Pandemija korona virusa, koja traje više od godinu dana, potpuno je promenila svet, odrazila se na sve segmente ljudskog delovanja, a slike praznih ulica, policijskog časa i zatvorenih prodavnica postale su deo naše stvarnosti, naročito u prvoj polovini prošle godine.
U trenutku neizvesnosti koliko će ova situacija još trajati, teško je proceniti da li će, kako će i koliko će ona ostaviti posledice po naše živote.
Ipak, jedno je sigurno, pandemija je izmenila način obrazovanja, a brojni izveštaji na lokalnom i globalnom nivou pokazuju da su mladi posebno pogođena kategorija.
Trenutno se deo nastave odvija preko internet platformi i aplikacija, pa su mnogi školarci primorani da školske klupe zamene pisaćim ili kućnim stolovima.
O tome kakva je njihova percepcija o uticaju pandemije na obrazovanje pitali smo mlade, ali i njihove roditelje i nastavnike, putem ankete na portalu A1, u kojoj je učestvovala ukupno 141 osoba.
Među anketiranima najviše je bilo roditelja, čak 42 odsto, dok je prosvetnih radnika bilo 35, a učenika 23 odsto.
Istraživanje je pokazalo da 76 odsto učenika više voli neposrednu nastavu u školi, dok 24 odsto njih ne vidi ništa loše ni u on line školovanju.
Učenik četvrte godine u novopazarskoj Gimnaziji Ramiz Tutić smatra da putem on line nastave profesori ne mogu na adekvatan način da im prenesu znanje, što mu stvara brigu pred odlazak na fakultet.
“Preko on line nastave nije ista situacija kao kada ste u klupama, u normalnim uslovima i učite onako kako bi trebalo i kako smo to do sada radili. Planiram da upišem neki jači fakultet u Beogradu i to mi stvara dozu straha i brige, ali nadam se da ću sve to savladati uz pomoć profesora. Ćetvrta smo godina i naravno da mi je draže da budem u školi, jer smo ostvarili dobar odnos sa profesorima, družimo se na adekvatan način, učimo i cela ta atmosfera koja vlada mnogo je lepša uživo. Takva je situacija trenutno, ne možemo da se borimo sa tim. Mi smo jedna celina, posebno naše odeljenje koje se četiri godine svaki dan druži i postali smo porodica, a baš u momentu kada smo najopušteniji i sazreli da vodimo teme koje su adekvatne i imaju smisla, mi smo se odvojili, ali šta je tu je”, iskren je Ramiz.
I pet godina od njega mlađem Bodganu Sekuliću, učeniku sedmog razreda Osnovne škole Bratstvo, nedostaju drugari iz druge polovine odeljenja i druženje sa vršnjacima, ali ipak ukazuje na činjenicu da sada nastavnici mogu više da im se posvete na času.
“Meni je osobno bilo teško da se priviknem u početku, ali nakon par određenih vežbica i slično u sedmom razredu prešli smo na google mit, to je program preko koga smo uživo pričali sa nastavnicima. Nastavnici su se izuzetno brzo privikli i krenuli smo sa radom, ocene su stigle i prvo polugodište je završeno preko on line nastave. Nema ništa konkretno što mi je baš baš teško palo, uglavnom su to bile sitnice poput ocena, zato što je nastavnicima bilo teško da zaključe ocenu preko kamera, dok smo mi kod kuće”, priča Bogdan.
Većina prosvetnih radnika koji su učestvovali u anketi portala A1, njih čak 82 odsto, smatra da je pandemija uticala na kvalitet nastave, 16 odsto tvrdi da je neznatno, dok samo dva odsto veruje da nije.
Predsednik aktiva direktora srednjih škola u Novom Pazaru Nermin Dražanin tvrdi da će održavanje nastave u novonastalim okolnostima ostaviti traga na profesore, roditelje, a naročito na učenike, koji su tokom nedelje kada nisu u školi uskraćeni za živu reč, postavljanje pitanja i uopšte kontakt sa profesorima.
“U suštini ovo već prilično dugo traje, tako da smo se mi vremenom prilagodili na sve te uslove. U početku je bilo straha, međutim sada se sve aktivnosti obavljaju prilično lagodno i ozbiljno. Shodno poteškoćama, revidirali smo planove, časovi traju 30 minuta, deca se ne sreću kroz hodnike u onoj meri kako je to bilo ranije, pre epidemije, u jednoj su učionici, ne šetaju iz jedne u drugu, vodi se računa da se kontakti svedu na minimum, nose se maske. Onog momenta kada se desi da je neko od porodice učenika kovid pozitivan, to dete se stavlja u izolaciju, prelazi na on line nastavu, radi se pojačano sa njim, tako da u suštini sve ono što škola može da uradi da učenici ne budu uskraćeni za informaciju za neko predočeno znanje, mi činimo”, rekao je Dražanin.
