Nepovratno uništenje ekosistema, zagađenje vazduha i podzemnih voda, presecanje prirodnih tokova i nestanak šumskih površina ovakav bi, prema rečima Ade Marovca iz udruženja Za zdrav Novi Pazar, mogao biti ishod ukoliko na Rogozni dođe do otvaranja rudnika. A sve to na samo 10 kilometara od Novog Pazara.
Međunarodni dan planina obeležava se 11. decembra, a o stvarnom stanju na terenu razgovarali smo sa Marovcem, koji za portal A1 otkriva da se na Rogozni već sada vodi borba koja je oku javnosti gotovo nevidljiva.
O tome šta se trenutno događa u zaleđu Rogozne i koliko su istražne aktivnosti intenzivne, Marovac kaže:
„Planina Rogozna je trenutno invazivno napadnuta geološkim istraživanjima. Na terenu je aktivno između četiri i šest mašina za dubinske bušotine, u zavisnosti od obima istraživanja. Nažalost, obični prolaznik, iako vrlo rijedak, teško da može primjetiti da se tu išta dešava.“
Rogozna, dodaje on, ima ključnu ekološku, turističku i kulturološku vrednost za Novi Pazar.
Govoreći o ekološkom značaju planine i njenom uticaju na grad, ističe:
„Sa ekološkog aspekta Rogozna je krucijalno važna za Novi Pazar. Odmah iznad grada ukršta se ruža vjetrova u kojoj učestvuju tri struje. Pored toga, sa te planine se sliva rijeka Trnavica i veliki broj podzemnih voda.“
Kulturološka dimenzija Rogozne, prema Marovcu, jednako je važna.
„Ne smijemo zaboraviti da se na njoj nalazi srednjevekovno utvrđenje (gradina) Jeleč, te mnoštvo raznih toponima koji po svom nazivu eklatantno govore o bogatoj historiji cijelog ovog kraja.“
Na pitanje koliko je važno da se građani upoznaju sa planinom iz neposrednog iskustva, Marovac poručuje:
„Savjetujem svakome da posjeti tu planinu i da sam osjeti šta sve ta planina može ponuditi.“
Kada govori o rizicima otvaranja rudnika i potencijalnim posledicama po Novi Pazar i okolinu, on upozorava:
„Otvaranje rudnika bi automatski ugrozilo i poništilo sve što sam naveo u prethodnom odgovoru. Čak i ovim istražnim radnjama se znatno ugrožava planina zbog presretanja podzemnih voda, zbog neadekvatnog odlaganja isplaka (otpadnih voda), sječe šuma i bespravnog korišćenja izvora. Otvaranje rudnika znači nepovratno uništenje planine, a to se direktno odražava i na Novi Pazar. Zagađenje vazduha, zemlje i voda je neminovnost.“
O transparentnosti procesa i ulozi lokalne samouprave kaže da javnost gotovo ništa ne zna:
„Ne, lokalna zajednica nema dovoljno informacija. Sve se već godinama obavlja pod velom tajne. Čelnici firme koja vrši istraživanja (Zlatna reka) i firme koja želi vršiti eksploataciju ruda (Metal Striklands) aktivno se sastaju sa predstavnicima naše lokalne samouprave, a sve to iza zatvorenih vrata i totalno netransparentno. Javnost nema apsolutno nikakvih konkretnih informacija o budućim planovima.“
Govoreći o tome kako je Rogozna postala udaljena i nepoznata većini građana, Marovac smatra da je to rezultat dugogodišnjih procesa.
„Možda i 95% ovog grada nikada nije kročilo na toj planini. Sama činjenica da je vrlo slabo istražena govori o tome da je godinama pripremana za ove aktivnosti. Da bi me čitaoci bolje shvatili, samo neka uporede naučni i istraživački pristup prema Goliji i Kopaoniku i sve će biti jasno. Razlika je neuporediva.“
Kada govori o suštinskom značaju Rogozne, naglašava da ona prevazilazi pitanje resursa.
„Rogoznu prije svega ne smijemo posmatrati kroz prirodne resurse. Ona je mnogo više od toga. Rogozna je ekološki stožer ovog kraja. Rogozna mora postati turistički, naučni, a možda i kulturološki centar. Ako nismo dorasli za ovo, onda Rogozna se prosto ne smije dirati. Neka je nekim sljedećim, nadati se, daleko pametnijim generacijama. Hajde da im je bar prenesemo.“
Ističe i da je emocija prema planini preduslov za njenu zaštitu:
„Mora se raditi na izgradnji emocije kod stanovništva. Mora se poboljšati odnos prema ovoj planini, moraju se ljudi bolje upoznati sa njom.“
A koliko je Rogozna važna, sumira u jednoj rečenici.
„Rogozna im je sve. Ako ne bude sačuvane Rogozne, nema ni njih. Nema ni nas. Cijela priča”, zaključuje.
Upravo zato Međunarodni dan planina podseća da su ovi predeli krhki i nenadoknadivi. Rogozna je još jedan dokaz da prirodu čuvamo samo dok od nje ne odustanemo.
Tekst: Ajša Bugarić
