Kovid terapija u kojoj učestvuje i lama Fifi pokazala je da ima „značajan potencijal“ u ranoj fazi ispitivanja.
To je tretman napravljen od nanotela – malih, jednostavnijih verzija antitela, koje lame i kamile prirodno proizvode kao odgovor na infekciju.
Pošto terapija bude testirana na ljudima, kažu naučnici, mogla bi se dati kao jednostavan sprej za nos – za lečenje, pa čak i sprečavanje ranog zaražavanja.
Profesor Džejms Nejsmit opisao je nanotela kao „fantastično uzbudljiva“.
- „Ne koristite Ivermektin za lečenje Kovida-19″, apeluje lekar
- Zašto slepi miševi nisu krivi za pandemiju korona virusa
- Smemo li da grlimo ljubimce tokom epidemije korona virusa
Profesor Nejsmit, jedan od vodećih istraživača i direktor Instituta Rozalind Frenklin u Okfordšajeru, objasnio je da se glodari zaraženi koronom, tretirani novim sprejem za nos, potpuno oporavljaju u roku od šest dana.
Tretman je do sada testiran samo na tim laboratorijskim životinjama.
Minstarstvo zdravlja saopštilo je da je ova terapija među „najefikasnijim sredstvima za neutralizovanje korona virusa“.
Ova očigledna moć u borbi protiv korona virusa dolazi od snage kojom se nanotela vezuju za virus.
Baš kao i naša antitela, nanotela se vezuju za viruse i bakterije koje napadaju naše telo.
Ovo vezivanje u suštini označava invazivni virus sa crvenom zastavicom, kako bi ostatku imunološkog oklopa tela bilo omogućeno da ih uništi.
Nanotela koja su ovi istraživači proizveli – uz pomoć imunološkog sistema lame – posebno se čvrsto vezuju.
„Tu nam je Fifi pomogla“, objasnio je profesor Nejsmit.
Pogledajte video: Kako Dekster pomaže zdravstvenim radnicima
Vakcinišući Fifi sićušnim, nezaraznim delom virusnog proteina, naučnici su stimulisali njen imunološki sistem da napravi posebne molekule.
Naučnici su zatim pažljivo odabrali i prečistili najmoćnija nanotela u uzorku krvi Fifi.
Potom su pronašli ona koja su najviše odgovarala virusnom proteinu, poput ključa koji najbolje odgovara određenoj bravi.
Tim je tada uspeo da uzgoji velike količine posebno odabranih, najmoćnijih molekula.
„Imunološki sistem je toliko čudesan da još uvek radi bolje nego što mi možemo – evoluciju je teško pobediti“, rekao je profesor Nejsmit za BBC Njuz.
Profesorka Šina Krukšenk, imunološkinja sa Univerziteta u Mančesteru rekla je da je novi razvoj „uzbudljiv, ali da je još rano“.
„Potrebno nam je više podataka o efikasnosti i bezbednosti pre nego što pređemo na ispitivanja na ljudima“, dodala je.
„Ali i pored toga, to je veoma obećavajuće i prednost je činjenica da bi moglo da bude jeftino i lako za upotrebu.
„Kovid-19 će, nažalost, još neko vreme biti sa nama, pa će biti potrebno i više tretmana.“
- Kako smo preživeli kovid: „Uzmeš jedan dah misleći na suprugu, drugi na dete“
- Treća doza vakcina u Srbiji: „Sve kombinacije su bezbedne, jedan izuzetak“
- Treba li se vakcinisati protiv gripa u jeku pandemije Kovida
Profesor Nejsmit i njegovi saradnici, koji su objavili njihovo istraživanje u časopisu Nature Communications, saglasni su da će, čak i sa uspehom vakcina protiv korone, efikasno lečenje u budućnosti biti izuzetno važno.
„Ne vakciniše se ceo svet istom brzinom“, rekao je, „i ostaje rizik od novih sojeva sposobnih da zaobiđu imunske reakcije od vakcine“.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Razbijanje mitova o vakcinama i magnetima
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
