Nakon gotovo godinu dana blokade, studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru ponovo se vraćaju u učionice. Iako ih formalno čeka nastavak studija, povratak za mnoge ne znači i jednostavan nastavak tamo gde su stali.
U gotovo svim razgovorima ponavlja se isto: osećaj gubitka kontinuiteta, strah od ponovnog ulaska u akademski ritam i preispitivanje sopstvenih radnih navika, ali i nada da će se kroz vreme ponovo pronaći motivacija i osećaj pripadnosti studentskom životu. Dok neki povratak vide kao izazov koji zahteva prilagođavanje, drugi ga doživljavaju kao emocionalno težak proces u kojem se ponovo gradi identitet studenta.
Sagovornici ovog teksta su M.Š., student građevine, B.M., student rehabilitacije, L.R., studentkinja psihologije, A.S., studentkinja na smeru vaspitač, i E.D., studentkinja matematike.
M.Š., student građevine: „Radna navika je sada upitna, ali verujem da će se vratiti“
Student građevine M.Š. povratak na fakultet dočekuje sa dozom straha i neizvesnosti, pre svega zbog toga kako će nastava u praksi funkcionisati nakon duže pauze.
„Osećam neku dozu straha kako će se sve odvijati i na koji način će fakultet funkcionisati u budućnosti. Veliki broj studenata nije izlazio na ispite prethodnih godinu dana i smatram da je radna navika upitna u ovom trenutku, ali da će se kroz određeni period vratiti na staro“, navodi on.
Za njega je najteži deo blokade bio gubitak studentskog identiteta i prelazak na onlajn nastavu.
„Najteže mi je pao gubitak osećaja da sam student. Onlajn nastava je zamenila redovna predavanja i baš zbog tog osećaja moja želja i motivacija za učenjem su znatno opali“, ističe M.Š.
Ipak, motivaciju za povratak pronalazi u socijalnom aspektu fakultetskog života.
„Pomisao na svakodnevno druženje i zajedničko učenje sa kolegama mi daje želju i motivaciju za povratak na fakultet.“
⸻
B.M., student rehabilitacije: „Radne navike nisu nestale, ali je fokus oslabljen“
Student rehabilitacije B.M. blokadu je doživeo bez dileme da li će se vraćati obavezama pre njenog zvaničnog završetka.
„Nisam imao nikakvu dilemu jer nisam hteo nikakvu studentsku obavezu od samog početka blokade do njenog zvaničnog završetka“, kaže on.
Za razliku od drugih sagovornika, ističe da mu period bez nastave nije teško pao.
„Ništa mi nije teško palo jer znam da me sve to čeka kad se blokada završi.“
Smatra da radne navike nisu izgubljene, ali priznaje da je koncentracija oslabila.
„Ne smatram uopšte da su izgubljene radne navike, već samo da je izgubljen taj neki fokus.“
Najveće brige vidi u obimu obaveza koje predstoje.
„Najveća briga mi je da li ću uspeti da položim ispite i da li ću moći da uskladim fakultetske obaveze sa drugim obavezama iz života“, navodi, dodajući da ga motiviše „želja za sticanjem novog znanja“.
⸻
L.R., studentkinja psihologije: „Kao da ponovo počinjem od nule“
Studentkinja psihologije L.R. povratak na nastavu opisuje kao emocionalno složen proces.
„Iskreno, osećaj je prilično čudan. Kao da sam u međuvremenu izgubila identitet studenta i sada ponovo moram da se vratim obavezama, ispitima i akademskom ritmu“, kaže ona.
Tokom godine bez nastave nije izlazila na ispite, a kontinuitet je, kako navodi, potpuno izgubljen.
„Godina dana pauze je bila duga, stagnirala sam kada je fakultet u pitanju. Iako sam u tom periodu profesionalno napredovala, povratak izaziva osećaj kao da nikada nisam ni bila student tog fakulteta.“
Neizvesnost oko odnosa između studenata i institucije dodatno pojačava tremu.
„Imam određenu tremu i neizvesnost kako će sve sada izgledati. Ipak, koliko god da sam skeptična, isto toliko sam i uzbuđena.“
Kao najveći izazov vidi ponovnu organizaciju vremena i uspostavljanje balansa, dok motivaciju pronalazi u završetku započetog puta.
„Motivaciju mi daje svest o uspehu koji me čeka nakon završenog fakulteta i osećaj da ću zatvoriti jedno važno poglavlje života.“
⸻
A.S., studentkinja – vaspitač: „Potpuno sam izgubila ritam“
Za studentkinju A.S. povratak na fakultet trenutno je najteži među sagovornicima.
„Osećaj je jako čudan. Imam baš straha“, kaže ona.
Tokom blokade izgubila je rutinu i radne navike, što danas vidi kao najveći problem.
„Izgubila sam baš sve. Bez uživo predavanja i rutine jako je teško da se čovek snađe sam.“
Brine je kako ponovo pronaći motivaciju.
„Pitam se kako dalje, totalno sam se pogubila, čak ni knjige ne znam gde su mi“, priznaje A.S., dodajući da trenutno ne vidi jasan izvor motivacije za povratak redovnim obavezama.
⸻
E.D., studentkinja matematike: „Radne navike su tu, treba vremena“
Studentkinja matematike E.D. povratak vidi smirenije, iako priznaje mešavinu emocija.
„Miks osećanja – tuga i radost“, opisuje ona.
Ne oseća strah, već smatra da je potreban period prilagođavanja.
„Trebaće malo vremena da prođe.“
Navodi da radne navike nisu nestale, ali da će koncentracija zahtevati dodatni trud.
„Radne navike su tu oduvek, poradiću na koncentraciji.“
Motivaciju pronalazi u ljudima i nadi u promene.
„Prijatelji i bolji sistem, ja se nadam“, zaključuje.
Iako su iskustva studenata različita, njihovi odgovori pokazuju da povratak na nastavu nije samo administrativna odluka, već duboko ličan proces.
Za neke to znači povratak uz oprez i strah, za druge spor proces prilagođavanja, ali za sve, novi početak u okolnostima koje se više ne doživljavaju kao ranije.
Posebno je primetno da studenti povratak ne posmatraju samo kroz akademske obaveze, već i kroz pitanje identiteta. Mnogi govore o gubitku osećaja da su studenti, o udaljavanju od fakulteta i o potrebi da se ponovo pronađe smisao i motivacija za nastavak započetog obrazovanja.
Istovremeno, prisutna je i nada. Uprkos strahovima, neizvesnosti i sumnjama, studenti veruju da će se kroz vreme radne navike vratiti, fokus popraviti, a motivacija obnoviti.
Kako će taj proces izgledati u praksi, ostaje da se vidi u mesecima koji dolaze. Ono što je sigurno jeste da se studenti DUNP-a u učionice ne vraćaju isti kakvi su iz njih izašli – već sa iskustvom koje je obeležilo jednu celu akademsku godinu.
