Bošnjačko nacionalno veće osudilo je zločin nad 17 Bošnjaka iz sela Sjeverin, počinjen 22. oktobra 1992. godine, i upozorilo da Srbija, ni više od tri decenije kasnije, nije obezbedila pravdu niti priznala status žrtvama i njihovim porodicama. U saopštenju Veće ističe da veličanje osuđenih ratnih zločinaca od strane državnih funkcionera ozbiljno narušava proces suočavanja sa prošlošću.
Bošnjačko nacionalno veće, najviše predstavničko telo Bošnjaka u Republici Srbiji, podsetilo je da se danas navršava 33 godine od jednog od najstrašnijih zločina nad bošnjačkim stanovništvom u Sandžaku tokom ratova devedesetih – otmice i ubistva 17 građana bošnjačke nacionalnosti iz sela Sjeverin kod Priboja.
„Zločin u Sjeverinu nije samo pitanje prošlosti, već i ogledalo današnjeg odnosa države Srbije prema svojim građanima bošnjačke nacionalnosti“, poručili su iz Bošnjačkog nacionalnog veća.
Pripadnici srpskih oružanih i paravojnih formacija, pod komandom osuđenog ratnog zločinca Milana Lukića, 22. oktobra 1992. godine zaustavili su autobus užičkog preduzeća „Raketa” na liniji Rudo–Priboj, u mestu Mioče (BiH). Iz vozila su izveli samo Bošnjake – građane Republike Srbije koji su putovali na posao u Priboj, i odveli ih u pravcu Višegrada, gde su brutalno mučeni i ubijeni na obali Drine.
U saopštenju se podseća i da je uoči zločina iz svoje kuće otet i Sabahudin Ćatović, dok su u istom periodu stradali i meštani Ramo Berbo i Hasan Mujović. Ukupno 17 nevinih civila iz Sjeverina, među kojima je bila i jedna žena, postali su žrtve sistematskog zločina.
„U protekle 33 godine pronađeni su posmrtni ostaci samo jedne žrtve – Medredina Hodžića. Sudbina ostalih i dalje je nepoznata. Porodice žrtava i dalje tragaju za istinom, pravdom i dostojanstvom“, navodi se u saopštenju.
Veće je izrazilo najdublje saučešće porodicama stradalih i istaklo da je neprihvatljivo što institucije Republike Srbije ni nakon 33 godine nisu u potpunosti rasvetlile ovaj zločin.
„Država nije preduzela konkretne mere kako bi se pronašli posmrtni ostaci svih ubijenih, nisu sankcionisani svi odgovorni, niti je obezbeđena institucionalna podrška porodicama nevino ubijenih“, navodi Veće.
Posebno su osudili činjenicu da porodicama ubijenih Bošnjaka do danas nije priznat status civilnih žrtava rata, čime su, kako navode, sistematski uskraćeni za pravo na materijalnu pomoć i institucionalno priznanje njihove patnje.
„Višegodišnji zahtevi da Komisija za nestala lica isuši jezero Perućac kako bi se pronašli posmrtni ostaci žrtava ostali su bez odgovora“, naglašeno je u saopštenju.
Bošnjačko nacionalno veće upozorilo je i na sve češće veličanje osuđenih ratnih zločinaca od strane državnih funkcionera.
„Takva praksa predstavlja pokušaj revizionizma, relativizacije zločina i vređanje dostojanstva žrtava i njihovih porodica. Veličanje zločinaca, uz izostanak kazne i priznanja žrtvama, ozbiljno podriva proces suočavanja sa prošlošću i trajno narušava poverenje među narodima“, navedeno je u saopštenju.
Veće je iznelo niz konkretnih zahteva, među kojima je i hitna izmena Zakona o pravima boraca i civilnih žrtava rata, kako bi se uklonile diskriminatorne odredbe i omogućilo priznavanje statusa porodicama žrtava iz Sjeverina i drugih sandžačkih mesta.
Takođe su pozvali državu Srbiju da aktivno učestvuje u pronalaženju posmrtnih ostataka žrtava, kao i da institucionalizuje sećanje na žrtve zločina u Sjeverinu kroz zvanično obeležavanje 22. oktobra kao Dana sećanja.
„Pozivamo sve medije, građane i institucije da ne okreću glavu od zločina koji su se dogodili u ime ideologije i politike nasilja, već da zajedno gradimo kulturu sećanja utemeljenu na istini, pravdi i ljudskom dostojanstvu“, poručeno je.
Na kraju saopštenja, Bošnjačko nacionalno veće ističe da će nastaviti da koristi sve svoje kapacitete u pravnoj, političkoj i međunarodnoj sferi kako bi porodicama žrtava bilo priznato pravo na istinu, pravdu i reparaciju.
„Obaveza nam je da sećanje na stradale iz Sjeverina čuvamo i prenosimo kao opomenu i poziv na pravdu i odgovornost“, zaključuje se u saopštenju Bošnjačkog nacionalnog veća.
Foto: Bošnjačko nacionalno vijeće
