Dijabetes i trudnoća itekako su mogući. O tome svedoči i priča Minela Duštinac koja je za naš portal otvoreno podelila svoje iskustvo. Govorila je o svojim prvim saznanjima, pa sve do prve trudnoće.
Od saznanja dijagnoze sa 16 godina, preko trudnoća i majčinstva, do vođenja udruženja koje pruža podršku osobama sa dijabetesom Minela pokazuje da život sa ovom bolešću ne mora da znači odustajanje od snova.
Kada je saznala za dijagnozu, Minela nije razmišljala o tome da li će joj biti teško. Podrška porodice bila je ključna.
“Za dijagnozu sam saznala kada sam imala 16 godina i nisam razmišljala da li će mi biti teško ili ne. Imala sam veliku podršku roditelja i smatram da je ona ključna u ovim trenucima”, rekla je Minela.
Kada se udala, nikada nije sumnjala da neće moći da ostvari svoje snove kao majka. Verovala je i jednostavno očekivala da će sve biti moguće.
“Trudnoće su proticale uredno, sve je bilo kontrolisano, redovno, uredno. Kada sam prvi put uzela svoje dete u ruke, rekla sam sebi: ‘Pa i uspela sam.’ Čak i ako sam nekad sumnjala da neću uspeti,” dodaje ona.
Ističe da su trudnoće bile praćene da je bila povećanja njena obazrivost ali sve je dobro proteklo.
,,Vodila sam više računa u trudnoći, ali sve tri su uredno protekle. Naravno, tu su bile česte kontrole, kako ovde u Novom Pazaru, tako i u Beogradu”, kaže Minela.
Danas Minela vodi udruženje i pomaže drugima da se osećaju podržano i povezano.
“Vodim udruženje i tu sam da potaknem sve ljude koji smatraju da podele svoja iskustva sa mnom i sa ljudima koji imaju isti dijabetes, da ne budu sami, da su jednostavno zajedno u tim borbama,” ističe Minela.
Njena priča je primer da dijabetes nije prepreka za ljubav, porodicu i ostvarenje životnih snova, već izazov koji se može savladati uz podršku i zajedništvo.
Ovaj članak finansiran je od strane Ministarstva turizma i omladine.
