“Više niko nije bezbedan“, rečenica koju smo godinama slušali kao deo teorija zavere danas sve češće zvuči kao realnost. Živimo u vremenu u kojem se informacije šire brže nego ikada, a digitalni tragovi koje ostavljamo postali su sastavni deo svakodnevice. Pre nego što izađemo iz kuće, neko već može znati šta smo obukli, gde živimo, kuda se krećemo, šta volimo i s kim provodimo vreme.
Na društvenim mrežama svakodnevno delimo detalje iz privatnog života. Za nekoga su to bezazlene objave, za nekog drugog gotovo kompletan profil potencijalne mete. Zato se danas više ne postavlja pitanje da li delimo previše, već da li uopšte znamo ko sve te informacije vidi i koliko smo zaista bezbedni u digitalnom prostoru.
„Nažalost, osećam se bezbedno, a ne bih trebalo. Znam kakve opasnosti postoje, ali opet imam društvene mreže, lične informacije poput datuma rođenja, fotografije… Ništa loše, ali danas i to može neko da iskoristi za nešto loše. Trudim se da budem pažljiv, ali znam da nisam dovoljno. I to je jezivo“, kaže jedan od građana.
„Više ne možemo da razlikujemo šta je veštačka inteligencija, a šta stvarnost“, smatra jedna sugrađanka.
Građani ističu i zabrinutost zbog sadržaja kojem su izloženi, naročito deca i mladi.
„Postalo je sve toksično. Normalizuju se stradanja, nasilje, čak i zlostavljanje dece. Roditelji često nemaju potpunu kontrolu, a imali smo i primere preko igrica poput Robloxa, gde su deca dobijala neprimerene poruke“, navodi jedan od sagovornika.
Ipak, ima i onih koji smatraju da je internet danas sigurniji nego ranije.
„Tehnologija je napredovala i vodeće aplikacije su dosta dobro zaštićene“, smatra jedan građanin.
Bezbednost na internetu, međutim, odavno više nije stvar ličnog osećaja. Reč je o ozbiljnoj oblasti kojom se bave stručnjaci širom sveta. Zbog sve većeg broja zloupotreba, prevara i digitalnog nasilja, 10. februar se globalno obeležava kao Dan bezbednosti na internetu. Cilj je upozoriti korisnike na rizike i naučiti ih kako da zaštite svoje podatke, identitet i privatnost.
Stručnjak za bezbednost na internetu Haris Imamović upozorava da Međunarodni dan bezbednijeg interneta u 2026. godini dočekujemo, prilično nebezbedni.
„Izveštaji koji se bave decom i mladima pokazuju da su oni u izuzetno nepovoljnom položaju. Osim digitalnog nasilja koje već poznajemo, sada imamo i novu pretnju – veštačku inteligenciju“, ističe Imamović.
Posebno izdvaja izveštaj EU Kids Online, objavljen upravo danas, koji je rađen na uzorku od 20 hiljada dece u više od 20 evropskih zemalja.
„Sedmoro od desetoro dece već je koristilo veštačku inteligenciju. Oko 15 odsto mladih koristi AI kao emocionalnu podršku, zamenu za razgovor sa terapeutom ili kao sagovornika kada se osećaju usamljeno“, navodi on.
Iako to, kako kaže, nije zabrinjavajuće u toj meri, problem postaje izražen u obrazovanju.
„AI se koristi za prečice, sažete lektire, unapred napisane eseje, ‘pročitane’ knjige za sat vremena. Time se gubi suština obrazovanja i veštine koje bi škola trebalo da razvija“, upozorava Imamović.
Dodatni problem predstavlja činjenica da prosvetni radnici nemaju pouzdane mehanizme da utvrde da li su i koliko učenici koristili veštačku inteligenciju prilikom izrade zadataka ili testova.
Opasnosti se ne završavaju u učionici. Objavljivanjem fotografija, lokacija i ličnih trenutaka, često nesvesno dajemo podatke koji mogu biti zloupotrebljeni. Razvojem veštačke inteligencije, ti podaci postaju gorivo za njeno dalje usavršavanje.
„Kada uploadujete fotografiju iz detinjstva, vi ne dajete samo sliku, već i konture lica. AI može povezati kako ste izgledali sa pet godina i kako izgledate danas. Tako postaje lakše prepoznavanje na drugim fotografijama, u albumima, godišnjacima, tagovanim objavama“, objašnjava Imamović.
Zabrane, smatra on, nisu rešenje. Kao primer navodi Australiju, gde je deci mlađoj od 16 godina zabranjeno korišćenje interneta.
„Time se krše njihova prava. Internet je veliki izvor znanja, povezivanja i napretka. Zadatak države nije zabrana, već edukacija i stvaranje bezbednih uslova za korišćenje interneta“, naglašava.
Stručnjaci se slažu, internet i savremene tehnologije nose rizike, ali rešenje nije u povlačenju iz digitalnog sveta. Ključ je u stalnoj edukaciji, informisanju i razvijanju digitalne pismenosti kako bi korisnici znali da zaštite svoje podatke, privatnost i digitalni identitet.
