Prvi slučaj zaraženog od korona virusa zabeležen je pre tačno godinu dana – 17. novembra u Vuhanu, prema neobjavljenim podacima Vlade Kine do kojih je došao dnevnik Saut Čajna Morning Post.
Posle godinu dana, u svetu je do sada zaraženo skoro 55 miliona ljudi, a preminulo je oko 1,31 milion. Oporavilo se 34,2 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.
Tokom čitave istorije čovečanstva, ništa nije ubilo toliko ljudi kao virusi, bakterije i paraziti koji uzrokuju bolesti. Čak ni prirodne katastrofe poput zemljotresa ili vulkana.
Čak ni rat – ni približno.
„Istorija medicine je zabeležila mnogo epidemija, a sa povećanjem broja stanovnika, većina postaju pandemije“, kaže za BBC na srpskom Vladimir Jokanović, istoričar medicine.
„Najveći problem je što su virusi nevidljivi – mikrobi su za ljude duhovi, a za nas lekare koji se bave time – mikrobi su titani koji su stariji od ljudi“.
- Spomenik kugi u Irigu – „Vreme kad su živi zavideli mrtvima“
- Kako je Tifusarka Meri ostavila za sobom trag skandala i smrti
- Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918 – i šta možemo da naučimo
Možda bi istorija prethodnih pandemija mogla da nam kaže da li će kovid-19 dočekati još neku godinu.
Pogledajte: Kako da se zaštitite
Masovne ubice
Mikrobi su stariji od nas.
„Od Kine, Egipta i Mesopotamije, virusi su harali svetom“, kaže Jokanović.
„Ono što je bilo drugačije jeste da se tada nije znalo da su to virusi jer je mikroskop pod kojim virusi mogu da se vide, otkriven tek u 20. veku“.
Tokom milenijuma, posebno su epidemije delovale kao masovne ubice, u razmerama koje danas, čak ni u vreme korona virusa, ne možemo ni da pojmimo.
Pandemije su se, kaže Jokanović, značajno proširile u srednjem veku sa porastom broja stanovnika.
Justinijanova kuga pojavila se u 6. veku i ubila je čitavih 50 miliona ljudi, možda polovinu svetske populacije iz tog vremena.
Crna smrt iz 14. veka – koju je verovatno uzrokovao isti patogen – ubila je oko 200 miliona ljudi.
Kao primere drugih pandemija, epidemiolog Zoran Radovanović daje i pandemiju kolere sa početka 1960-tih u jugoistočnoj Aziji, za koju kaže da se „metastaze i dalje osećaju“.
HIV, pandemija koja nas i dalje prati i za koju još uvek ne postoji vakcina, ubila je, procenjuje se, 32 miliona ljudi, dok je zaraženo 75 miliona, i taj broj svakodnevno raste.
„Tu je i epidemija virusa HIV, koja je prepoznata 1981. godine i koja se sada polako stabilizuje i bez vakcine“, dodaje Radovanović.
Tu je i malarija, bolest koju prenose komarci.
Virusi na Balkanu
Među pandemijama koje su za ljude na Balkanu bile značajne, Jokanović izdvaja kugu od koje je u nekim zemljama umrlo i do 50 odsto stanivništva.
Ona već hiljadama godina hara čovečanstvom, i mada je broj umrlih tokom poslednjih 20 godina značajno opao, i dalje odnese gotovo pola miliona ljudi godišnje.
„O poslednjoj epidemiji kuge u Srbiji je pisao Jovan Apostolović, prvi srpski lekar koji je zavšio studije u Nemačkoj“, kaže istoričar medicine.
„On je živeo je u Novom Sadu i nije imao posao. Kada se kuga pojavila, dali su mu zadatak da se bori sa njom“.
Bolest je, dodaje Jokanović, „ojadila Srem, a u Irigu je 80 odsto stanovništva obolelo od kuge“.
„Zahvaljujući Jokanoviću, zaraza je zaobišla Bačku jer je Jokanović gradove stavio pod karantin“, kaže on.
Tu je i tuberkuloza, koja je, dodaje istoričar medicine, odnela 300.000 života na području Balkana.
Boginje su ubile čak oko 300 miliona ljudi, iako je delotvorna vakcina – prva na svetu – dostupna još od 1796. godine.
- Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
- Korona virus: Da li od mutacija postaje zarazniji
- Rizik od korona virusa – da li više da se plašim trkača ili pevača
Između 50 i 100 miliona ljudi umrlo je 1918. tokom pandemije upale pluća – broj stradalih premašio je broj poginulih u Prvom svetskom ratu, koji je u to vreme trajao.
Godine 1918. je virusom gripa bio zaražen svaki treći čovek na planeti.
„Najsličnija pandemija postojećoj jeste pandemija španske groznice nakon Prvog svetskog rata“, kaže za BBC na srpskom epidemiolog Zoran Radovanović.
„Naravno, tada je preminulo mnogo više ljudi – najmanje 50 miliona, ali su ljudi umirali jer nije bilo antibiotika i bila je velika glad, ali i tada je ceo svet bio zahvaćen i celokupna svetska privreda je trpela“.
Ne pandemija već – endemija
Kultura masovnih komunikacija i savremenog načina života, sa brojnim putovanjima – ide na ruku virusima, kaže Jokanović.
Radovanović ipak veruje da će korona virus dostići nivo endemije.
„Kao što se španska groznica pretvorila u endemiju, tako verujem da će i korona virus“, dodaje on.
„Endemija podrazumeva to da je bolest ostala među ljudima, ali da se mnogo lakše kontrolisala“.
Kao prognozu do dolaženja do nivoa endemije, epidemiolog daje – proleće 2022. godine.
To znači da bi korona virus i naredne dve godine mogao da živi u ovom obliku i opasnosti među ljudima.
Pogledajte: Na ova mesta nemojte ići – rizična su
Ako imate problema sa disanjem pozovite 19819 ili neki od brojeva telefona koje je preporučilo Ministarstvo zdravlja na sajtu Kovid19.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- KAKO USPORITI ŠIRENjE VIRUSA? Mali rečnik
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
