Korona virus, delta i omikron sojevi: Zašto se vakcinisani i dalje zaražavaju a nije da vakcine ne rade

Korona virus, delta i omikron sojevi: Zašto se vakcinisani i dalje zaražavaju a nije da vakcine ne rade

Getty Images
Vakcine su i dalje u velikoj meri efikasne u prevenciji najtežih slučajeva bolesti izazvanih korona virusom, kažu neki stručnjaci

Svet upravo prolazi kroz novi talas pandemije korona virusa.

Zemlje kao što su Sjedinjene Države, Francuska i Velika Britanija, Argentina, Brazil i mnoge druge doživljavaju rekordne brojeve slučajeva zbog istovremenog delovanja delta i omikron varijanti.

Međutim, naučnici, lekari i zdravstvene institucije nastavljaju da se oslanjaju na razne vakcine koje su već testirane i odobrene širom sveta kao zaštitu protiv zaražavanja.

Ovde analiziramo koliko dobro one pomažu u zauzdavanju pandemije.

Lažna kontroverza uzima maha

Imajući u vidu dnevni porast broja novih slučajeva Kovida-19 u zemljama kao što su SAD, Francuska i Velika Britanija, delotvornost vakcina još jednom je postala predmet rasprave na društvenim mrežama.

I dok neki korisnici kritikuju mere koje uvode vlasti da bi podstakle na vakcinaciju, drugi osuđuju potencijalne nuspojave vakcina.

Do sada su glavne primećene nuspojave bile blage i nestajale su prirodnim putem u roku od nekoliko dana.

Među glavnim pritužbama su: bol i crvenilo oko mesta uboda, temperatura, glavobolja, umor, bol u mišićima, groznica i mučnina.

Ozbiljnije pojave, kao što su anafilksa, tromboza, perikarditis i miokarditis (zapaljenje srčanog mišića), zdravstvene vlasti smatraju izuzetno retkim, a korist od primanja doza daleko nadmašuje primećene rizike, tvrde oni.

BBC je razgovarao sa pedijatrom i specijalistom za infektivne bolesti Renatom Kfourijem o efikasnosti aktuelnih vakcina i činjenici da vakcinisani mogu da se zaraze korona virusom i prenesu ga dalje.

On kaže da je prvi talas vakcina protiv korona virusa u koje spadaju proizvodi Fajzera, AstraZeneke i Jansena, između ostalih, želeo da smanji rizik od najozbiljnijih oblika bolesti, koji za posledicu imaju bolničko lečenje i smrt.

„Vakcine mnogo bolje štite od ozbiljnijih oblika nego od umerenih, blagih ili asimptomatičnih oblika kovida. Što je ozbiljniji rezultat, to je veća efikasnost”, ističe Kfouri, koji je direktor Brazilskog društva za imunizaciju.

Glavni ciljevi ovih imunizatora, stoga, nikad nisu bili da se zaustavi sama infekcija, već da se napad korona virusa učini manje štetnim po telo.

Isto rezonovanje stoji i iza vakcine protiv gripa, koja postoji već decenijama.

Ta doza, koja se nudi svake godine, ne štiti nužno od zaražavanja virusom influence, ali izbegava česte komplikacije kod najugroženijih grupa, kao što su deca, trudnice i stariji.

Gledajući širu sliku, ova zaštita protiv najtežih oblika bolesti ima direktan uticaj na čitav zdravstveni sistem: smanjenje težine respiratornih infekcija za rezultat ima manje gužve na hitnim prijemima, veću dostupnost kreveta na odeljenjima za intenzivnu negu i više vremena za zdravstvene timove da se posvete lečenju pacijenata na odgovarajući način.

A podaci ukazuju na to da vakcine u tom pogledu igraju veoma dobru ulogu: prema Komonveltovom fondu, doziranje protiv korona virusa je sprečilo, zaključno sa novembrom 2021. godine, ukupno 1,1 milion smrti i 10,3 miliona bolničkih lečenja samo u SAD.

Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuju da su, otkako su započele vakcinacije protiv ove bolesti, širom Evrope spašeni životi 470.000 ljudi starijih od 60 godina.

Šta objašnjava aktuelnu situaciju?

Neporecivo je da se učestalost ponovnog zaražavanja ili pozitivnih dijagnoza među vakcinisanima u poslednje vreme povećala, a to može da se objasni sa tri faktora.

Prvi je jednostavan: ljudi se tradicionalno okupljaju i slave tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

To samo po sebi povećava rizik od prenošenja korona virusa.

Drugo, skoro godinu dana otkako su doze postale dostupne u nekim delovima sveta, eksperti su otkrili da imunitet protiv kovida posle vakcinacije ne traje večno.

