Rast vrednosti dolara u odnosu na evro i dinar od gotovo 20 odsto u poslednjih deset meseci uticao je na rast javnog duga Srbije denominiranog u dolarima, objavio je danas portal Nova ekonomija.
Prema rečima ekonomista dug koji država vraća u dolarima iznosi oko 3,4 milijarde i da bi mogao da dovede do rasta javnog duga oko 65 milijardi dinara (oko 580 miliona evra).
„Dug u dolarima iznosi oko 11 odsto ukupnog javnog duga i to u ovom trenutku ne donosi toliko visoki rizik. Međutim, zabrinjava činjenica da je u budžetu za 2022. godinu planirano oko 1,6 milijardi dolara garancija za nova zaduženja što bi, kad bude realizovano, značajno povećalo učešće duga u dolarima. Time bi se i sam valutni rizik značajno povećao“, kažu ekonomisti.
„Ekonomija Evrope je snažno vezana za energente iz Rusije (ugalj, nafta, gas, nuklerano gorivo) te su sankcije dovele do rasta cena, otežanog uvoza i posledično pada privrednog rasta i opšteg rasta cena“, ističu ekonomisti i podsećaju je da je inflatorni pritisak naterao Evropsku centralnu banku (ECB) da prekine praksu jeftinog novca u evrozoni i da najavi povećanje referentnih stopa.
„Međutim, ECB počinje da pooštrava monetarnu politiku u uslovima kada je inflacija već dostigla 8,6 odsto u junu 2022. godine. Rast cene novca, u uslovima visokog javnog duga zemalja članica, doveo je do rizika nove dužničke krize. Sa druge strane, tražnja za dolarima je stabilna, a FED je mnogo ranije krenuo da interveniše na tržištu. Teško je reći kakvo će kretanje biti u narednim godinama, ali se očekuje dalji pad ili stagnacija evra u odnosu na dolar do kraja 2022. godine“, ocenjuju ekonomisti.
