Među popularnim trendovima koji propagiruju zdrav način života izdvaja se i onaj da voće i povrće pre upotrebe treba potopiti u sodu bikarbonu. Tako će navodno sve štetne materije i pesticidi izaći iz namirnica, te će one biti bezbedne za upotrebu. A u toj želji da se hrane zdravo, mnogi ne provere ima li u određenom savetu smisla. Među onima koji razbijaju slične mitove je i Zoran Vujčić, redovni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Uz ćerku Sanju, koja je biohemičarka, on svoja znanja rado deli i na društvenim mrežama, a sve u želji da razbije zablude u koje mnogi veruju.
Tako se nedavno izdvojilo i pitanje – treba li voće i povrće potopiti u rastvor sode bikarbone i vode pre upotrebe.
Na to profesor Vujčić kaže:
„Time može da se ukloni kiselina, koje na voću i povrću nema. Manite se tih mitova. Soda bikarbona je dobra samo za višak kiseline.“
Profesor dodaje i da pranje u sodi nema efekta ni protiv kovida ni protiv gomile drugih mikroba.
Još jedan mit u vezi sa sodom bikarbnom je i onaj da je soda koja se prodaje bez aluminijuma – „zdravija“.
„Soda bikarbona nema aluminijum, bez aluminijuma je. To je marketinški trik za naplaćivanje neznanja hemije“, kaže Sanja Vujčić.
U svemu se postavlja i pitanje šta je sa korom citrusa, može li se koristiti?
„Naravno. Samo voće pre upotrebe treba prebrisati dok je suvo, suvom krpom. To je sve što mu treba. I naravno, može ako se ne jede svakog dana“, kaže profesor Vujčić.
On ističe da ni potapanje u mešavinu vode, sirćeta i sode bikarbone ne uklanja kojekakve štetne materije sa površine voća i povrća.
„Zaštita je u voskastom materijalu koga voda ne kvasi. Uz to, opisani postupak iz TV šoua je čista glupost.“
Profesor dodaje da potapanje uklanja blato i prljavštinu koju nosi kiša.
„Ako je voće uz zemlju ili palo, pranje se svakako preporučuje. Ako se brzo kvari, bolje ga je ne kvasiti. Sve je odavno poznato, osim kada se ne poštuje karenca. Tada ništa ne pomaže u uklanjanju otrova kojima je povrće ili voće prskano.“
Profesor takođe dodaje da više veruje u hranu koja nije deklarisana kao organska.
„Organska koristi pesticide i tretmane koji nisu toliko poznati i analizirani. Sve je u verovanju sertifikovanim telima. Sećam se da su hrvatske inspekcije nahvatale dobavljača koji je noću utovarivao robu od seljaka. Ujutro bi postajala organska. Uzgred, kakva organska sa vazduhom koji se danas diše?“, zaključuje profesor i ujedno rešava dilemu o tome da li ima smisla potapati voće i povrća u sodu radi uklanjanja pesticida.
Izvor: Nova.rs
