Hilmo Demirović, rođeni Zagrepčanin, sa samo 29 godina posvetio se očuvanju i promociji bošnjačke i sandžačke kulture u Hrvatskoj. Predsednik je Kulturno-umetničkog društva Sevdah i aktivno učestvuje u nacionalnom veću, predstavljajući kulturu svog oca, Pazarca, te obogaćujući kulturni pejzaž Zagreba.
Hilmo pripisuje svoju posvećenost očuvanju i promociji bošnjačke i sandžačke kulture ljubavi koju su mu usadili roditelji još od malih nogu.
„Prvenstveno zahvaljujući mojim roditeljima koji su od malena usadili ljubav prema ovom kraju i bošnjačkoj kulturi. Smatram da je to pomoglo da se prvo zanimam, a zatim i svakodnevno učim o svom poreklu i kulturi.
Moja braća i ja smo tokom raspusta mesecima boravili u Pazaru kod nane i rođaka, a to vreme smo jedva čekali”, dodaje Hilmo.
Hilmo je još kao srednjoškolac pokazivao veliku želju da promoviše bošnjačku i sandžačku kulturu.
„Želja za promociju dolazi još od srednjoškolskih dana kada sam bio aktivni član u našem najvećem bošnjačkom kulturno-umetničkom društvu Sevdah u Hrvatskoj. Uvek sam želeo svoje prijatelje iz Zagreba dovesti u ovaj kraj,“ priseća se Hilmo.
Njegova strast prema kulturi i identitetu rodnog kraja motivisala ga je da stupi u kontakt sa kulturno-umetničkim društvima iz Novog Pazara i da organizuje posete i koncerte, te je istakao da u Hrvatskoj postoji veliki interes za našu kulturu, veru i tradiciju.
“U Hrvatskoj postoji interes koji se može osetiti tokom priče o Pazaru i toj vrsti negovanja kulture, vere i tradicije.
Moji prijatelji Hrvati uvek se rado odazivaju na naše događaje koje organizujemo upravo iz znatiželje za nečim novim. Oduševljenje na njihovim licima me motiviše”, dodaje Hilmo.
Hilmo je na različite načine angažovan u promociji bošnjačke i sandžačke kulture a neke od njegovih aktivnosti su i Omaldinski klub muslimana u Zagrebu.
„Osobno sam bio aktivan u početku kroz Omladinski klub muslimana u Zagrebu, u sklopu Islamskog centra, gde sam bio predsednik istog. Organizovali smo razne okrugle stolove, promocije knjiga, večeri sevdaha i ilahija, kao i konferencije,“ objašnjava Hilmo.
Kasnije je ta promocija išla preko KUD-a Sevdah, gde sam organizovao nekoliko koncerata i smotri kulturnog stvaralaštva Bošnjaka grada Zagreba, ali i cele Hrvatske.“
Hilmo je preuzeo vođenje KUD-a Sevdah posle sedam godina aktivnog članstva nakon pandemije korona virusa i prvo su bošnjačko društvo koje je dobilo projekat od strane Evropske unije.
“Hvala Bogu, uspeli smo upisati mnoštvo novih članova i pokrenuti neke nove projekte. Kako je društvo finansirano od strane Saveta za nacionalne manjine pri Vladi Republike Hrvatske, u samo godinu dana smo duplo povećali odobrena sredstva za kvalitetniji rad društva. Prvo smo bošnjačko društvo u Republici Hrvatskoj koje je dobilo projekt od strane Europske unije,“ ponosno ističe Hilmo.
Jedan od događaja na koji je Hilmo posebno ponosan je Smotra kulturnog stvaralaštva Bošnjaka u Republici Hrvatskoj.
„Mladi na toj smotri kroz svoje plesove i pesmu na najbolji način prikazuju naše kulturno bogatstvo. Nezaobilazan deo je i bogata bošnjačka trpeza, koju naše vredne majke pripreme za sve naše goste,“ kaže Hilmo.
On nam je otkrio svoje planove za budućnost, te je istakao da će se u budućnosti truditi da svojim primerom bude ambasador svoje porodice, svog identiteta i kraja iz kojeg potiče.
”Volio bih privući turiste iz Hrvatske da posete Sandžak i da osete tu dobru energiju koju on pruža. Raditi na projektima uvezivanja asocijacija i udruženja iz Sandžaka sa onima u Hrvatskoj, te nastaviti s dosadašnjim brojnim aktivnostima.
Imamo izuzetno dobru komunikaciju sa lokalnom, ali i državnom zajednicom. Tome uveliko doprinosi i to što nakon deset godina imamo predstavnika Bošnjaka u Hrvatskom Saboru”, ističe Hilmo.
Hilmo je ze za kraj razgovar rekao da se uvek trudi pozvati domaće ali i društvo iz druge nacionalne manjine kako bi se širilo prijateljstvo i kako bi se učilo jedno od drugih.
On zaključuje: “Hrvatska, kao multikulturalna sredina, pokazuje izrazitu želju da njeguje svoje bogatstvo kroz podršku ovakvim inicijativama. Kroz svoj rad i iskustvo uvideo sam da su ljudi u Hrvatskoj itekako zainteresovani da slušaju i uče o našoj bošnjačkoj kulturi i tradiciji.”
