Mentalno zdravlje: Zašto možda pogrešno merimo koliko smo sagoreli na poslu

Mentalno zdravlje: Zašto možda pogrešno merimo koliko smo sagoreli na poslu

Alamy

Pandemija korona virusa je mnoge dovela do ivice. Ali iako smo iscrpljeni i premoreni, neki stručnjaci kažu da zapravo nismo toliko sagoreli kao što možda mislimo.

Mnogo puta sam sebi – i prijateljima i kolegama – rekla da osećam da ću sagoreti.

Ako zarađujete za život kao frilenser često može značiti dugo radno vreme i pokušaj da istovremeno žonglirate različite poslove i obaveze.

Nekoliko puta godišnje udarim u ono što se čini kreativnim zidom: ostala sam bez dobrih ideja i jednostavno moram da odremam.

Već dugo zovem to sagorevanje.

Ali sam pogrešila.

Sindrom sagorevanja smatramo nedodirljivim – jednom od onih stvari koje ne možemo da definišemo, a jednostavno znamo kada ih osećamo.

Trenutno ga možda oseća više nas nego ikad.

U ovoj fazi pandemije, posle više od godinu dana provedenih u pokušaju snalaženja u raznim izazovima, opšti je osećaj da smo svi udarili u zid.

Ali postoji naučna definicija sagorevanja i standardi po kojima se to meri.

I na osnovu tih kriterijuma, mnogi ljudi koji misle da su sagoreli – poput mene – zaista nisu.

To, međutim, ne znači da nismo na putu da sagorimo, a razumevanje kako zaista meriti sagorevanje može pomoći pojedincima i organizacijama da promene kurs pre nego što bude prekasno.

Šta je sagorevanje – a šta nije

Godine 1981, Kristina Masleč, profesorka psihologije na Berkliju, Univerzitet u Kaliforniji, razvila je „Inventar sagorevanja Maslečove” (MBI), kako bi definisala i izmerila ovo stanje.

„Izazov je u tome što ljudi koriste ovaj termin da bi predstavili različite stvari”, kaže Maslečeva.

„To je pamtljiv izraz, pa ga ljudi primenjuju na na razne stvari. Pa, da li svi govorimo isti jezik?”.

MBI pokušava da razjasni stvari ocenjujući sagorevanje na osnovu tri kriterijuma: iscrpljenost ili potpuni nedostatak energije, osećaj cinizma ili negativnosti prema poslu i smanjenu efikasnost ili uspeh na poslu.

Ispitanici u kontinuitetu dobijaju ocene u sve tri oblasti, od pozitivnijih do negativnijih.

Profil sagorevanja zahteva negativan rezultat u sva tri.

„Postoji tendencija razmišljanja da, ako ste negativno ocenjeni po jednom kriterijumu, sagoreli ste”, kaže Maslečova, ali to je netačna upotreba MBI-ja.

Najveća zabluda o sagorevanju, dodaje Majkl Lajter, organizacioni psiholog koji radi sa sedištem u Novoj Škotskoj i koautor, zajedno sa Maslečovom, knjige Istina o sagorevanju, jeste da je to isto što i iscrpljenost.

„Ljudi sagorevanje koriste kao sinonim za umor i propuštaju poentu da postoji čitav spektar razlika između te dva stanja”, kaže Lajter.

On daje primer akušera koji često rade haotične rasporede.

„Porađaju majke bebe u svako doba noći i potpuno su iscrpljeni, ali donose novi život na svet, i poboljšavaju život ljudi, i brinu o tom poslu.

„To je prekomerno i iscrpljujuće, ali nije sagorevanje.”

Mnogo je drugih koji ispunjavaju jedan od MBI kriterijuma.

„Druga najveća grupa, posle ljudi koji su samo iscrpljeni, su ljudi koji nisu u potpunosti angažovani”, kaže Lajter.

„Oni samo idu na posao i to im nije uzbudljivo, rade samo da bi platili račune.

„Postoji još jedna grupa koja je samo cinična. Nije ih briga za klijentelu ili posao.”

Ipak, drugi mogu imati nisku efikasnost, sa karijerom koja ne napreduje iz jednog ili drugog razloga.

Ali manje ljudi može prijaviti da se primenjuju sva tri uslova.

Ja ne mogu.

Iako sam definitivno iskusila iscrpljenost, pa čak i neku formu odsutnosti, još volim ono što radim i nisam postala cinična u vezi sa mojim radom.

Potrebna su sva tri faktora – iscrpljenost, cinizam i nedostatak efikasnosti – da bi se dobilo ono što je naučno definisano kao sagorevanje.

Većina nas nije tamo.

„To nije epidemija, već se ta dijagnoza prečesto postavlja”, kaže Lajter.

Ali to ne znači da nema problema ili da se razgovori oko sagorevanja ne povećavaju sa razlogom.

„Kvaliteti sagorevanja su u porastu”, priznaje Lajter.

„Svakako da sve više ljudi ide u tom pravcu.”

Budućnost posla i korona virus
The British Broadcasting Corporation

Sagorevanje nije crno-belo

Sagorevanje je spektar i većina nas je deo istog.

Početkom ove godine, kada je veb sajt za traženje posla (Indeed) anketirao 1.500 američkih radnika različitih starosnih grupa i industrija, više od polovine je prijavilo da osećaju sagorevanje.

I više od dve trećine reklo je da je pandemija pogoršala sagorevanje.

