U Novom Pazaru sve je više mladih koji se odlučuju na estetske zahvate već u tinejdžerskom uzrastu. Dok pojedini ove odluke brane kao pitanje lične slobode i izbora, drugi se pitaju zašto se tako veliki broj mladih ljudi oseća nedovoljno vrednim bez korekcija.
Pritisak društvenih mreža, poređenje sa nerealnim idealima lepote i sve dostupniji tretmani učinili su da estetika preraste iz želje u potrebu.
„Postoji veliko interesovanje poslednjih nekoliko godina, naročito kod mlađih osoba. To su ljudi nekada od 22 do 45 godina, nekada i do 50, ali se češće mlađi javljaju zbog korekcije, na primer hijaluronskim filerima usana ili botoksom. To su suptilnije promene koje ne zahtevaju menjanje identiteta. Smatram da su društvene mreže glavni razlog, jer promovišu ideale kojima svi pokušavaju da se prilagode. Dok god postoji granica i dok se ne pretera, estetska medicina zapravo može da pruži veliku pomoć, jer negovano lice je i lepo lice“, navodi dr Elida Šaćirović Güngör, specijalistkinja estetske medicine.
U oblasti estetske hirurgije sve češće se otvara pitanje gde je granica, ko određuje šta je previše i ko snosi odgovornost kada se ta granica pređe.
„Estetske granice treba da postavi lekar koji radi intervenciju. Dešava se da pacijenti dođu sa željom za velikim promenama identiteta, ali u tim slučajevima lekar mora da pruži stručan savet i zaustavi zahteve koji proizilaze iz nesigurnosti i nepoznavanja sebe. Nekada velike estetske korekcije ne znače promenu identiteta, već donesu negovano i skladno lice“, dodaje ona.
Estetska medicina danas nije usmerena samo na lepotu, već i na rešavanje zdravstvenih problema i telesnih odstupanja koja otežavaju svakodnevni život.
„U našem društvu se estetska medicina često pogrešno posmatra kao nešto što služi samo ulepšavanju ili zaustavljanju procesa starenja. Međutim, ona pomaže i u rešavanju asimetrija koje uzrokuju veliko nezadovoljstvo i nisko samopouzdanje. Imala sam slučajeve pacijenata sa veoma izraženom bradom, gde je korekcija donela značajnu promenu, ali u pozitivnom smislu. Lica ljudi u Srbiji su često zadebljana, što je posledica naglih vremenskih promena – od vetrova do ekstremno hladnih zima – pa je nega lica neophodna već u ranim dvadesetim“, objašnjava dr Šaćirović Güngör.
U vremenu kada se izgled sve češće posmatra kao kapital, nije čudo što estetska medicina prerasta u potrebu. U svetu virtuelne realnosti, savršenih lica i tela, mladost neretko bira korekcije umesto samoprihvatanja.
„Zaista bih želela da podstaknem mlade pacijente da se više bave unutrašnjom lepotom. Mladi su po prirodi već lepi. Ali, ako postoji izraženo nezadovoljstvo, mi lekari smo tu da pomognemo, ali isključivo u granicama normale“, zaključuje ona.
Ne postoji estetska intervencija koja može rešiti ono što ne prihvatamo sami kod sebe. A ono što nosimo iznutra, pre ili kasnije, vidi se, bez obzira na spoljašnji izgled.
