Nekoliko evropskih zemalja ukida mere usmerene na zaustavljanje korona virusa, tvrdeći da će virus postati endemski.
Ali šta je endemsko i šta bi to značilo u praksi?
Pravila o nošenju maski, kovid propusnicima i druga ograničenja postepeno su ukinuta u Engleskoj, Francuskoj, Španiji, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, između ostalih zemalja.
U međuvremenu, u Rusiji i SAD su skraćeni periodi izolacije, a Nemačka i Austrija takođe najavljuju ublažavanje strogih mera.
Svetski stručnjaci su tvrdili da će kovid-19 u nekom trenutku postati endemska bolest, što znači da se više neće smatrati hitnim zdravstvenim stanjem.
Ali da li je kovid već endemičan ili zemlje deluju prerano?
Kako to možemo da znamo? I ako jeste, šta bi ova promena značila u praksi za većinu ljudi?
Evo glavnih argumenata u raspravi.
- Pitanje svih pitanja – Da li se bliži kraj pandemije korona virusa
- „Potomci Nemanjića i bogova sa Olimpa“: Oni nisu bili bolesni u novom naletu virusa korona
- Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
- Ljudi prirodno otporni na korona virus ključ za novu taktiku vakcinacije
Endemija naspram pandemije: u čemu je razlika?
Najpre moramo da razjasnimo da postajanje endemskim ne znači da će kovid nestati – to se možda nikada neće dogoditi.
Bolest se smatra endemskom kada postane predvidljivija.
Tada stručnjaci mogu da procene konzistentan broj slučajeva i smrti uzrokovanih njime, prema određenom području i godišnjem dobu.
To kada se neka zaraza proglašava endemskom ne zavisi od težine bolesti.
Tuberkuloza, HIV i malarija su endemski.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), samo malarija godišnje odnese 627.000 života, a svake godine registruje se više od 240 miliona slučajeva zaraze.
Ono što bolest karakteriše kao epidemiju ili pandemiju je stopa širenja.
Kada broj slučajeva izmakne kontroli, situacija evoluira u epidemiju, ali problem je ograničen na određeni region.
Pandemija je kada se proširi na nekoliko kontinenata – što je slučaj sa korona virusom početkom 2020.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), do sredine februara 2022. godine bilo je više od 400 miliona slučajeva zaraze kovidom-19 i 5,8 miliona smrtnih slučajeva.
- Svetski dan borbe protiv malarije: Ubod koji može da košta života
- Pacijentkinja zvana Nada – organizam se sam izborio sa HIV virusom
- Život sa HIV-om u Srbiji u doba korone: Komplikacija komplikovane situacije
Hoće li korona virus postati endemska bolest?
Ali kako imamo vakcine i zahvaljujući određenom prirodnom imunitetu koji je izgrađen u protekle dve godine, vlade nekih država sada smatraju da je smanjena opasnost od kovida, posebno njegovog soja omikrona.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da korona virus možda nikada neće nestati, već će nastaviti da kruži među nama kao što to čini virus gripa.
„Ako pogledate istoriju zaraznih bolesti, mi smo iskorenili samo jednu zaraznu bolest kod ljudi, a to su velike boginje. To se neće dogoditi sa ovim virusom“, rekao je glavni epidemiolog u SAD Entoni Fauči na Svetskom ekonomskom forumu (VEF) u Švajcarskoj.
Majk Rajan, izvršni direktor SZO-ovog Programa za vanredne zdravstvene situacije, imao je sličnu opasku tokom Svetskog ekonomskog foruma.
„Pandemija korona virusa se neće okončati ove godine. Možda nikada ni neće. Pandemijski virusi postaju deo ekosistema.“
Rajan je rekao da „ono što možemo da okončamo jeste vanredno stanje u javnom zdravlju“.
Ali je istakao da „endemično ne znači dobro“.
„Endemsko samo znači da je tu zauvek. Ono što treba da uradimo jeste da dođemo do niskog nivoa incidencije bolesti, uz maksimalnu vakcinaciju, tako da niko ne mora da umre.“
- Kako da znam da li sam zaražen omikron sojem korona virusa
- Koliko dugo ste zarazni ako imate omikron soj korona virusa
- Kako da se lečite kod kuće kada ste zaraženi virusom korona
Da li je kovid sada endemski?
S obzirom na manjak dugoročnih podataka koji jasno pokazuju stabilnost u slučajevima i smrti od kovida, naučnici su uzdržani u stavu da se može smatrati endemskom bolešću.
„Ovaj [trend] još nije valjano uspostavljen“, kaže Etel Mesijel, epidemiolog sa Federalnog univerziteta Espirito Santo u Brazilu.
„Koji je prihvatljiv ili očekivan broj slučajeva, hospitalizacija i smrti od ove bolesti svake godine?“, pita ona.
Vakcine i prethdone zaraze su poboljšale imunitet među ljudima.
