Teorije zavere, dezinformacije i nagađanja o korona virusu preplavili su društvene mreže. Ali od koga potiču ove glasine? I ko ih širi?
Istražili smo stotine netačnih vesti tokom pandemije. To nam je dalo ideju o tome ko stoji iza ovih dezinformacija – i šta motiviše te ljude. Evo sedam tipova ljudi koji stvaraju i šire lažne informacije:
- Sve lažne vesti o korona virusu sa društvenih mreža
- Fejsbuk upozorava na dezinformacije o korona virusu
- Zašto pametni ljudi veruju u mitove o korona virusu
Šaljivdžija
Nadali ste se da niko nije naseo na glasovnu poruku sa Vocapa u kojoj se tvrdi da britanska vlada sprema džinovska lazanja na Vembli stadionu kako bi nahranila građane Londona. Ali neki ljudi nisu shvatili šalu.
Uzećemo malo ozbiljniji primer, jedan šaljivdžija je napravio skrinšot lažne vesti u kojoj se navodi da je čovek kažnjen zbog toga što je prečesto izlazio iz kuće. Pomislio je da bi moglo biti zabavno uplašiti neke ljude koji krše mere samoizolacije.
Nakon što je ohrabrio pratioce da podele tu vest na Instagramu, našao je put i do lokalnih Fejsbuk grupa, gde su vest postavili zabrinuti građani, od kojih su neki shvatili stvar ozbiljno.
„Ne želim da izazivam paniku“, kaže šaljivdžija, koji nije želeo da nam otkrije pravo ime. „Ali ako veruju skrinšotu sa društvenih mreža, onda zaista moraju da promene način na koji konzumiraju informacije sa interneta.“
Prevarant
Drugi lažne tekstovi za koje se tvrdilo da potiču od vlade ili lokalnih samouprava kreirali su prevaranti koji žele da zarade od pandemije.
Jedna takva prevara, koju je istražila dobrotvorna organizacija za proveru tačnosti informacija Full Fact u martu, tvrdila je da vlada nudi novčane olakšice i tražila od građana detalje bankovnih računa.
Fotografije lažne vesti su deljene na Fejsbuku. Kako je kružila u vidu sms poruke, teško je odrediti ko stoji iza toga.
Prevaranti su još u februaru počeli da koriste lažne vesti o virusu kako bi zaradili novac, sa i-mejlovima koji predlažu ljudima da „kliknu i pročitaju sve o leku za korona virus“ ili navodeći da su građani imaju pravo na povraćaj novca od poreza zbog izbijanja pandemije.
Političar
Dezinformacije ne dolaze samo iz mračnih dubina interneta.
Prošle nedelje, američki predsednik Donald Tramp pitao se da li izlaganje tela UV zracima ili ubrizgavanje izbeljivača mogu pomoći u borbi protiv korona virusa. On je nagađao i izvukao činjenice izvan konteksta.
On je kasnije dodao da su komentari bili sarkastični. Ali to nije sprečilo ljude da zovu medicinske ustanove i raspituju se o lečenju sredstvima za dezinfekciju.
Ne radi se samo o američkom predsedniku. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova bio je zagovornik ideje da je Kovid-19 u Vuhan donela američka vojska.
O teorijama zavere o pandemiji raspravljalo se u udarnom terminu na ruskoj državnoj televiziji i na pro-Kremlj Tviter nalozima.
Teoretičar zavere
Sva ta nesigurnost koja okružuje virus stvorila je plodno tlo za teorije zavere.
Lažna priča mutnog porekla u kojoj se tvrdi da je prva volonterka koja je primila britansku vakcinu umrla, kružila je u velikim anti-vakserskim i grupama za teorije zavere. U pitanju je bila potpuna fikcija.
Fake news has been circulating on social media that the first volunteer in the Oxford vaccine trial has died. This is not true! I spent several minutes this morning chatting with Elisa Granato via Skype. She is very much alive and told me she is feeling “absolutely fine” pic.twitter.com/iWAtYaSkRZ
— Fergus Walsh (@BBCFergusWalsh) April 26, 2020
Intervjui sa Dejvidom Ajkom na Jutjubu, koji su kasnije uklonjeni, takođe su pokrenuli lažne tvrdnje da je 5G mreža povezana sa korona virusom.
Ajk je takođe gostovao na londonskoj TV stanici, čime su prekršeni britanski standardi emitovanja. Njegova Fejsbuk stranica je kasnije uklonjena, saopšteno je iz kompanije, zbog širenja „dezinformacija koje bi mogle da štete zdravlju“.
Teorije zavere su dovele do niza napada na antene za 5G mrežu.
Insajder
Nekada deluje da dezinformacije dolaze od pouzdanog izvora – doktora, profesora ili medicinskog radnika.
Ali često „insajder“ nije nijedna od tih osoba.
Žena iz Zapadnog Sakeksa pokrenula je paničnu glasovnu poruku u kojoj predviđa strašnu – i potpuno neutemeljenu – stopu smrtnosti za mlade i zdrave pacijente zaražene korona virusom. Tvrdila je da ima pouzdane informacije jer radi u ambulanti.
Ona nije odgovorila na zahteve da pruži dokaz o njenom poslu, tako da ne znamo da li je zaista zdravstvena radnica. Ali znamo da ono što tvrdi u glasovnoj poruci nije istina.
Bliska osoba
Uznemirujuća glasovna poruka, kao i mnoge nalik njoj, proširile su se baš zato što su zabrinjavale ljude, koji su potom podelili poruke sa članovima porodice i prijateljima.
Među njima je i Danijela Bejker, majka četvoro dece iz Eseksa, koja je podelila objavu u Fejsbuk Mesindžeru „u slučaju da je istinita“.
„U početku sam bila sumnjičava jer mi je stigla od žene koju ne poznajem“, kaže ona. „Prosledila sam je zbog mene i mojih sestara koje imaju bebe istih godina, a svi smo visoko rizični u našim domaćinstvima.“
Žele da budu od koristi i misle da rade dobru stvar. Ali, naravno, to poruke koje ti ljudi dele ne čini istinitim.
Poznata ličnost
Ne rade to samo vaša mama ili ujak. Poznate ličnosti takođe podstiču popularnost teorija zavere.
Pevačica M.I.A. i glumac Vudi Harelson su neki od onih koji među hiljadama pratilaca na društvenim mrežama promoviši teorije o povezanosti 5G mreža sa širenjem korona virusa.
Skorašnje istraživanje Rojtersa pokazalo je da poznate ličnosti igraju ključnu ulogu u širenju lažnih vesti onlajn.
Neki od njih su zastupljeni i na tradicionalnim medijima. Imon Holms je kritikovan zbog davanja prostora 5G teorijama zavere na kanalu ITV.
„Ono što ne prihvatam jeste da mejnstrim mediji odmah odbacuju nešto kao neistinu kada ne znaju da li to nije istina“, rekao je.
Holms se kasnije izvinio, dok je vladina kancelarija za komunikacije Ofkom osudila njegove komentare kao „loše procenjene“ i izdala smernice za rad kanalu ITV.
Ilustracije: Sajmon Martin
Saradnica na tekstu: Olga Robinson
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