To istraživanje nije koristilo MBI, a velika je verovatnoća da je većina ispitanika koristila kolokvijalnu definiciju sagorevanja, a ne naučnu.

Ali dok je sagorevanje – vrsta definisana sa tri negativne ocene MBI – profil za koji Maslečova kaže da se tipično odnosi na 10 do 15 odsto ljudi, to ne znači da su svi ostali na drugom kraju spektra.

U stvari, novije istraživanje Maslečove i Lajtera identifikuje tri profila između krajnosti: prekomerno prošireni, neefikasni i isključeni.

Dokazi pokazuju da više od polovine zaposlenih spada u jedan od ovih profila, sa snažnim negativnim rezultatom u iscrpljenosti, efikasnosti ili cinizmu.

Još nisu sagoreli – ali su na putu.

posao, iscrpljenost

Alamy
Mnogi ljudi umor poistovećuju sa sagorevanjem, ali stručnjaci kažu da je sagorevanje potpuno drugačije stanje od puke iscrpljenosti

Za ljude u mnogim profesijama, kaže Lajter, stvari su se samo pogoršale kao rezultat pandemije, s tim što su pitanja o efikasnosti posebno teška.

„Učitelji su se trudili da nastave sa nastavom i nisu se osećali ostvarenima”, kaže on.

„Oni jednostavno znaju da nisu učitelji kao što su bili ranije, a to je obeshrabrujuće.

„Isto je i za lekare. Stvari su se poboljšale, ali na početku nije bilo protokola za suočavanje sa Kovidom kovidom i sve što su radili bilo je pogrešno.”

Ta pitanja su promenila podatke o sagorevanju.

Studija sprovedena između marta i juna 2020. izvela je seriju testova, među kojima i inventar sagorevanja sličan MBI, na više od 3.500 zdravstvenih radnika u Velikoj Britaniji, Poljskoj i Singapuru.

Nešto manje od 67 odsto određeno je kao sagorelo.

Iako se istinski profil sagorevanja zaposlenih u svim profesijama kreće malo iznad 10 odsto,

Maslečova kaže da je „to očigledno poraslo” u svetlu pandemije.

Sada, veruje ona, možda je bliže 20 odsto.

A to je ogroman problem, jer istinsko sagorevanje ne može da se reši odmorom ili odlaskom u velnes centar.

„Kada ljudi zaista dođu do krajnosti, velika većina se ne može vratiti istom poslodavcu ili istoj vrsti posla”, kaže Lajter.

„Moraju da promene karijeru.

„Sagorevanje je toliko duboko – čak i osećaj ulaska u tu zgradu ili takvu zgradu može biti okidač. To vrlo često podstiče promenu karijere.”

Zašto je merenje važno

Izbegavanje istinskog sagorevanja u širokim razmerama je od vitalnog značaja, posebno zato što bi moglo značiti odliv kvalifikovanih ljudi iz važnih profesija.

Tu MBI i testovi poput njega postaju neprocenjivi alati.

Bilo mi je korisno saznanje da zapravo nisam doživela sagorevanje.

Uspela sam da procenim šta sam zapravo osećala (prekomerno širenje) i da počnem da razmišljam šta je to uzrokovalo i koje promene mogu da napravim.

To je poenta inventara sagorevanja. Zapravo se ne radi o dijagnozi ili isključivanju sagorevanja.

U stvari, kaže Maslečova, „to uopšte nije dijagnostički alat. Ljudi su to zloupotrebili, ali to je mera istraživanja”.

Iako se primenjuje na pojedincima, ono zbog čega je MBI zaista napravljen je da meri njihovo okruženje.

„Ako postoje negativne ocene, to ne znači da je problem u pojedincu. To je ono na šta oni odgovaraju”, kaže Maslečova.

„Ne pokušavate da otkrijete kome se to događa, već pokušavate da otkrijete zašto se to događa.

„Ne koristite ga sami po sebi, već ga koristite sa drugim podacima da biste rekli zašto je obrazac ocena takav kakav jeste.

„Te ocene treba koristiti kao upozoravajuće signale.”

Organizacija koja vidi rezultate na negativnom kraju spektra treba da deluje brzo, kaže Maslečova, i to ne znači samo da ponudi časove joge ili majndfulnes seminare o poznavanju smisla.

„Posao je sve žilaviji, duži i teži za obavljanje. Ljudi rade više sati, jer se plaše da neće dobiti unapređenje ili će izgubiti posao.

„Učiniti više sa manje je u središtu korporativne kulture, a to nije način na koji ljudi najbolje rade”, kaže ona.

„Postoji ta gigantska industrija samopomoći koja je usredsređena na to kako se nositi sa tim stresom.

„Ali da bi se sprečilo, smanjilo ili eliminisalo sagorevanje, ne radi se o popravljanju ljudi.

„Radi se o popravljanju posla.”

Ne radi se zapravo o merenju koliko je radnika sagorelo ili je skoro sagorelo, kaže Maslečova.

Reč je o identifikovanju radnih mesta sa neizdrživim radnim opterećenjima i korišćenju tih informacija kako bi se zaposlenima pružila veća kontrola, bolji alati i lična mogućnost da shvate kako da bolje rade svoj posao – bez sagorevanja.

„Postoji ona stara izreka: ‘Ako ne podnosite vrućinu, izađite iz kuhinje'”, kaže Maslečova.

„Poenta našeg argumenta je – zašto ne promenite grejanje? Šta kažete na redizajn kuhinje?”.

autor: Kejt Morgan


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

RUBRIKE
Podeli