Novi Pazar je ove godine izdvojio više od 350.000 eura za medije. Impresivno, zar ne? Slažemo se, ali nažalost, ovaj konkurs je za nekog bio “majka“, a za nekog „maćeha“.
Ovogodišnji konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja iz budžeta Novog Pazara, vredan više od 41 milion dinara, ogolio je poražavajuću praksu: dok je jedan medij dobio gotovo 80% ukupnih sredstava, nekoliko redakcija – među kojima i najaktivnije lokalne – ostale su uskraćene.
Umesto podrške pluralizmu, javnosti je poslata poruka da je podobnost važnija od profesionalnosti, a lojalnost isplativija od rada.
Iako je konkurs, makar na papiru, trebalo da omogući ravnopravnu raspodelu javnih sredstava prema kvalitetu i važnosti medijskog sadržaja za građane, odluke komisije izazvale su ogorčenje i zabrinutost u profesionalnim krugovima. Više lokalnih redakcija ocenjuje da se ovakvom raspodelom direktno utiče na sužavanje medijskih sloboda i gušenje svakog kritičkog tona u javnosti.
Uređivački kolektivi koji godinama informišu javnost bez oslonca na političke strukture, ostali su bez adekvatne podrške. To, tvrde, nije slučajnost – već pokušaj da se utiče na uređivačku politiku i eliminiše nezavisni glas iz lokalne sfere.
„Očigledno, gradska uprava poručuje, kao i cela država, odnosno državni aparat, da postoje podobni i nepodobni, da postoje oni koji su u njihovoj službi, koji rade za njihov račun, da su oni miljenici i da dobijaju toliki novac, a da svi mi ostali, očigledno, ili ne vredimo ili na taj način nas disciplinuju i pokazuju da ne zaslužujemo i da smo manje vredni“, ocenjuje Nikola Kocović, urednik Radija Sto Plus.
Prošlogodišnja nastojanja da se konkurs učini pravičnijim probudila su nadu da će ove godine doći do promene. Međutim, rezultati su, prema rečima novinara, pokazali da nije došlo ni do kakvog pomaka u svesti onih koji donose odluke.
„Mi smo prošle godine jednu veliku energiju potrošili da ispravimo tu jednu veliku nepravdu koja se tiče lokalnog konkursa za sufinansiranje medija u Novom Pazaru i delovalo je, bar na prvi pogled, da smo bar nešto uradili. Međutim, ova godina nas je demantovala u svemu tome i pokazalo se da apsolutno ništa nismo promenili u svesti ljudi koji odlučuju“, kaže Amela Bajrović, urednica portala Free Media.
U pojedinim redakcijama vlada i iznenađenje, ali i razočaranje zbog, kako navode, izostanka osnovnih kriterijuma i vrednovanja stvarnog rada.
„Iskreno, iznenadio sam se, očekivao sam da će sredstva biti opredeljena po nekim normativima – odnosno ljudima koji zaista rade“, izjavio je Tarik Grača, direktor Vizit Novi Pazar.
Model po kom već godinama najveći deo budžeta ide jednoj medijskoj kući postao je svojevrsna konstanta. Ipak, mnogi smatraju da je krajnje vreme da se taj model promeni.
„Novopazarski konkurs je sam po sebi mnogo specifičan. Ovde najveći deo para tog konkursa – već deset godina unazad, možda i više – zapravo ide regionalnoj televiziji Radio Novi Pazar, tako da ona uzima negde možda 80% tog budžeta, a ostalih 20% se raspoređuje na lokalne medije. Čini mi se da je medijski konkurs mogao da bude drugačije raspoređen. Postoji određen broj medija koji zaslužuje možda i veću podršku tog konkursnog sufinansiranja iz gradskog budžeta. Tu je i vaš medij, tu su i neki drugi mediji“, izjavio je Fahrudin Kladničanin, koordinator NVO Forum 10.
