Neotkrivena blaga Pešterske visoravni

Pešter je neistraženo blago Srbije i Evrope.

Pešterska visoravan  je najveća visoravan na Balkanskom poluostrvu i jedna je od najvećih u Evropi. Poslednjih godina sve je više turista, domaćih ali i inostranih koji je bar jednom godišnje posete . Jer, koliko god da imate vremena Pešter ostaje netaknuta, nedovoljno istražena, prepuna prirodnih lepota.

Svi posetioci koji jednom dođu na Pešter ostaju očarani njenom veličinom, nepreglednošću, očaravajućom prirodom, pa se ne zna je li lepša u leto ili u sred zime, zatrpana snegom. Nadmorska visina Pešterske visoravni je  1150 metara i prostire se na površini od 63 kvadratna kilometra. Smatraju je jedinstvenom oazom prirode u Evropi. Nalazi se iza sedam prelepih planina koje, kad dođete na ovu prostranu visoravan, možete obuhvatiti samo jednim pogledom. Golija, Javor, Zlatar, Jadovnik, Ozren, Giljeva i Žilindar okružuju ovu visoravan sa svih strana.

Brojne su lepote Pešterske visoravni,a u ovom serijalu donosimo priče o neistraženom blagu ove visoravni. Ta blaga čine: biljni i životinjski svet, Peštersko polje, ostaci Pešterskog jezera, legende i mitovi, uzvišenje Trojan, jezero Uvac, tresetište i još mnogo, mnogo toga.

Specijalni rezervat Peštersko polje

Rezervat prirode Peštersko polje nalazi se na teritoriji opština Tutin i Sjenica od čega Sjenici pripada 60 odsto, a ostatak opštini Tutin. Smešteno je u oblasti Pešterske visoravni na 1.150 m nadmorske visine, pa je stoga i najviše kraško polje na Balkanu i najveće u Srbiji. „Peštersko polje je 2016. proglašeno Specijalnim rezervatom prirode Uredbom Vlade Republike Srbije.

„Prostire se na 3117 hektara, i ubraja se u rezervat prve kategorije. Do sada smo zabeležili 196 strogo zaštićenih vrsta ptica. Nadam se da ćemo u narednim godinama doći do 230, jer je to maksimalan broj u Srbiji. Po svojim specifičnostima, reljefu, morfološkim i ostalim specifičnostima ubraja se u najveće turističke potencijale u Srbiji“ – objašnjava rendžer ovog rezervata Milorad Babić.

Ovaj prostor se odlikuje umereno-kontinentalnom klimom sa elementima planinske, a najniža temperatura koja je ovde zabeležena  iznosila je -39 stepeni. To je zabeležno u mestu Karajukića bunari Zbog toga se ovaj kraj i naziva  ‘Srpskim Sibirom’. Pešterska visoravan obiluje raznim kraškim oblicima reljefa, zbog čega je i dobila ime ‘pestar’ – stari naziv za pećinu.

Rendžer Specijalnog rezervata prirode Peštersko polje Sabahudin Abdagić smatra da je ovaj deo Srbije jedan od najlepših za aktivan odmor u prirodi jer ima šta da se vidi, mnogo toga može peške da se obiđe,a benefiti su veliki, posebno za zdravlje.

„Sve je popularnije Peštersko polje kao turistička destinacija. Ovo je zaštićeno područje  zbog prirode koja je ostala netaknuta, zbog biljnog i životinjskog sveta koji opstaju samo u rezervatu. Ovde postoji preko 190 vrsta ptica, a od toga je više od 90 na svetskog crvenoj listi zaštićenih ptica. Najpoznatija  ptica je svakako beloglavi sup i nadamo se da će uskoro početi da se nastanjuje na ovim prostorima“ – objašnjava Sabahudin i dodaje da je ovaj kraj posebno značajan po sovama koje ovde žive.

„ Na samoj Pešteri se nalazi šest , od ukupno 10 sova koje postoje na teritoriji Republike Srbije. Takodje imamo ovde i kreksa, poznatijeg u narodu kao prdavac. U poslednje vreme pronađen je i azijski zlatni vivak koji je počeo da se gnezdi na samom Pešterskog jezeru. I to je za ljubitelje ptica dovoljan motiv da dođu ovde i uživaju u istraživanjima. Ali i ostalim da kažem laicima je prisustvo ovoliko vrsta ptica interesantno jer šarolikost zvukova koje one proizvode lepša je od bilo kakve muzike“ – priča Abdagić.

Kada je reč o ovom jezeru Abdagić objašnjava šta se sa njim desilo.

„Kvartarno jezero koje se nalazilo na visoravni oteklo je kroz ponore, pa je dno krečnjačkog polja prekriveno jezerskim i rečnim nanosima. Duž reke Boroštice koja teče kroz polje u vidu ponornice, stvara se mineralno-barsko zemljište na kojem se javlja brdsko-planinski treset. Do ovog prirodnog dobra može se doći automobilom, autobusom ili biciklom“ – objašnjava Abdagić.

Na obodu jezera pronađeno je devet vrsta pijavica, nijedna nije medicinska. U jezero se uliva najveća podzemna reka Boroštica koja je dom školjkama i brojnim vrstama riba. Postoji čak 10 vrsta slatkovodnih školjki pa se za turiste organizuje svojevrstan lov na školjke. Koliko je čista govori podatak da se na njoj napajaju krave i konji i ostala stoka.

„Boroštica je najveća reka ponornica u Srbiji.  Posle površinskog toka od 18 kilometara, ova reka ponire ispod Pešterskog polja i teče kroz podzemlje dužinom od 12 kilometara, da bi njene vode na kraju izbile na Juriškim vrelima u Crnoj Gori. Pored Boroštice na Pešteru se nalazi još nekoliko kraćih ponornica, a neke od njih su Crna rijeka, Delimeđska i Točilovska reka. Jako su interesantne ove ponornice“ – kaže Abdagić i dodaje da je ovde, u blizini Boroštice čak pronađen i najmanji puž na svetu, takozvani pešterski puž, veličine jednom milimetra.

„Sve su to gotovo neistražena blaga Pešterske visoravni i Pešterskog polja. Neverovatno je koliko se malo o ovome zna i koliko su posetioci oduševljeni onim što čuju i vide kada dođu“ – kaže Sabahudin.

Međutim, u svoj toj oduševljenosti veliki je broj onih koji narušavaju lepote Pešterskog polja podseća i upozorava Milorad Babić.

„ Voze se kvadovi tamo gde ne bi smelo, paraglajderi se spuštaju sa uzvišenja Trojan bez dozvole, primetili smo dosta neregularnosti koje štete rezervatu i takvi ljudi nisu poželjni ovde. No, opet je više onih koji žele ovuda da šetaju, voze bicikle i zaista uživaju u prirodnim bogatstvima kojima raspolažemo i oni su zaista poželjni“.

Projekat “Neotkrivena blaga Pešterske visoravni”, koji realizuje Katarina Radović PR Agencija za proizvodnju kinematografskih dela i televizijskog programa K MEDIA STAR Novi Pazar iz Novog Pazara, sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.