Jedino rešenje za sprečavanje novih eksplozija na deponiji Golo Brdo jeste izvlačenje nagomilanog gasa, istakao je ekspert Petkovski na današnjem panelu o diskusiji izazovima upravljanja otpadom. Ipak, nije precizirano kada će biti održan zajednički sastanak sa meštanima i kada će doći do dijaloga, iako je istaknuto da je upravo razgovor jedini put ka trajnom rešenju.
Problem odlaganja otpada na Golom Brdu traje već četvrt veka, a posledice se osećaju i danas, od visokih troškova odvoženja smeća do ugrožavanja kvaliteta vazduha.
Gradska čistoća i stručnjaci iz različitih oblasti pokušavaju da pronađu održivo rešenje, ali prepreke su brojne, od premale količine otpada za ozbiljne projekte, do neusaglašenosti lokalnih i državnih institucija.
Visoki troškovi i nerešena sanacija
Direktor JKP „Čistoća“ Faruk Suljević naglasio je da se svakodnevno izdvaja ogroman novac kako bi se otpad iz Novog Pazara odvozio u druge gradove.
„U Jagodinu se, recimo, odnosi otpad. Troši se dnevno i do 10.000 evra na odnošenje smeća. Jedna tona košta 40 evra plus PDV“, rekao je Suljević.
On je podsetio da deponija nikada nije sanirana.
„Sanacija treba da košta 31 milion evra. Mi smo do sada samo gasili požare, uz pomoć vatrogasaca i drugih aktera. Nikada deponija nije bila sanirana i to je nemoguće uraditi za kratak period. To je dug proces“, objasnio je on.
Pet varijanti i problem količina otpada
Suljević je istakao da je u poslednje dve godine bilo razgovora sa Ministarstvom zaštite životne sredine i brojnim domaćim i stranim firmama, te da postoji pet razmatranih varijanti za upravljanje otpadom.
„Razmatrali smo mehaničku i hemijsku reciklažu, kao i kompostiranje organskog otpada. Postoji i ponuda iz Amerike za proizvodnju biodizela, kao i rešenje koje se zasniva na vađenju gasa i izgradnji sanitarne kasete. Najveći problem kod većine ovih projekata je što zahtevaju 300 tona otpada dnevno, a mi imamo svega oko 130 tona“, naveo je direktor „Čistoće“.
Stručno rešenje – izvlačenje gasa
Inženjer Vlado Petkovski naglasio je da je ključ problema sama konstrukcija deponije.
„Golo brdo je kišobran naopačke. Gas se stvara i dalje, i ako se zarobi, rizikujemo požare i eksplozije. Rešenje je izvlačenje metana, pravljenje sanitarnih kaseta i odvajanje otpada, te spaljivanje istog. Proces nije ni jednostavan ni kratak, traje minimum od tri do pet godina“, objasnio je Petkovski.
Nebojša Pokimica iz firme „Dvoper“ podsetio je da slične izazove imaju mnogi gradovi u Srbiji i svetu.
„Beograd je 2016. godine krenuo u ozbiljan projekat spalionice, gde se od otpada proizvodi toplotna i električna energija. Danas se uspešno nose sa problemom, iako ni tamo sanacija starog smetlišta još nije završena. To su ogromne investicije i dug proces, ali pokazuju da rešenje postoji“, rekao je Pokimica.
Njegova koleginica Nataša Đokić dodala je da problem deponije ima direktnu vezu sa kvalitetom vazduha.
„Deponija na Golom Brdu je ostavila posledice na vazduh, posebno prilikom požara. Međutim, ne treba stvarati paniku da će neko naprasno oboleti. Potrebna su sistematska merenja i dugoročno rešenje. Jedna merna stanica nije dovoljna da pokaže realno stanje“, poručila je Đokić.
Osvrćući se na pitanje zašto je izbor pao baš na Golo Brdo, bivši direktor JKP „Čistoća“ Armin Mehović rekao je da je u jednom trenutku postojala realna opcija da se nova deponija gradi u Milatkovićima.
„Došli smo skoro do realizacije kada je obezbeđen novac, ali promena vlasti u Raški zaustavila je ceo proces. Tako je izbor pao na Golo Brdo. Nažalost, tada nije bilo dovoljno komunikacije sa građanima. Da sam posle svakog sastanka izlazio pred javnost, možda bi i razumevanje bilo veće“, izjavio je Mehović.
On je dodao da je danas jasno da rešenje može da dođe samo kroz otvoren razgovor.
„Jedini put napred jeste dijalog svih strana. Bez toga kompromisa nema“, istakao je Mehović.
Panel je pokazao da postoje različiti tehnički modeli i ponuđena rešenja, ali da je zajednički imenitelj svih diskusija – vreme i strpljenje. Svaka varijanta zahteva godine rada, ozbiljna ulaganja i koordinaciju više institucija.
Iako na današnjem skupu nije dogovoreno kada će uslediti zajednički sastanak sa meštanima, svi učesnici su saglasni da je upravo dijalog osnovni preduslov za nalaženje rešenja i prevazilaženje dugogodišnjeg problema deponije na Golom Brdu.
Ceo live prenos panel diskusije o izazovima upravljanja otpadom pogledajte u VIDEU ispod:
