Dok su tradicionalni mediji pod sve jačom političkom i vlasničkom kontrolom, građani Srbije više nego bilo koji narod u Evropi, za svakodnevne vesti okreću se društvenim mrežama. Najnovije istraživanje
Rojtersovog instituta za studije novinarstva Univerziteta u Oksfordu pokazuje da više od dve trećine građana Srbije koristi društvene mreže za svakodnevno informisanje, što nas svrstava na prvo mesto među 21 analiziranom evropskom zemljom.
Upravo taj trend potvrđuje naš portal A1, koji mesečno na Fejsbuku i Instagramu beleži više od 23 miliona pregleda, dok naš TikTok nalog ima oko 1,5 miliona pregleda mesečno. Na YouTube kanalu A1 portala, mesečni domet dostiže i do 750.000 pregleda, što ukupno iznosi oko 25 miliona pregleda mesečno, brojke koje svedoče o sve većem poverenju publike u digitalne izvore informacija.
Prema rezultatima ankete, čak 45 odsto ispitanika koristi Fejsbuk kao glavni izvor vesti, dok trećina navodi YouTube i Instagram. TikTok, iako u ukupnoj slici ima nešto manji udeo (oko 20%), kod mladih od 18 do 24 godine beleži gotovo 50% korišćenja za informativne svrhe, što ukazuje na naglu promenu navika i potrebu za vizuelnim i kratkim formatima.
S druge strane, mreža X (nekadašnji Tviter), i pored reputacije „uticajne platforme“, koristi se samo u 14 odsto slučajeva kao izvor informacija, što pokazuje njeno opadanje u svakodnevnoj praksi korisnika u Srbiji.
U ovom okruženju, medijsko tržište Srbije opisano je kao prezasićeno, neregulisano i pod snažnom političkom kontrolom. Veliki broj “mejnstrim” televizija direktno su povezane sa vladajućim strankama i promovišu dominantni narativ. Istovremeno, poverenje u vesti među građanima Srbije iznosi tek 27 odsto, što je znatno ispod globalnog proseka od 40 odsto, a najniže poverenje beleži se upravo u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, navodi se u izveštaju istraživanja.
Publika ne samo da gubi poverenje, ona aktivno izbegava vesti. Gotovo 46 odsto ispitanika u Srbiji kaže da povremeno svesno izbegava informativni sadržaj, najčešće zbog prezasićenosti politikom i negativnim uticajem vesti na svakodnevno raspoloženje.
U takvom ambijentu, društvene mreže postaju ključno mesto za pristup informacijama, ne samo zato što su dostupne, već i zato što nude sadržaj koji je formatiran za savremene navike: kratko, jasno, vizuelno. Istovremeno, video-formati, influenseri, pa čak i četbotovi, postaju deo svakodnevnog informativnog pejzaža. U globalnom uzorku, već 12 odsto mlađe publike koristi veštačku inteligenciju kao izvor za praćenje vesti, navode.
Rojters upozorava da je u pojedinim zemljama sve više onih koji „više vole da gledaju vesti nego da ih čitaju“. Pet godina unazad, nešto više od polovine publike gledalo je video sadržaj na mrežama, a danas to čini gotovo dve trećine.
Izdavači i tradicionalni mediji suočavaju se s izazovom, publika jeste tu, ali ne na njihovim sajtovima. Većina konzumacije vesti dešava se direktno na platformama, što dodatno komplikuje monetizaciju i održivost klasičnih medijskih formata.
Upravo zbog takvih promena, domaći digitalni mediji, prisutni na više platformi i prilagođeni formatu koji publika preferira, beleže rast publike, pregleda i poverenja. U vremenu kada je sadržaj pod pritiskom, publika je selektivna, a sve češće i samostalno bira, kome će verovati i gde će kliknuti.
Rojters donosi pet glavnih zapažanja iz 14. izdanja Digitalnog izveštaja o vestima, zasnovanog na onlajn anketi u kojoj je učestvovalo 97.055 osoba u 48 zemalja.
1. Poverenje u vesti ostaje stabilno
Ukupno poverenje u vesti (40 odsto) ostaje stabilno treću godinu zaredom. Finska i Nigerija imaju najviši nivo poverenja (više od dve trećine). Ispitanici navode da su najbolji načini za porast poverenja: unapređenje tačnosti, transparentnosti i originalnosti, uz manje pristrasnog izveštavanja.
2. Sve više ljudi izbegava vesti
Na globalnom nivou, četiri od 10 ispitanika kaže da ponekad ili često izbegava vesti. Ovo je najviši nivo zabeležen do sada.
3. Većina ljudi nije spremna da plaća za vesti
Izdavači pokušavaju da pronađu nove izvore prihoda, ali nailaze na poteškoće. U 20 bogatijih zemalja u proseku 18 odsto ljudi plaća za onlajn vesti. Većina i dalje koristi besplatne izvore. U Norveškoj i Švedskoj je najviše pretplatnika (42 i 31 odsto). Samo sedam odsto ljudi u Srbiji i Grčkoj i šest u Hrvatskoj plaća za informisanje na internetu.
4. Podkasti beleže uspeh među mlađom publikom
Mnogi od njih snimaju se i u video formatu i dele putem platformi kao što su YouTube i TikTok. Ipak, za razliku od SAD, tržišta u severnoj Evropi i dalje su pod dominacijom javnih emitera ili tradicionalnih medija, te sporije prihvataju video formate podkasta.
5. Dileme u vezi s obaveštenjima
Oko petine ispitanika koristi obaveštenja na mobilnim telefonima kao ulaznu tačku ka aplikacijama ili sajtovima medija. Međutim, jedan broj njih kaže da ih izbegavaju, jer ih je previše ili obaveštenja nisu dovoljno relevantna.
U izveštaju se podseća i da je Indeks Reportera bez granica za 2025. godinu rangirao Srbiju na 96. mestu od 180 zemalja, što je najniža pozicija u poslednje 23 godine.
