Brojna istraživanja pokazuju da je pandemija korona virusa kod mnogih izazvala simptome anksioznosti, depresije, panične napade i druge manifestacije psihičkih poremećaja. Zbog kolapsa zdravstvenog sistema mnogi bolesnici sa akutnim i hroničnim oboljenjima ostali su uskraćeni lečenja, što je dodatno razorilo njihovo već narušeno psihičko blagostanje.
Stopa nasilja u porodici je u znatnoj meri povećana za vreme izolacije, a nivo stresa kod svih roditelja, posebno kod onih sa decom sa smetnjama u razvoju bio je znatno uvećan. Konstantna izloženost stresu dovela je do povećanja broja osoba koje pate od hipertenzije, aritmije i dijabetesa. Mnogi su utehu našli u alkoholu, hrani, kocki i raznim devijantnim oblicima ponašanja. Veliki je broj onih čiji su simptomi prešli iz kategorije “blagi” u kategoriju “patološki”. Ova teška krizna situacija pokazala je sve “nepravilnosti” u nama. Oni koji su imali i najmanje “pukotine” u sebi slomili su se u paramparčad.
Doba epidemije ukazala je na mnoge nepravilnosti i u našem sistemu. Ono što je poražavajuće je činjenica da se tokom epidemije mentalno zdravlje kao bitan faktor celokupnog zdravlja pojedinca, skoro u potpunosti zapostavilo. Svega nekoliko gradova u Srbiji, među kojima je i Novi Pazar, je uspostavilo Call centar za pružanje psihološke pomoći stanovnicima. Ne treba zanemariti značaj tog koraka, ali ne možemo reći da je to bilo dovoljno. Pacijenti koji su bolovali od korone, kao ni njihove porodice nisu imali psihološku pomoć i podršku od strane stručnjaka tokom a ni posle bolesti. Mnogi od njih izjavili su da im je takva pomoć bila preko potrebna. Lekari, medicinske sestre i svi ostali koji su bili prinuđeni da se bore “sa prvih linija” nisu dobili nikakav vid psihološke pomoći takođe. Nažalost sistem nema šta ni da im ponudi, osim privatne prakse. Broj stručnjaka zaposlenih u javnim institucijama kao i broj usluga usmeren na očuvanje mentalnog zdravlja je poražavajuće nizak. Ne možemo reći da raspolažemo čak ni osnovnim uslugama.
Svaki pojedinac ima pravo da dobije psihološku pomoć u vidu savetodavnih ili psihoterapijski usluga individualnog ili grupnog tipa, kako bi prevazišao probleme sa kojima se suočava. U našoj zajednice navedene usluge građani mogu dobiti privatno ili u sklopu projekata koje sprovode organizacije civilnog društva koje se bave očuvanjem mentalnog zdravlja. Neophodno je navedene usluge učiniti dostupnim građanima i van privatne prakse, u dugoročnom periodu. Od ključne je važnosti otvoriti odeljenje u okviru Zdravstvenog centra u Novom Pazaru koje će biti usmereno na očuvanje mentalnog zdravlja i uvođenje novih psiholoških/psihoterapijski usluga specijalizovanih za različite problematike i kategorije. Kao što je moguće da na osnovu uzrasta ili vrste telesnog zdravstvenog problema dobijete adekvatnu pomoć od lica specijalizovanog upravo za taj uzrast/problem tako bi trebalo pružiti mogućnost osobama različitih uzrasnih kategorija i sa različitim psihičkim problemima i poteškoćama da dobiju adekvatnu psihološku pomoć. Bitno je uspostaviti te usluge na transparentan način kako bi svako znao kome i gde se može obratiti za pomoć u trenutku kada oseti potrebu za tim. Psihički stabilne i mentalno jake ličnosti lakše se suočavaju sa stresnim i neočekivanim situacijama. U suprotnom, svaka stresna situacija predstavlja rizik za ozbiljno narušavanje mentalnog zdravlja. Krucijalno je što pre uspostaviti usluge psihološke/psihoterapijske podrške osobama koje su bolovale od korone, i svima onima čije je psihičko blagostanje narušeno zbog aktuelne situacije.
Pravovremeno i adekvatno delovanje je ključno u postizanju uspešnih rezultata. Na taj način sprečava se dalji progres bolesti i ublažavaju postojeća stanja i simptomi. Krizne situacije kao što je ova ostavljaju dugoročne posledice na psihičko blagostanje. Od velikog značaja bi bilo uspostavljanje “mreže stručnjaka za mentalno zdravlje” koji bi se obučili za delovanje u kriznim situacijama kao što je bila ova i bili dostupni u svakoj sledećoj kriznoj situaciji kao bitan resurs očuvanja mentalnog zdravlja.
Psihičko blagostanje je podjednako bitno koliko i telesno, neophodno je posvetiti im isti nivo pažnje kako od strane pojedinca tako i od strane sistema.
Tekst je objavljen u okviru projekta „Evropa je s nama – promocija vrednosti EU u jugozapadnoj Srbiji u kontekstu procesa oporavka od COVID-19”, koji sprovodi Kulturni centar DamaD realizuje uz finansijsku podršku Saveznog ministarstva spoljnjih poslova Savezna Republike Nemačke, grada Novog Pazara i opština Tutin i Sjenica.
