Šest meseci od preleženog kovida, postoji povećan rizik od razvoja ozbiljnih krvnih ugrušaka, pokazuje švedsko istraživanje.
Najveći rizik od ugrušaka, kako se u istraživanju navodi, imaju ljudi koji su preležali teži oblik kovida, kao i oni koji su se zarazili tokom prvog talasa.
Istraživači ističu da ovo pokazuje koliko je vakcinacija važna.
To ne znači da se ugrušci ne mogu pojaviti i posle vakcinacije, ali je rizik daleko manji, zaključak je drugog istraživanja, sprovedenog u Velikoj Britaniji.
Ljudi koji su imali virus korona su skloniji razvoju krvnih ugrušaka, posebno ako im je bilo potrebno bolničko lečenje.
Naučnici su želeli da saznaju kada se taj rizik vraća na normalne nivoe i da li se to menjalo iz jednog talasa pandemije u drugi.
Pratili su zdravstveno stanje nešto više od milion ljudi u Švedskoj koji su bili pozitivni na kovid-19 u periodu od februara 2020. kada je pandemija počela do maja 2021.
Potom su ih uporedili sa četiri miliona ljudi istog uzrasta i pola koji nisu imali pozitivan test.
Posle infekcije kovidom, utvrdili su da postoji povećan rizik od:
krvnog ugruška u nozi ili duboke venske tromboze (DVT) do tri meseca
krvnog ugruška u plućima ili plućne embolije do šest meseci
unutrašnjog krvarenja kao što je moždani udar do dva meseca
Uporedivši rizike od ugrušaka posle kovida sa normalnim nivoom rizika došli su do zaključka da od 10.000 pacijenata koji su preležali bolest, svaki četvrti je razvio DVT.
Razmera među ljudima koji nisu preležali kovid znatno je manja – jedan na 10.000 ljudi.
Slično je sa razvojem krvnog ugruška u plućima.
Svaki 17. pacijent na 10.000 imao je ugrušak u plućima, dok je kod ljudi koji nisu bili zaraženi, to znatno manje, te se kod manje od jedne osobe na svakih 10.000 koji nisu imali kovid, ugrušak razvio u plućima.
Studija objavljena u British Medical Journal pokazuje da je povećan rizik od krvnih ugrušaka bio veći u prvom talasu pandemije nego u kasnijim talasima.
Jedan od razloga bi mogao biti i to što su stariji pacijenti počeli da se vakcinišu u drugom talasu.
Rizik od krvnog ugruška u plućima kod ljudi koji su bili imali težu kliničku sliku bio je 290 puta veći od normalnog, dok je sedam puta veći od normalnog posle lakše kliničke slike.
Povećan rizik od unutršnjeg krvarenja kod ljudi sa blagim simptomima nije postojao.
„Za nevakcinisane pojedince, to je zaista dobar razlog da dobiju vakcinu – rizik je mnogo veći od rizika od vakcina“, kaže An-Mari Fors Konoli, glavna istraživačica sa Univerziteta Umea u Švedskoj.
Naučnici za sada ne mogu da objasne zbog čega se krvni ugrušci javljaju posle preležanog kovida, ali imaju nekoliko teorija.
To može biti direktan uticaj virusa na sloj ćelija koji oblažu krvne sudove, preterani inflamatorni odgovor na virus ili telo koje stvara krvne ugruške u neodgovarajuće vreme.
Vakcine su veoma efikasne protiv teškog oblika kovida, ali nude manju zaštitu od infekcije, posebno omikron sojem.
To znači da su ponovljene infekcije sa simptomima uobičajene dok zemlje smišljaju kako da žive sa korona virusom.
Frederik K Ho, predavač javnog zdravlja sa Univerziteta u Glazgovu, rekao je da nas ova studija „podseća na potrebu da ostanemo oprezni u pogledu komplikacija povezanih čak i sa blagom kovid infekcijom, uključujući tromboemboliju“.
Rizik od krvnih ugrušaka raste i posle vakcinacije, ali „veličina rizika ostaje manja i traje kraće nego kod ljudi koji su preležali kovid“, dodaje on.
Možda vam ovaj video bude zanimljiv
Misteriozni uticaj dugotrajnog Kovida na pamćenje
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