On je istakao dobru saradnju sa Zavodom za javno zdravlje, odakle pravovremeno dobijaju mailom informacije o svakom evidentiranom slučaju zaraženih učenika korona virisom.
Profesor veronauke Aleksandar Nićiforović ističe da je pred mladima život, te da se na predavanjima on i njegove kolege trude da im unesu bar malo radosti i optimizma, da bi se novonastala situacija što lakše prevazišla.
“U prirodi svakog čoveka je da bude zabrinut i da ima neki stav prema ozbiljnosti situacije. Sigurno je to prisutno i među decom, naravno i među profesorima, ali mi činimo sve, u skladu sa epidemiološkim merama koje su propisane, da decu na jasan način uputimo kako treba da postupaju. Ima tu nečeg i pozitivnog, a to je da su deca jasno motivisana da te mere poštuju, naravno i da u skladu sa tim i postupaju. Mi kao pedagozi, kao predavači, motivišemo decu i ulivamo im pozitivan stav i pozitivnu misao, da ne klonu duhom, da se nadaju da će ova počast koja nas je zadesila jednog dana da prođe i da ćemo se, uz Božiju pomoć, vratiti u potpunu normalu. Trudimo se da ostvarimo nastavni plan i program u onoj meri i uslovima u kojima to ovaj zakon propisuje”, rekao je Nićiforović.
Naša anketa pokazuje da 78 odsto roditelja misli da je pandemija uticala na obrazovanje njihovih školaraca, pa su, da bi to nadoknadili, njih 41 odsto provodili između četiri i šest sati radeći sa decom, 27 odsto od sedam do 10 sati, 15 odsto od jednog do tri sata, dok je 10 odsto onih koji im nisu pružali nikakvu pomoć u učenju.
Novopazarac Sead Hadžić, roditelj dva osnovca i jednog srednjoškolca, veruje da će uz njegov dodatni trud i rad sa decom oni uspeti da savladaju zadato gradivo i da će tako bolje nadomestiti vakum koji je nastao u ovom periodu kovida.
“Od kako je počela on line i redukovana nastava, mi kao roditelji smo angažovaniji u onim predmetima u kojima možemo da pomognemo. Vidim da i dosta nas, koji neke predmete slabije radimo, kao što su engleski i nemački jezik, tražimo stručnu pomoć uz neke dodatne časove. Snalazimo se da tokom ovog perioda, koji će nadam se što pre da prođe, ne izgibimo mnogo na kvalitetu školovanja dece.
Meni kao roditelju je lakše kada nastavnik uzme obavezu da vodi računa o usvojenom gradivu tokom časova, pretpostavljam da je i kvalitet nastave tada bolji. Sada ne vredi kukati za tim, gledamo kako možemo da nadomestimo to, pre svega da uložimo naše vreme, da se deca kroz ovaj period kroz koji prolaze što više osamostale i da pokušaju da usvoje gradivo na što bolji način“, kaže Sead.
Prema rezultatima naše ankete 50 odsto prosvetnih radnika je u prethodnih godinu dana osećalo strah od virusa zbog porodice i sebe, oko 24 odsto zbog učenika, dok se oko 20 odsto ne plaši.
Anketa pokazuje i da 62 odsto prosvetara smatra da su u obrazovnoj ustanovi u kojoj rade preduzete adekvatne mere zaštite u velikoj meri, 22 odsto da su one bile neznatne, 12 odsto da nisu bile adekvatne, dok četiri odsto nije znalo odgovor na ovo pitanje.
Pedagog Elmir Habibović kaže da đacima zahvaljujući poznavanju digitalnih tehnologija nije bio veliki problem da se priviknu na nastavu na daljinu i sve što je situacija u datom trenutku zahtevala, ali i da su prosvetni radnici pokazali fleksibilnost i sposobnost prilagođavanja na nove uslove.