Prema Our World in Data, 53 odsto ljudi na svetu je sada potpuno vakcinisano.
A Institut za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME), sa sedištem na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu, procenjuje da će do marta 2022. više od 50 odsto svetskog stanovništva biti zaraženo kovidom, s obzirom na visoke stope širenja omikron soja.
Ipak, veliki broj slučajeva otežava predviđanje scenarija.
„Kada je prenos veoma visok, sve se može dogoditi, između ostalog i pojava novih sojeva“, kaže dr Mesijel.
Stopa smrtnosti od kovida, ili procenat ljudi koji na kraju umru od kovida u poređenju sa brojem ljudi koji ga zaraze, pao je sa 1-2 odsto na 0,25 odsto.
Ali to je i dalje 2,5 puta više od gripa, kaže Žulio Kroda, iz Fondacije Osvaldo Kruz (FioCruz) i predsednik Brazilskog društva za tropsku medicinu.
Dakle, dok neki tvrde da bi kovid-19 mogao da postane endemska bolest, on se još ne može porediti sa gripom i sigurno se ne može porediti sa običnom prehladom.
Da li je prerano da odustanemo od zaštite?
Ovo je svakako glavna tema rasprava u zemljama u kojima se ograničenja povlače, poput Velike Britanije.
Sva ograničenja, kao što je obavezna samoizolacija, trebalo bi da budu ukinuta u Engleskoj do kraja februara.
Britanski premijer Boris Džonson opravdao je odluku rečima:
„Kako kovid postaje endemski, moraćemo da zamenimo zakonske odredbe smernicama koje pozivaju ljude zaražene virusom da budu pažljivi prema drugima“.
Ali stručnjaci su oprezniji.
Dr Mesijel ističe da će virus „i dalje biti u opticaju“ i dodaje:
„Čak i ako mere više ne budu obavezne, važno je da svi preduzmu neki koraci iz predostrožnosti kada je to potrebno“.
Neko ko ima korona virus, na primer, trebalo bi da radi od kuće ako je moguće, kako ne bi doveo druge u opasnost.
Ako moraju da izađu, treba da nose maske za lice kako bi sprečili prenos.
„Isto je i sa HIV infekcijom. Seksualni odnos bez kondoma dovodi vas u situaciju rizika, čak i ako se ova bolest sada smatra endemskom“, kaže ona.
Čak i pošto ukinu određene mere zaštite, novi porast u prenošenju virusa mogao bi da natera zemlje da vrate neke od njih kako bi usporile njegovo širenje.
- Vakcinisani sa obe doze mogu lako da zaraze ukućane – pokazuje studija
- Zašto se vakcinisani i dalje zaražavaju korona virusom
- Ne možemo da vakcinišemo sve ljude na svakih nekoliko meseci – kaže britanski stručnjak
Šta bi se praktično promenilo u životima?
Ukidanje ograničenja zahtevalo bi od zemalja da prošire pristup tretmanima kovida, kao što su antivirusni lekovi i monoklonska antitela – molekuli napravljeni u laboratoriji koji deluju kao prirodna antitela za jačanje imunološkog sistema.
Dr Kroda kaže da bi široki programi testiranja i praćenja bili zamenjeni modelom nadzora, u kojem je testiranje koncentrisano u bolnicama i ambulantama.
Takav sistem je „isplativ i pomaže da se identifikuju obrasci u velikom broju slučajeva“, kaže on.
„Ako ovaj nadzor poveća rast u određenom regionu, moguće je rano intervenisati, raspoređujući vakcine ili stavljajući testove na raspolaganje na tom području“.
Jedan aspekt koji ostaje nejasan jeste koje bi promene u kovid strategiji uticale na programe vakcinacije.
Da li će ljudima koji su dobili treću, buster dozu biti ponuđena i četvrta?
Ili će se vakcine poboljšavati svake godine, što se već dešava sa programom vakcinacije protiv gripa?
„Moguće je da će vakcine morati da se prilagođavaju kako se pojave novi sojevi, posebno da bi se zaštitile najugroženije grupe, kao što su stariji, pacijenti sa oslabljenim imunitetom i deca“, kaže dr Kroda.
On kaže da je prerano suditi da li su zemlje u pravu kada odlučuju da menjaju strategiju, uvereni da kovid postaje endemska bolest.
„To mnogo zavisi od faktora koje ne kontrolišemo. U međuvremenu bi mogao da se pojavi novi izuzetno zarazni soj, sa većom sposobnošću izbegavanja imuniteta i većim rizikom od hospitalizacije i smrti.
„Upravo da se to ne bi dogodilo, treba da ponudimo vakcine svima, a posebno onima koji još nisu primili nijednu dozu.
„To bi trebalo da bude prioritet broj jedan u svetu“, kaže dr Kroda.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Prva žena na svetu za koju se veruje da je izlečena od HIV-a
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
