Korona virus i statistika: U Srbiji za deset meseci preminulo 21.000 ljudi više u isto vreme nego prošle godine – šta to znači

Korona virus i statistika: U Srbiji za deset meseci preminulo 21.000 ljudi više u isto vreme nego prošle godine – šta to znači

Getty ImagesBBC

Od januara do oktobra 2021. u Srbiji je preminula 21 hiljada ljudi više nego u istom periodu prethodne godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Ovo nije iznenađujuće za demografe, kaže Vladimir Nikitović sa Instituta društvenih nauka.

„To je direktan i indirektan uticaj pandemije.

„To su ljudi koji ne bi umrli da nema pandemije”, tvrdi Nikitović za BBC na srpskom.

Ukupno je od posledica korona virusa od izbijanja pandemije do 26. novembra preminulo više od 11.000 ljudi.

Koliko ljudi je preminulo 2021?

Tokom ove godine u Srbiji je umrlo 108.379, a za deset meseci 2020. preminulo je 86.798, što znači da je razlika – 21.581 u odnosu na lani, navodi RZS.

Iako je to u procentima rast od 24,9 odsto, Nikitović podseća da u prvih deset meseci 2020. u Srbiji nije bilo značajnog povećanja smrtnosti.

Kad je reč o pandemiji, to možda nisu najbolji parametri, jer je najviše ljudi preminulo u drugom talasu, u novembru i decembru 2020.

Kada se računica izvodi u odnosu na naučno utemeljeniji trogodišnji prosek – biće između 23 i 25.000 više preminulih ove godine, navodi Nikitović.

Među njima je najviše starijih ljudi, koji su imali više 65 godina.

To je letos potvrdio i ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar.

Pojedini epidemiolozi su iznosili i dodatna tumačenja smrtnosti, koja bi se mogla proveriti u istraživanju, dodaje.

„Ti ljudi koji su sada umrli, vrlo verovatno bi umrli u naredne dve do tri godine zbog pridruženih bolesti ili je neko osetljiviji na tu vrstu virusa.

„To ima rezona kad se zna zdravstveno stanje nacije”, napominje on.

Srbija spada u u grupu zemalja koje su pogođenije pandemijom korone, kada je reč o smrtnosti, zbog opšteg zdravstvenog biltena – kako to nazivaju demografi.

„Naše stanovništvo zdravstveno lošije stoji.

„Očekivano trajanje života ljudi koji su u srednjim godinama ili stariji je među najnižima u Evropi, to drugim rečima znači da smo bolesniji i skloniji smo većoj smrtnosti”, kaže Nikitović.

U nauci se to naziva „smrtnošću koja se mogla izbeći”, poput one koja je posledica kardiovaskularnih bolesti.

Prošle godine je došlo do porasta i tih bolesti, podseća on.

U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2020. umrlo je 55.305 ljudi, 25.617 muškaraca i 29.688 žena, objavio je danas Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

„To je već prevaziđeno u razvijenijim državama i to je korona najjasnije pokazala, kako na zdravstveno stanje utiču životni stilovi, to je jedna strana medalje.

„Druga je zdravstveni sistem koji nije bio na nivou zadatka”, dodaje, posebno na početku.

Oba ta faktora su uticala i slična je situacija u zemljama u regionu.

„Pripadali smo sličnim sistemima, to se odnosi i na način života i sisteme zdravstvene zaštite.

„A kad je reč o prenošenju, jasno je da virus nema problem sa geografijom, ako se nešto dešava u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini dešavaće se i kod nas”, navodi Nikitović.

Kao i Srbija, i Hrvatska i BiH već godinama beleže negativan prirodni priraštaj – svake godine umre više ljudi, nego što se rodi beba, objavila je Al Džazira.

Ti trendovi nastavili su se i tokom pandemije.

Kada je reč o rođenima u Srbiji u periodu od januara do oktobra 2021. godine rodilo se 50.974 dece.

U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 51.753, beleži se pad od 779, odnosno za 1,5 odsto.

Ti nepovoljni trendovi postoje već godinama unazad i sporo se menjaju, ocenjuje demograf.

Iako su postojale spekulacije na početku pandemije da će zatvaranje dovesti do bejbi buma, naučnici su od starta očekivali suprotan efekat.

To se i obistinilo.

„Postojala je neka vrsta straha prvobitnog i šoka kada su se mnoge stvari odložile za kasnije, pa tako i ove”, navodi stručnjak sa Instituta društvenih nauka.

Pandemija izazvana korona virusom samo je ubrzala loše demografske trendove koji postoje u Srbiji, kaže Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

„Kada je u pitanju rađanje, kao pozitivna komponenta prirodnog priraštaja konstatujemo da u našoj zemlji u proteklih sedam decenija nije bilo proste zamene generacija”, ističe ona u pisanom odgovoru za BBC.

To potkrepljuje podacima – za poslednjih 50 godina broj žena u Srbiji koje mogu da rađaju smanjen je za više od pola miliona.

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka broj takozvanih fertilnih žena iznosio je više od dva miliona – 2.013.364 ili 55,2 procenta ukupnog broja ženskog stanovništva.

U 2020. godini taj broj iznosi manje od milion i po – 1.496.982 ili 42,3 % od ukupnog broja žena.

Koliko je ukupno stanje loše?

Nije katastrofalno, kaže Vladimir Nikitović.

Posebno, dodaje, ako se poredi sa godinama ratova ili pandemijom španske groznice pre više od 100 godina koja je odnela između 40 i 50 miliona života u celom svetu.

Od posledica korona virusa dosad je u svetu umrlo više od pet miliona ljudi.

„Postoji zvaničan podatak da je broj umrlih na svetskom nivou osam miliona ljudi od posledica zagađenja”.

Svake godine zagađenje vazduha ubije sedam miliona ljudi, procene su Svetske zdravstvene organizacije.

Njihovi podaci pokazuju da gotovo 99 odsto svetske populacije diše vazduh koji sadrži prekomerne doze zagađujućih materija.

„U tom kontekstu se vidi da sama pandemija, po mom mišljenju, ne može da dostigne rezultate kao neke iz ranijih vremena”, zaključuje Nikitović.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

RUBRIKE
Podeli