologa Marija Tiosavljević kaže da jezik mlade u ovom gradu ne razdvaja, već da oni zajedno teže kosmopolitskoj zajednici.
„Kao i na teritoriji bivše Jugoslavije, tako i u Novom Pazaru u potpunosti razumemo jezik jedni drugih. Specifičan način izražavanja je nešto u čemu se ogleda bogatstvo jezika i Srba i Bošnjaka i po čemu smo prepoznatljivi.Razlike u govoru su minimalne, tako da je nastava samo jedan od faktora očuvanja tradicije Bošnjaka, ali ne i razdvajanja u odnosu na pripadnike drugih naroda. Takođe, ostali faktori socijalizacije, kao što su roditelji i škola, imaju ulogu u formiranju identiteta mlade osobe, tako da i njih treba uzeti u obzir kada se razmatra ovo pitanje”, kaže Tiosavljevićeva.
Ona ističe da svuda ima izuzetaka, ali da je u prirodi mladih ljudi da se druže i ostvaruju socijalne kontakte sa što većim brojem pojedinaca iz različitih kulturnih miljea.
Smatra da su Bošnjaci oduvek trebali da imaju nastavu na bosanskom jeziku, kako bi očuvali svoj identitet.
“U periodu kada sam ja završavala školu nije bio uveden bosanski jezik, što nije u većoj meri dovelo do izostanka nacionalnog identiteta mojih vršnjaka bošnjačke nacionalnosti. Svakako da sada, u vremenu koje se karakteriše promocijom različotosti, multikulturalizma i inkluzivnosti, učenje jezika svog naroda može da podstakne mlade Bošnjake za književnost, slikarstvo i ostale oblike stvaralaštva i da ih motiviše za istraživanje nacionalnih vrednosti“, zaključila je Tiosavljevićeva.
——————————————————————————————–
Tekst je deo projekta „Sličnosti nas spajaju, a razlike ne razdvajaju“, koji realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
