Krematorijumi širom Kine imaju problema da izađu na kraj sa telima koja im pristižu nakon što je kineska vlada odlučila da ukine stroge mere politike „nula kovida“, prema različitim medijskim izveštajima.
Novinar Dake Kang, koji izveštava iz Pekinga za Asošijejted pres (AP), posetio je prestoničko pogrebno preduzeće i krematorijum Dongiđao, određen za smrtne slučajeve od kovida.
„Desetak do dvadesetak ljudi stajalo je ispred i čekalo dok su službenici izvozili kovčege na točkovima i prozivali imena pokojnika“, rekao je Kang za BBC iz Pekinga.
On je razgovarao sa službenicima pogrebnog preduzeća, koji su rekli da su primetili porast prometa.
„Jedan od njih je konkretno rekao da su procenili da se tamo spaljuje od 50 do 100 ljudi dnevno, za razliku od svega nekoliko desetina u normalnim danima“, kaže Kang.
I nije samo u Pekingu, domu više od 22 miliona ljudi, da pogrebna preduzeća izgledaju zauzetije nego inače.
Od severoistoka do jugozapada zemlje, novinska agencija AFP izveštavala je da radnici krematorijuma imaju poteškoća da izađu na kraj sa porastom broja umrlih.
Oko 700 kilometara severoistočno od Pekinga, u gradu Šenjangu, jedan radnik pogrebnog preduzeća rekao je da tela pokojnika ostaju nesahranjena i do pet dana.
Krematorijumi su „apsolutno prepuni“, kaže on.
„Nikad još nisam doživeo godinu kao što je ova.“
Ali Kang kaže da je nemoguće znati koliko je tačno porastao broja smrti od kovida.
Kineske vlasti su saopštile da je bilo svega pet smrti od kovida u utorak, posle dve prijavljene u ponedeljak, koje su bile prvi prijavljeni smrtni slučajevi nedeljama unazad.
Kina je ukinula neke od najstrožih mera borbe protiv kovida na svetu posle javnih protesta, a postoji bojazan da bi korona virus mogao da pohara stanovništvo koje ima vrlo slab imunitet, jer je bila dobro zaštićena sve vreme od izbijanja pandemije.
Šta se dešava u krematorijumima širom Kine?
Ljudi čekaju u redu u kolima ispred krematorijuma u Pekingu
U nedelju, dva dana nakon što je Kang posetio Dongiđao, mrtvačka kola i automobili koji nose mrtve zagušili su prilaz krematorijumu, izvestio je Rojters.
I dok je iz brojnih dimnjaka kuljao dim od kremacija koje su bile u toku, ispred Dongiđaa videlo se tridesetak vozila.
Članovi porodica snimljeni su ispred istog krematorijuma u Pekingu kako čekaju na posmrtne ostatke svojih najmilijih.
Neke krematorijume je morala da čuva policija, izvestili su Blumberg i Skaj Njuz.
„Broj tela koja su stigla prethodnih dana mnogo je veći nego ranije“, rekao je za AFP zaposleni u krematorijumu u Čungkingu, gradu na jugozapadu Kine.
Krematorijumu je ponestajalo mesta u hladnjačama za tela, ispričao je zaposleni koji nije želeo da se predstavi.
„Nismo sigurni da li ima veze sa kovidom, morate da pitate odgovorne lidere.“
Ali lideri ne govore mnogo.
Porast broja slučajeva
Dostavljači čekaju ispred apoteka kako bi pokupili narudžbine u Pekingu
„Razgovarao sam sa par rođaka ljudi koji su rekli da su ovi umrli nakon što su njihovi rođaci bili pozitivni na testu za kovid. To je zanimljivo, zato što u zvaničnoj statistici smrti u to vreme nije bilo prijavljenih smrti od kovida. To ume da bude nezgodno zbog načina na koji Kina broji mrtve od kovida“, kaže Kang.
Kina je od izbijanja pandemije u gradu Vuhanu krajem 2019. godine prijavila 5.242 smrti od kovida – što je veoma niska stopa smrtnosti prema svetskim standardima.
Ali u utorak su kineske vlasti obelodanile da se samo smrti od upale pluća i respiratornih komplikacija nakon zaražavanja kovidom klasifikuju kao smrt od kovida.
„Srčani udari ili kardiovaskularne bolesti koje su izazvale smrti zaraženih ljudi neće dobiti tu klasifikaciju“, rekao je šef infektivnih bolesti iz Prve bolnice Pekinškog univerziteta Vang Guikijang.
Na istoj konferenciji za štampu, vlasti su rekle da se u aktuelnoj epidemiji možda pojavila nova mutacija kovida, ali su ublažile zabrinutost oko njenog prenošenja i stope smrtnosti, javili su državni mediji.
„Malo je verovatno da će virus uspeti da poveća istovremeno sposobnost prenošenja i smrtnost“, rekao je Su Venbo, zvaničnik pri Kineskom centru za kontrolu i prevenciju bolesti.
Okončanje obaveznog testiranja otežalo je praćenje rasta talasa kovida u Kini, a vlasti su prošle nedelje priznale da je sada „nemoguće“ izračunati koliko se ljudi razbolelo.
„Jedna od osoba u pogrebnom preduzeću rekla je da se na smrtovnici kao uzrok smrti navodi upala pluća, a ne kovid“, kaže Kang.
Rodbina nosi sliku člana porodice ispred krematorijuma u Pekingu, 20. decembar 2022
Naglo ukidanje mera ograničenja u vezi sa kovidom moglo bi za posledicu da ima eksploziju slučajeva i više od milion smrti tokom 2023. godine, prema novoj projekciji sa Instituta zdravstvene metrike i procene (IHME).
IHME je nezavisni globalni zdravstveni istraživački centar sa Univerziteta u Vašingtonu, u SAD.
Studija je pokazala da će do 1. aprila biti 322.000 smrti i da će infekcije doživeti vrhunac do istog datuma, ali će broj pojedinaca podložnih infekciji ostati visok mesecima posle, projektovala je studija.
„Kineska politika nula kovida je možda bila efikasna u zadržavanju ranijih sojeva, ali velika zaraznost omikrona je učinila nemogućim da se on zaustavi“, kaže direktor IHME-a Kristofer Marej.
Projekcija se služila pokrajinskim podacima i informacijama iz skorašnje epidemije omikrona u Hong Kongu.
„Od prvobitne epidemije u Vuhanu Kina jedva da je prijavljivala bilo kakve smrti. Zato smo se oslonili na Hong Kong da bismo stekli nekakvu sliku o stopi smrtnosti infekcije“, kaže Marej.
Ali izgleda da kineske bolnice, bar za sada, nisu zatečene ovim talasom.
Kang je posetio jednu u Pekingu.
„Nije bilo pravih znakova velike preopterećenosti. Ali, naravno, Peking nije reprezentativan za Kinu. On ima verovatno najbolje medicinske resurse u čitavoj zemlji“, kaže on.
Kina: Posetioci zarobljeni u Diznijevom parku zbog korona virusa
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
