Korona virus i vakcinacija u svetu: Meksička sela odbijaju imunizaciju

Korona virus i vakcinacija u svetu: Meksička sela odbijaju imunizaciju

AFP
Dezinformacije su dovele do toga da starosedelačke zajednice odluče da se ne vakcinišu

U novembru je Paskala Vaskez Agilar sanjala čudan san o svom selu Kokiltel, smeštenom među drvećem na planinama južnog Meksika.

U selo je došla kuga i svi su otrčali u šumu.

Sakrili su se u kolibi ispod visoke krošnje hrastova.

„Kuga nas tamo nije mogla naći”, kaže Paskala.

„To sam videla u snu.”

Nekoliko meseci kasnije, pandemija je zahvatila Meksiko i hiljade ljudi umiralo je svake nedelje.

Ali Kokiltel i mnogi mali autohtoni gradovi u državi Čiapas ostali su relativno netaknuti.

Ovo je bio blagoslov, ali takođe predstavlja i problem.

Skoro 30 odsto Meksikanaca je do sada primilo jednu vakcinu protiv kovida, ali u državi Čiapas stopa primene manja je od polovine toga.

U Kokiltelu i mnogim udaljenim selima u državi verovatno će biti bliže dva odsto.

Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador nedavno je spomenuo je nisku stopu vakcinacije u Čiapasu i rekao da vlada treba da učini više.

Paskala je odgovorna za pitanje zdravstva za 364 zajednice na tom području i vakcinisana je.

Putuje u selo i iz sela i brine se da ne prenese kovid porodici i prijateljima koji, kao i većina njihovih komšija, nisu vakcinisani.

Na njih utiču laži i glasine koje kruže na Vocapu.

Paskala je videla poruke u kojima se kaže da će vakcina ubiti ljude posle dve godine, da je to vladina zavera za smanjenje broja stanovništva ili da je znak đavola koji proklinje svakog ko je primi.

Teachers are vaccinated in Chiapas state in Mexico

AFP
Primena vakcinacije u državi Čiapas bila je relativno niska u poređenju sa drugim oblastima

Ovakva vrsta dezinformacija postoji svuda, ali u selima poput Kokiltela može imati naročito snažan uticaj.

„Ljudi ne veruju vladi. Ne vide da vlada čini bilo šta dobro, vide samo mnogo korupcije”, kaže Paskala.

Zajednicu u Čilonu pretežno čine autohtoni potomci civilizacije Maja.

U Čiapasu se govori više od 12 zvaničnih tradicionalnih jezika.

Prvi jezik u Kokiltelu je Celtal i malo ljudi govori španski.

Domorodačka zajednica u ovom delu Meksika ima istoriju otpora centralnim vlastima, što je kulminiralo pobunom Zapatista 1994. godine.

„Vlasti ne razgovaraju sa ljudima o tome kakvu pomoć žele, niti kako da vladaju”, kaže Paskala.

„Većina ne veruje da kovid postoji.”


Korona virus, vakcinacija i religija: Koliko verski lideri mogu da utiču na imunizaciju
The British Broadcasting Corporation

Ovo nije problem samo u Meksiku ili Latinskoj Americi, to se dešava širom sveta.

Na severu Nigerije ranih 2000-tih, a kasnije u delovima Pakistana, nepoverenje prema vlastima dovelo je do bojkota vakcine protiv dečje paralize.

Neke od ovih zajednica verovale su u laž da su SAD vakcinu poslale u okviru „rata protiv terorizma”, da bi izazvale neplodnost i smanjile njihovo muslimansko stanovništvo.

„Postoji plodno tlo za glasine i dezinformacije tamo gde već nedostaje poverenja u vlasti, a možda čak i u nauku”, kaže Lisa Mening, socijalna naučnica Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja istražuje prepreke u uvođenju vakcina.

„Postoje nepotpune informacije, a komunikacione kampanje koje su istorijski ciljale ove zajednice su verovatno loše osmišljene.”

