U saopštenju NBS se navodi da je pri donošenju ovakve odluke, Izvršni odbor imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji se mogu prenositi putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje.
„Time Narodna banka Srbije doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope“, navodi se u saopštenju NBS.
To je 12. povećanje referentne kamate od aprila prošle godine, kada je prvi put povećana za 0,50 odsto sa 1 na 1,50 odsto. U istom iznosu je NBS povećala kamatu i u maju i junu, dok se Izvršni odbor u julu i avgustu odlučio na povećanje od po 0,25 procenata, a potom u septembru za još 0,50 odsto. Usledilo je povećanje u istom iznosu i tri naredna meseca, dok su se u NBS u januaru i februaru odlučili da uspore tempo podizanja referentne kamate i uvećaju je za 0,25 odsto.
Povećanje referentne kamatne stope se prenosi i na ostale kamatne stope na tržištu, pa to znači dalje poskupljenje kredita i za privredu i za stanovništvo. Dok na kamatne stope kredita indeksirane u evrima utiče prevashodno politika Evropske ventralne banke (ECB), na dinarske kredite utiče kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.
Izvršni odbor je naveo da su pad svetskih cena energenata, rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.
Ipak, kako navode, otvaranje Kine nakon popuštanja restriktivnih zdravstvenih mera moglo bi ubrzati globalnu ekonomsku aktivnost i povećati tražnju za energentima i primarnim proizvodima, što može usporiti proces smanjenja globalne inflacije, dok bi u suprotnom smeru delovalo veće od očekivanog zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka.
Izvor:Euronews Srbija
