Pomirenje je tema o kojoj se u Srbiji često govori, ali se retko jasno definiše – posebno u lokalnim sredinama poput Novog Pazara, koje nisu direktno bile pogođene ratnim sukobima.
Učesnici debate „Na šta mislimo kada kažemo pomirenje?“, složili su se da bez iskrenog suočavanja s prošlošću, jasne državne strategije i ravnopravnosti svih zajednica, pomirenje ostaje samo apstraktan pojam, a ne stvarni društveni proces.
Na debati su govorili Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava, Edin Zećirović iz Građanskog pokreta Sandžaka, Muzafer Župljanin iz udruženja građana „Aspekt“ i Fahrudin Kladničanin iz akademske inicijative „Forum 10“. Moderator razgovora bio je Teo Taraniš, takođe iz Foruma 10.
Svako od učesnika ponudio je različitu perspektivu, ali su se svi složili da bez jasnog društvenog i političkog okvira, pomirenje ostaje više želja nego stvarnost.
„Pomirenje nije simbolično pružanje ruke i rečenica ‘mir, mir, niko nije kriv’, već složen i dugotrajan proces prevazilaženja razlika koje nas razdvajaju – bilo da je reč o veri, kulturnoj pozadini ili istorijskom nasleđu koje nosimo kroz porodicu“, izjavila je Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Dodala je i da „pomirenje zahteva da razumemo šta nas boli i šta nam onemogućava da verujemo u ono što percipiramo kao ‘drugu stranu’ – to je suština.“
Edin Zećirović iz Građanskog pokreta Sandžaka ukazao je da „duboko ukorenjene ideologije iz prošlih sukoba i dalje oblikuju naše društvo, a suočavanje sa njima mora biti ključni deo svakog pokušaja pomirenja.“
Prema njegovim rečima, „bez iskrenog prihvatanja činjenica i odgovornosti, svako pomirenje ostaje površno.“
Fahrudin Kladničanin iz akademske inicijative Forum 10 naglasio je da „kada govorimo o pomirenju, govorimo o pokušaju da se uspostavi stabilnost, da se pomiri ono što je ranije bilo nepomirljivo, da se prevaziđu razlozi koji su nas opterećivali i uznemiravali.“ On je dodao da pravi put ka pomirenju zahteva i „ekonomsku i političku jednakost, kao i zastupljenost Bošnjaka u državnim institucijama.“
Moderator Teo Taraniš iz Foruma 10 podsetio je na specifičan kontekst Sandžaka.
„Tokom devedesetih godina ovaj region je izbegao otvorene sukobe, zbog čega mnogi građani nemaju osećaj da se sa bilo kim treba miriti.“ On smatra da „priča o pomirenju u Novom Pazaru i Sandžaku često nema jasnu svrhu,“ iako regionalne tenzije ostavljaju posledice i ovde.
„Potrebna nam je jasna državna strategija koja bi objasnila ko, zašto i sa kim treba da se miri“, zaključio je Taraniš.
Učesnici su tokom debate diskutovali i o ideji osnivanja Ministarstva za pomirenje, pri čemu su se mišljenja razlikovala u pogledu njegove efikasnosti. Istaknuto je da istina, iako bolna, nije prepreka pomirenju, dok zaborav – kako su upozorili – može koristiti onima odgovornima za zločine.
Debata je održana u okviru projekta „Lokalna platforma za dijalog“, koji realizuje Forum 10 uz podršku Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost.
Zaključeno je da pomirenje zahteva angažman svih strana – bez iskrenih razgovora, suočavanja sa prošlošću i jasno definisanih ciljeva, ono ostaje neostvariva i nejasna ideja.