„Videli smo da vremenom ta zaštita jenjava. Taj pad će biti veći ili manji u zavisnosti od tipa vakcine i starosti svakog pojedinca”, objašnjava Kfouri.

„To je istaklo potrebu za primanje treće doze, prvo za starije i imunokompromitovane, a onda i za ostatak odraslog stanovništva”, dodaje doktor.

A healthcare professional takes care of a patient who is on a respirator

Getty Images
Vakcine štite od većih komplikacija protiv zaražavanja, tvrdi se

Treći faktor ima veze sa pojavljivanjem varijante omikron, koja je zaraznija i protiv koje stečeni imunitet vakcinama ili prethodnim oboljevanjem od kovida deluju manje efikasno.

„Imajući ovo u vidu, zaražavanje vakcinisanih treba doživeti kao nešto uobičajeno i moraćemo da naučimo da živimo sa tom situacijom”, kaže Kfouri.

„Srećom, ovaj skorašnji skok broja slučajeva kovida za posledicu je imao manju stopu bolničkih lečenja i smrti, naročito među ljudima koji su već vakcinisani”, kaže on.

„Vakcine nastavljaju da štite protiv najozbiljnijih oblika bolesti, kao što je i očekivano”, zaključuje on.

Tabele iz njujorškog zdravstvenog sistema na očigledan način pokazuju efikasnost vakcine u praksi, demonstrirajući kako izgledaju različite stope infekcije od kovida, bolnička lečenja i smrti za vakcinisane i nevakcinisane.

Početkom decembra, kriva broja slučajeva, bolničkih lečenja i smrti u gradu skočila je naglo među nevakcinisanima (plava linija), ali ostaje relativno stabilna među onima koji su primili dozu vakcine (crvena linija).

Ovo se najbolje očitava na tri sledeće slike:

Na prvoj slici vidi se koliko je broj slučajeva u Njujorku skočio pred kraj decembra, kao i ogromna razlika između prijavljenih slučajeva među vakcinisanima i nevakcinisanima.

Graph showing Covid cases in New York City from October to December

BBC

Na drugom grafikonu, vidimo sličan nagli skok broja bolničkih lečenja za nevakcinisane, ali se to ne odražava kod vakcinisanih.

Broj bolničkih lečenja za ovu grupu raste, ali ni približno u tolikoj meri.

Graph showing Covid hospitalisations in New York City from October to December

BBC

Na trećem grafikonu vidimo da broj smrti za nevakcinisane postojano raste u Njujorku tokom čitavog decembra, dok je vrhunac za vakcinisane u nedelji koja se završava 5. decembrom i od tada počinje da opada.

Graph showing Covid deaths in New York City from October to December

BBC

Celokupno gledano, možemo da primetimo da oni koji su primili doze vakcine protiv korona virusa imaju mnogo manji broja slučajeva, bolničkih lečenja i smrti vezanih za kovid od onih koji nisu.

Na nacionalnom nivou, ovi grafikoni američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) na sličan način odslikavaju efikasnost vakcina u praksi.

U skorašnjem izveštaju, britanska Agencija za zdravlje i bezbednost došla je do sličnog zaključka.

Jedna analiza uvršćena u članak sprovedena je na britanskom Univerzitetu u Kembridžu i pokazuje da je, ako se pojedinac zarazi omikronom, rizik od bolničkog lečenja 81 odsto manji ako je primio sve tri doze vakcine.

Drugo istraživanje, koje je sprovela sama agencija, zaključilo je da su primljene tri doze vakcine 88 odsto efikasne, mada se još ne zna koliko dugo ta zaštita traje i da li će u predstojećim mesecima biti potrebe za busterom.

Za Kfourija, svi ovi dokazi samo dodatno potkrepljuju važnost vakcinacije u kontekstu omikron varijante i povećanju broja slučajeva.

„Apsolutno je pogrešno misliti da nema smisla primiti doze zato što će se svako ionako razboleti.

„Vakcina uspeva da transformiše virus u jednostavniju bolest, koja u većini slučajeva može da se leči kod kuće”, kaže on.

„Iz ove pandemije ćemo izaći samo sa visokim stepenom vakcinisanosti stanovništva, među kojima i deca, i poštovanjem osnovne brige, kao što je nošenje maski, sprečavanje ljudi da se okupljaju u velikim brojevima i pranje ruku”, zaključuje specijalista.

Ovaj tekst adaptiran je iz originalnog članka za BBC Brazil koji je napisao Andre Biernat


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

RUBRIKE
Podeli