Za druge medije, ovakva praksa ne predstavlja samo nepravdu, već i diskriminaciju u podeli javnih resursa.
„Dakle, ako date 75% jednom mediju, pa još dodate 5% njegovim uposlenicima – dakle, 80% date de facto jednom mediju, 20% svim ostalim – to je, pre svega, jedan diskriminišući odnos prema ostalim medijima“, smatra Salahudin Fetić, direktor Sandžak televizije.
Očekivanja su bila drugačija, posebno jer su, kako navode, predstavnici lokalne samouprave prethodnih godina obećavali pravičniji pristup. S obzirom na raspodelu sredstava u 2024. godini, mnogi se pitaju – da li nekome odgovara da nezavisni mediji nestanu sa mape?
„Razlika između prvoplasiranog i drugoplasiranog medija je svega šest bodova, što je – verujte – ništa, a razlika u iznosu je oko 29 miliona dinara“, dodaje Amela Bajrović, urednica portala Free Media.
Pojedinci iz civilnog sektora podsećaju da konkursna procedura podrazumeva ocenjivanje projekata i da svi imaju pravo da učestvuju – ali ostaje otvoreno pitanje: da li bodovi zaista znače bilo šta?
„Medijski konkurs je demokratsko pravo svakog da se javi. U komisiji se odlučuje da li taj projekat zavređuje pažnju i na osnovu bodova dobija podršku“, kaže Fahrudin Kladničanin, koordinator NVO Forum 10.
Ipak, kritike ukazuju da broj bodova u praksi ne igra gotovo nikakvu ulogu. Ako sredstva nisu direktno povezana s ocenom projekta – postavlja se pitanje, čemu onda ceo sistem bodovanja?
„Dakle, tu ne postoji nikakva veza sa tim bodovima. Ako se sredstva ne baziraju na bodovima, čemu onda služe bodovi? Možda nisu presudni, ali svakako treba da budu jedan od ključnih faktora“, dodaje Salahudin Fetić iz Sandžak televizije.
Drugi problem je i nejasno poreklo nekih prijava – pojavljuju se udruženja i produkcije koje ranije nisu bile prisutne u lokalnom medijskom prostoru.
„Apsolutno, kada je konkursno sufinansiranje u pitanju za grad Novi Pazar, ne možemo da se vodimo time da je važan kvantitet, a da nije važan kvalitet. Bilo je oko 28–29 prijava iz različitih udruženja. Neki su se prvi put javili, a mi ni ne znamo ko su te produkcije, ko su ta udruženja građana“, kaže Fahrudin Kladničanin.
Uprkos svemu, ostaje nada da se praksa može zakonski osporiti i da se ubuduće sredstva neće dodeljivati selektivno.
„Verujem da postoji mnogo zakonskih sredstava koja mogu obezbediti da se u ovom slučaju dođe do pravde, u najmanju ruku da se ova praksa u budućnosti zaustavi“, kaže Salahudin Fetić.
Za one koji godinama traže pravičnost, konkurs iz 2024. godine bio je hladan tuš. Iako se u ovom gradu mnogo toga promenilo – neka pravila, izgleda, ostaju ista.
„Ne znam šta bih vam rekla. Jedna žalosna i tužna istinita priča naše svakodnevice i činjenica da se mnogo toga u ovom gradu još uvek nije promenilo“, zaključuje Amela Bajrović.
U javnosti se postavlja pitanje i – kome građani veruju? Jer, ako najviše novca dobija medij u koji građani nemaju poverenje, kome zapravo lokalna samouprava služi?
„Građani više veruju ovim ostalim medijima nego ovom koji dobija tolika, tolika sredstva. Trebalo bi oni da se zapitaju da li im taj medij baš toliko vredi da toliko novca izdvajaju za njihov rad“, poručuje Nikola Kocović, urednik Radija Sto Plus.
Medij koji je dobio najviše sredstava nije želeo da komentariše konkurs. A da vas podsetimo – novac koji je delila lokalna samouprava jeste vaš novac.
