Izborna kampanja protiče u znaku sužavanja sloboda i produbljivanja neravnopravnosti među učesnicima izbora, uz sumnje u autentičnost najmanje sedam izbornih lista, 116 incidenata s elementima nasilja i više od 650 aktivnosti javnih funkcionera koje ukazuju na moguće zloupotrebe javnih funkcija i resursa, navodi se u preliminarnom izveštaju Posmatračke misije Crte, predstavljenom danas.

U izveštaju se ocenjuje da su izborni uslovi pogoršani zbog ometanja izbornih i kampanjskih aktivnosti, otežavanja ostvarivanja biračkog prava i ograničavanja slobode informisanja, izražavanja, udruživanja i nezavisnog posmatranja izbora.

Crta navodi da su se pojedine institucije, od ministarstava do lokalnih samouprava, umesto obezbeđivanja zakonitosti i ravnopravnih uslova za sve učesnike, uključile u izborni inženjering radi uticaja na izbornu infrastrukturu i ponudu.

Sumnje u autentičnost izbornih lista i potpisa

Prema nalazima Crte, za najmanje sedam od 18 proglašenih izbornih lista postoje osnovane sumnje da su lažne ili satelitske. Ove sumnje odrazile su se i na odluke većine u proširenom sastavu Republičke izborne komisije, za koje Crta ocenjuje da su bile vođene političkim interesima jedne strane, umesto zaštitom zakonitosti i prava birača.

U proseku, 98 odsto izjava podrške listama čija je autentičnost sporna overeno je u opštinskim upravama, a ne kod javnih beležnika. Crta ukazuje i na sporne potpise za listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, zbog navoda da su u opštinama overavani bez prisustva birača.

Kao dodatni problem navodi se to što Republička izborna komisija nije precizirala način prijavljivanja za glasanje van biračkog mesta. Prema izveštaju, takav propust ostavio je prostor za potencijalno nezakonite prakse, a Gradska izborna komisija u Zaječaru omogućila je političkim partijama da prijavljuju birače za glasanje od kuće.

Zabeleženo 116 incidenata i više od 650 mogućih zloupotreba

Do poslednje nedelje kampanje zabeleženo je 116 incidenata s elementima fizičkog nasilja i verbalnih pretnji. Crta navodi da je u brojnim terenskim aktivnostima bezbednost učesnika bila važnije pitanje od predstavljanja izbornih programa.

U pojedinim slučajevima, kako se ističe, policija je kasnila sa postupanjem kada su opozicioni kandidati i simpatizeri bili izloženi riziku, dok je efikasno i preventivno obezbeđivala aktivnosti vladajuće stranke.

Opozicioni aktivisti, naročito oni povezani sa Studentskom listom, bili su izloženi nadzoru, presretanjima i privođenjima na informativne razgovore. Crta zbog toga poziva Ministarstvo unutrašnjih poslova da javnosti pruži jasne informacije o osnovanosti takvih postupanja.

Posmatrači su zabeležili više od 1.500 aktivnosti javnih funkcionera, od kojih je više od 650 sadržalo elemente moguće zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa. Za trećinu aktivnosti liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ vezuju se potencijalne zloupotrebe i manipulacije zakonima.

Evidentirano je i više od 250 slučajeva, najčešće u javnim preduzećima, u kojima se dobijanje ili zadržavanje posla, ostvarivanje prava na sistemsku pomoć ili pristup javnim uslugama koristilo kao sredstvo za iznuđivanje podrške građana.

Vlast dominantna u medijima, Studentska lista uglavnom negativno predstavljena

Crta ocenjuje da je medijska neravnopravnost postajala sve izraženija kako se približavao izborni dan. Na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću gotovo tri četvrtine vremena posvećenog političkim akterima pripalo je predstavnicima vlasti.

Više od polovine televizijskog vremena posvećenog predstavljanju vlasti bilo je pozitivnog tona, dok je Studentska lista, kao najzastupljeniji opozicioni akter, predstavljena negativno u više od 80 odsto vremena u kojem se o njoj govorilo.

Na Radio-televiziji Srbije utisak ravnoteže stvaran je, prema oceni Crte, samo u izbornim blokovima. U redovnom programu predstavnici vlasti bili su zastupljeni u 94 odsto proširenog udarnog vremena.

Nakon ostavke na funkciju predsednika države, zastupljenost Aleksandra Vučića smanjena je sa nešto više od polovine na trećinu televizijskog vremena. Do promene je, kako se navodi, došlo prvenstveno zbog izmena u programu RTS-a, gde se Vučić nakon ostavke pojavljivao samo u izbornom programu.

Na ostalim televizijama i dalje je zauzimao gotovo polovinu vremena posvećenog političkim akterima, više nego celokupna opozicija. Broj njegovih direktnih uključenja povećan je sa 27 u prvom delu kampanje na 78 u završnici.

Crta upozorava na probleme sa biračkim spiskom

U izveštaju se dovodi u pitanje tačnost biračkog spiska i njegova zaštićenost od zloupotreba. Crta navodi da Komisiji za reviziju biračkog spiska nadležne institucije nisu omogućile pristup svim potrebnim podacima, zbog čega javnost i dalje nema odgovore na pitanja o višestrukim upisima, fiktivnim prebivalištima i drugim nelogičnostima.

Time su, prema oceni Crte, dovedene u pitanje i tvrdnje Kancelarije za informacione tehnologije Vlade Srbije da je evidencija birača gotovo u potpunosti tačna.

Posebno se ukazuje na to da oko 30.000 birača u izvodima iz biračkog spiska nije upisano po azbučnom redu, već se njihova imena i prezimena nalaze na kraju izvoda ili na drugim mestima.

Crta poziva Republičku izbornu komisiju da uputi biračke odbore da ulože dodatni napor u pronalaženje birača čija imena nisu na očekivanom mestu u izvodu.

Biračima se poručuje da, ukoliko se nađu u takvoj situaciji, insistiraju na dodatnoj proveri izvoda kako ne bi bili onemogućeni da ostvare svoje biračko pravo.