Građanski pokret Sandžaka (GPS) ocenio je da odluka tužilaštva da krivičnu prijavu zbog pretnji nosiocu njihove liste Edinu Zećiroviću završi nagodbom i uplatom 30.000 dinara u humanitarne svrhe pokazuje da su prijetnje političkim neistomišljenicima u Srbiji tolerisane, posebno kada dolaze od osoba bliskoj vladajućoj partiji, navodi se u saopštenju GPS-a.
GPS u saopštenju navodi da su prijetnje Edinu Zećiroviću upućene pre više od dve godine, ali da institucije tada nisu reagovale.
„Više od dve godine institucije su ćutale, odugovlačile i ignorisale slučaj, da bi tek sada, nakon što je politička šteta odavno učinjena, javnosti ponudile epilog u vidu odbacivanja krivične prijave i simbolične ‘sankcije’“, stoji u saopštenju.
Pokret ističe da nagodba, kojom se počinioci obavezuju na uplatu 30.000 dinara u humanitarne svrhe, šalje signal da prijetnje političkim akterima mogu proći nekažnjeno.
„Kada prijetnja ne nosi posledice, ona postaje dozvola. Kada postane dozvola, ona prerasta u praksu“, navodi se u saopštenju.
GPS dodaje da ovakva odluka šalje političku poruku i da institucije ne štite građane već moćne: „Pravda koja dođe nakon dve godine nije pravda, ona je alibi za sistem koji je svjesno odlučio da ne reaguje kada je morao. Poruka da se prijetnje mogu relativizovati, minimizirati i pretvoriti u sitan trošak, ako ste deo režimske mreže. Poruka da se strah proizvodi sistemski, a kažnjava selektivno.“
U saopštenju se dalje navodi da društvene mreže postaju poligon za targetiranje i linč političkih neistomišljenika, dok institucije, prema GPS-u, pasivno ohrabruju takvu praksu čekanjem, relativizacijom i amnestijom.
Pokret upozorava da ovakve odluke mogu imati dugoročne posledice.
„Svako ko danas prijeti, targetira i zastrašuje političke protivnike može se s pravom osećati ohrabrenim. Poruka je jasna: ako ste bliski vlasti, zakon za vas nije prepreka, već formalnost“, navodi se u saopštenju.
GPS zahteva da se pretnje političkim akterima tretiraju kao ozbiljno krivično delo, bez nagodbi koje, kako navode, obesmišljavaju zakon, kao i da tužilaštvo i sudovi počnu da štite građane, a ne nasilnike.
U zaključku saopštenja, pokret naglašava: „Građani imaju pravo da govore, kritikuju i politički se organizuju bez straha. Sve dok institucije to pravo ne štite, one ne služe javnom interesu, već režimu.“