Pascuala Vázquez Aguilar

Gerardo González
Paskala, vakcinisana zdravstvena radnica, brine da bi njeni nevakcinisani prijatelji i porodica mogli da se zaraze kovidom

Nikolasa Guzman Garsija veći deo dana provodi u Kokiltelu gajeći piliće i uzgajajući sveže povrće za svoju porodicu.

Ona zaista veruje da je kovid stvaran, ali ne oseća potrebu za vakcinacijom.

„Ne napuštam mnogo dom. Ne putujem u grad, usredsređena sam na brigu o svojim životinjama”, kaže ona.

Takođe veruje da njihov tradicionalni način života štiti zajednicu – jedu zdravu, svežu hranu i provode mnogo vremena na svežem vazduhu i vežbaju.

I poput mnogih autohtonih zajednica širom Latinske Amerike, Celtali veruju u mešavinu katoličanstva i njihove drevne duhovne religije.

„Ne mogu da kažem da li je ova vakcina loša ili dobra, jer ne znam kako je napravljena, ko je napravio i šta se u njoj nalazi”, kaže Nikolasa.

„Ali tradicionalni lek pripremam sama, tako da imam više poverenja u njega.”

Mešavinu sušenog duvana, domaćeg alkohola i belog luka koristi za pomoć kod problema sa disanjem, a tinkture od cvetova meksičkog nevena ili vode biljke rute protiv groznice.


Sve više vakcina protiv korona virusa se distribuira svakog dana.
The British Broadcasting Corporation

Lekar Herardo Gonzalez Figeroa leči starosedelačke zajednice u Čiapasu već 15 godina i kaže da poverenje u biljni lek nije samo zbog tradicije, već i potrebe – jer su medicinske ustanove često daleko.

Veruje da postoje neke zaštitne koristi od tradicionalne ishrane, načina života i isceliteljske prakse, ali je izuzetno zabrinut zbog niske stope vakcinacije.

„Mislim da napori meksičke vlade da uključi celo društvo nisu bili dovoljno snažni “, kaže on.

„Ove institucije su se ponašale paternalistički. To je pristup ‘idi po svoje vakcine’.”

A worker sanitises people's hands as they queue for an allowance from the local government

AFP
Starosedelačka zajednica u ovom delu Meksika ima istoriju otpora prema vladi

Iz savezne vlade su rekli da je program vakcinacije uspešan, jer je smrtnost opala za 80 odsto usred trećeg talasa epidemije, koji je zahvatio gušće naseljena urbana područja Meksika.

Paskala veruje da su vlasti previše lako odustale kada su videle da ljudi odbijaju vakcinaciju u selu.

„Lažno je binarno mišljenje da se ponuda i potražnja smatraju odvojenim stvarima”, kaže Lisa Mening iz SZO-a.

Ukazuje na SAD, gde su ankete u martu pokazale da su i obojene zajednice oklevale da se vakcinišu sve dok vlasti nisu uložile veliki napor u omogućavanje vakcinacije.

Stope vakcinacije u ovim zajednicama sada su mnogo veće.

„Imati lak, prikladan i zaista povoljan pristup dobrim uslugama, gde postoji zdravstveni radnik koji je zaista dobro obučen i sposoban da odgovori na bilo kakve zabrinutosti i odgovori na vrlo brižan i ljubazan način sa poštovanjem – to je ono što čini razliku.”

„To ne može biti pristup od vrha ka dnu”, kaže ona.

„Ono što najbolje funkcioniše je slušanje zajednica, saradnja sa njima, rad sa njima.”

Kokiltel je jedna od milion malih, ruralnih zajednica širom sveta, kojima to jako nedostaje.

Za sada sve što Paskala može da uradi jeste da neprestano pokušava da ubedi ljude da se vakcinišu i napore usredsređuje na one koji napuštaju selo, poput vozača kamiona.

Ali dok se svi ne vakcinišu, ona može da veruje samo drugim moćima.

„Zahvaljujući Bogu živimo u zajednici u kojoj još ima drveća i gde je vazduh i dalje čist”, kaže ona.

„Mislim da nas na neki način majka Zemlja štiti.”


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

RUBRIKE
Podeli