“Nisu baš svi znali da rade na digitalnim uređajima, pa nije bilo jednostavno obučiti nekoga ko 30 godina radi tradicionalnu nastavu i sada odjednom mora da pređe za računar i da komunicira na način na koji nikada nije komunicirao. Ova deca su spremna za neko novo vreme, ali su i nastavnici pokazali da su spremni i to je nešto što je za početak najvažnije. Svima je bilo podjednako teško, rekao bih, ali oni koji organizuju posao, njima je bilo najteže. Mi smo dobijali svakog dana mnogo pitanja na koje nismo imali odgovore, jer odgovore nisu imali nigde, ni u ministarstvu. Takva situacija je pokazala nedostatke tog novog modela učenja nastave na daljinu, dok je u međuvremenu pokrenuta platforma Moja škola, dok su snimljeni časovi koji su krenuli, to je već bila neka podrška koju su nastavnici dobijali i koja im je bila neophodna. Kako da organizujete čas od 45 minuta sa 30 đaka, a imate šest odeljenja osmog razreda, a imate završni ispit koji je veoma blizu, roditelji mladjih razreda zovu na sve strane, kako im objasniti da je za sve potrebno vreme da se organizuje. Uspeli smo da se organizujemo, prosvetni radnici su prošli kroz pravi pakao, ceo svet je bio nespreman, svi smo bili nespremni, tako smo to i dočekali“, rekao je Habibović.
Učiteljica Biljana Vulović kaže da su se ona i njene kolege u prethodnom periodu snalazili kako su znali i umeli, da je trebalo mnogo strpljenja da bi đacima pomogli i pružili adekvatno znanje.
“Situacija sa kojom smo se sreli bila je nešto novo za sve nas, snalazili smo se kako smo znali i umeli. Mislim da smo im pomogli, imali su pomoć u svakom trenutku, ali prosto ima dece kojoj je živa reč najvažnija,a za to su bili uskraćeni. Ako se sada vratim na ovu školsku godinu, jer od septembra radim sa prvim razredom, mogu vam reći da uslovi u kojima radimo i nisu tako loši, zato što su učenici podeljeni u dve grupe. Sada za 30 minuta, sa 15 učenika, mnogo mogu da pružim, mnogo da ispratim i da im pomognem. U normalnim uslovima, kada čas traje 45 minuta, a imam 31 učenika, nema dovoljno vremena. Dakle, dobra strana je što nam ostane više vremena da se posvetimo svakom, da priđemo svakom. S obzirom da su prvačići, ja imam vremena da ispravim sve što nije kako treba, da vidim kako napreduju, a loše strane su socijalizacija, jer deca se prvi put sreću i podeljeni u dve grupe. Oni ne znaju da imaju još 15 drugara sa kojima mi radimo i nastavljamo rad u drugoj grupi. Ostaviće ovo posledice, videćete i sami, mnoge generacije će kaskati i ostaće uskraćene za nešto što je bilo vrlo važno. Nijedna generacija na ovaj način neće započeti svoje školovanje, ali i ova situacija će ih nečemu naučiti i verujem da će svi izaći jači iz svega ovoga i spremniji za neke uslove, jer ne znamo šta nas čeka u budućnosti”, rekla je Vulovićeva.
Maturant Ramiz kaže da se pridržava protivepidemijskih mera, jer brine za zdravlje starijih članova porodice, ali da ga dodatno opterećuje i neizvesnost oko održavanja događaja koje je nestrpljivo očekivao od početka školovanja.
“Mi smo trebali da imamo eksukrziju, sada razmišljamo da li ćemo da imamo maturu, tako da sve to utiče da izlazite iz svakodnevnice koja se dešavala prethodnim generacijama. Kada upisujete školu vi od tada planirate eksurziju, šta ćete da radite. Već smo se dogovorili sa kime ćemo da šetamo na maturi i onda sve se ovo desi….”, kaže ovaj mladi Novopazarac.
Da li će pandemija korona virusa dovesti do redefinisanja obrazovanja, kako predviđaju neki ekperti, te da će biti promenjen aktuelni model zasnovan na tome da nastavnici stoje ispred reda klupa punih učenika koji ih pažljivo da slušaju, za sada nije poznato.
Ipak, ono u šta šira javnost veruje jeste da ćemo svi iz ovog kovid iskustva izaći jači, ali i spremniji za neke nove izazove.
“Biće vremena za učenje, sada je najvažnije ostati živ i preživeti sve ovo, pa ćemo u nekom drugom poluvremenu tražiti način da popunimo onu rupu koja je ipak prilično duboka. Verujem da će ova školska godina biti poslednja u ovim uslovima“, zaključuje pedagog Habibović.
A. Bajrović
E. Đulović
