Prema podacima Instituta za zdravstvene efekte iz Bostona, čak devet odsto neonatalnih smrti u Srbiji povezano je sa aerozagađenjem. O uticaju zagađenja na zdravlje trudnica i novorođenčadi, razgovarali smo sa Ajlom Pljakić, koja se nedavno porodila, i ginekologom Mirzom Šačićem.
“Ja sam se skoro porodila i, hvala Bogu, nisam imala većih zdravstvenih problema. Međutim, znam žene koje su zbog zagađenja imale zdravstvene komplikacije, a to se odrazilo i na njihove bebe. Smatram da bi nadležni trebalo da preduzmu konkretne mere, poput ukidanja nekontrolisanog loženja, jer ljudi koriste sve i svašta, što dodatno zagađuje vazduh,” rekla je Pljakić za Portal A1.
Trudnice su posebno ugrožena grupa kada je reč o aerozagađenju. Loš kvalitet vazduha može ugroziti ne samo njihovo zdravlje, već i zdravlje fetusa, upozorava dr Mirza Šačić.
“Zagađenje vazduha posebno pogađa vulnerabilne grupe, kao što su trudnice i deca. Najotrovnije čestice, poput PM2.5, ulaze u organizam preko disajnih puteva i mogu izazvati ozbiljna oštećenja. Kod trudnica, to može rezultirati povećanim rizikom od preeklampsije, visokog krvnog pritiska i dijabetesa, dok kod beba može uticati na pojavu astme i drugih zdravstvenih problema,” objasnio je Šačić.
Osim fizičkog zdravlja, zagađen vazduh ima dugoročne posledice na psihički i kognitivni razvoj dece.
“Zagađenje vazduha može negativno uticati na govor, pamćenje, pa čak i na ponašanje dece. Kod devojčica je zabeležen povećan rizik od depresije u kasnijim fazama života, dok su kod dečaka primećeni niži koeficijent inteligencije i veća sklonost psihološkim poremećajima,” istakao je dr Šačić.
Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost problema zagađenja vazduha i njegovog uticaja na najosetljivije grupe stanovništva. Hitno sprovođenje mera za smanjenje zagađenja ključno je za očuvanje zdravlja trudnica i budućih generacija.
