Mladi DJ iz Novog Pazara, Semin Zukorlić, već sa osamnaest godina zakoračio je u svet muzike i nastupa, spajajući globalne trendove sa lokalnom tradicijom.
Njegova priča počinje u trenutku kada je odlučio da proba nešto potpuno novo, da kroz trep žanr organizuje prvu žurku u svom gradu, i time pokrene underground pokret koji je Pazar do tada retko imao priliku da vidi.
Od prvih gramofonskih ploča krajem 19. veka do savremenih ritmova, muzika je prošla ceo vek, a detinjstvo Semina obeležio je trep – žanr koji je tada bio globalni trend, ali u Novom Pazaru gotovo nepoznat.
“U tom periodu se slušalo skroz nešto drugo u svetu. Normalno, Pazar je kasnio dve, tri godine za tim što je trending u svetu. I sad, u tom momentu je bio trep, žanr trepa, top-1 vrsta trepa, trending u svetu. I ti to nigde nisi mogao da čuješ u Pazaru, znači nigde, baš nigde. Ja sam odlučio da kroz taj žanr, jer, sve ostalo se slušalo u tom momentu, probam da pravim neke žurke i da vidim uopšte da li ću ja to moći.
Ja sam, mislim, jako dobro prošao, u tom momentu nisam imao pojma o DJ-ingu, kupio sam neku početnu opremu i pitao druga da mi da lokal, da napravimo tu žurku. I to je, neverovatno dobro prošlo. Nisam mogao da verujem, došlo je 150 ljudi – za Pazar, prvi put, što je underground, što uopšte nema u okolini, ne samo u Pazaru. I onda sam ja nakon toga odlučio da ja to mogu da radim, jer sam video da mi ide stvarno super”, priča Semin.
Odrastanje u svetu različitih pokreta i zvukova oblikovalo je njegovu sposobnost da spaja ono što mnogi retko povezuju.
“U osnovnoj školi sam u isto vreme trenirao breakdance i folklor, što je malo kontrastno, ali šta ću kada mi se svidelo i jedno i drugo. I onda sam tu hip-hop muziku zavoleo i pre toga, ali kroz ples sam nastavio da je praktikujem. A sad se pojavilo nešto novo, pogotovo u tom periodu života, da kažem, ta izvorna muzika – počeo sam da sviram malo darbuku, malo goč, i onda sam se zainteresovao za te udaraljke, što se kasnije sve nekako spojilo u miks svega što puštam kroz DJ-ing”, dodaje on.
Prvi nastupi doneli su i dilemu kako će publika reagovati.
“U tom početku sam imao neki strah od prihvatanja ljudi sa strane, jer to je bilo nešto novo. I onda sam bio u dilemi da li će ovo dobro proći, da li ću biti nekako osuđivan zbog ovoga što radim, ali mislim da je na kraju stvarno više nego uspešno.
Zapravo ja setove uopšte ne pripremam. Mislim da je to i neka moja vrlina u tom DJ-ingu, jer umem da prepoznam atmosferu po ljudima i zavisi šta je u pitanju. Umem i da prepoznam sebe i uvek nekako reagujem u trenutku. I rizikujem uvek – ako bude dobro, bude dobro, i na kraju uvek ispadne dobro”, kaže Semin.
Hip-hop kultura i način života povezani sa njom ostavili su dubok trag.
“Ono od malena što mi je dalo neki pečat, da kažem, je hip-hop, ta cela hip-hop kultura. Meni se to svidelo još kao mali – način oblačenja, cela ta kultura, basket, N1, hip-hop muzika, DJ-ing, skrečevi, sve mi se to svidelo. I tako sam porastao, naravno, u starijem društvu iz ulice, svi su živeli taj vajb”, priča on.
Danas, smatra Semin, muzika ne pokreće ljude isto kao nekada.
“Mislim da muzika definitivno ne pokreće danas isto kao ranije, jer ljudi više izlaze da budu zabeleženi, da snime da su tu. Ne doživljavaju muziku i pokret kao ranije, kada nije bilo telefona, društvenih mreža i svega. Tako da mislim da je ranije definitivno bilo bolje”, zaključuje on.
Priča Semina Zukorlića pokazuje da se autentičnost čuje i u maloj sredini – kada neko dovoljno hrabro krene svojim putem.
