Nasilje u partnerskim odnosima retko počinje naglo. Najčešće se razvija postepeno, kroz sitne signale koji na početku deluju bezazleno, ali kasnije prerastu u ozbiljno ugrožavanje sigurnosti i dostojanstva žene.
Psihološkinja Milena Mutavdžić, koja godinama radi sa ženama kroz savetodavni rad, objašnjava koje obrasce ponašanja je važno prepoznati na vreme — i kada je trenutak da se žena udalji iz odnosa.
„Najraniji znakovi ne izgledaju opasno, ali ostave nelagodu“
Mutavdžić ističe da se početni oblici nasilnog ponašanja retko dožive kao pretnja. Najčešće ih vidi samo žensko telo, kroz osećaj nelagodnosti koji se javi u prisustvu partnera.
„Najraniji znakovi su obično tihi. Ne izgledaju opasno, ali u stomaku ostave malu nelagodu. To je onaj osećaj kada te neko ‘previše voli’ već na početku, kada mu smeta ako želiš da provedeš vreme sama ili kada svaka tvoja granica izaziva njegovu ljutnju“, kaže ona.
Preterana ljubomora, prebrzo vezivanje i komentari koji zvuče kao „šala“ često su prvi sloj ispod kog se krije potreba za kontrolom.
Manipulacija: najčešće oružje nasilnika
Jedan od najčešćih načina na koji nasilnici učvršćuju moć jeste postepena manipulacija. Mutavdžić objašnjava da manipulacija počinje tamo gde žena prestaje da veruje sebi.
„Manipulacija uvek počne tako da sebe preispituješ: ‘Možda ja preuveličavam, možda stvarno grešim…’. Nasilnik menja priču, ubeđuje te da se ne sećaš dobro, da si preosetljiva ili da si ti ‘izazvala’ njegovu reakciju“, navodi ona.
Udaljavanje žene od prijatelja i porodice posebno je opasno, jer nasilnik tako postaje jedini „oslonac“, a žrtva gubi sistem podrške.
Gde prestaje briga, a počinje kontrola?
Većina žena nasilje prepozna tek kada u odnosu zavlada potpuna kontrola. Međutim, granica se, kako kaže psihološkinja, prelazi mnogo ranije.
„Briga ti donese mir, sigurnost i osećaj slobode. Kontrola ti oduzme dah, tera te da paziš šta govoriš, da se opravdavaš i da kriješ stvari da ne izazoveš reakciju. Briga te podrži, kontrola te stegne“, ističe Mutavdžić.
Ako žena ima osećaj da mora da „pazi na svaki korak“, to je već znak da nešto duboko nije u redu.
Kada je odnos postao rizičan?
Iako svaka situacija nosi svoje nijanse, postoji trenutak koji gotovo sve žene opišu isto — momenat u kom osećaju da više ne žive kao pre.
„Pravi trenutak je onda kada prestaneš da prepoznaješ sebe. Kada iz dana u dan osećaš više straha nego radosti, više napetosti nego bliskosti. Kada se izvinjavaš za stvari koje nisu tvoja greška ili kriješ svoje misli i izbore“, kaže Mutavdžić.
Ako žena u odnosu oseća pritisak, strah, napetost ili potrebu da se „smanji“ da bi izbegla partnerovu reakciju, odnos je već postao rizičan.
„Niko ne zaslužuje ljubav koja boli“ – važnost postavljanja granica
Na kraju, Mutavdžić poručuje da je postavljanje granica čin samopoštovanja, a ne hladnoće.
„Potpuno je u redu zaštititi sebe. Granice nisu znak hladnoće, već brige o sebi. Uvek imaš pravo da kažeš ne, da se povučeš, da potražiš pomoć. Niko ne zaslužuje ljubav koja ga boli. Prava ljubav raste uz slobodu, poštovanje i mir — nikada uz strah“, zaključuje ona.
Nasilje nikada ne počinje udarcem, već neprimetnim oduzimanjem prostora, glasa i slobode. Zato je važno da žene veruju svojim osećajima, posebno onoj prvoj nelagodi koja se pojavi kada partnerove reči i postupci ne prate osećaj sigurnosti.
Prepoznavanje tih ranih signala može sprečiti dugotrajnu emocionalnu i fizičku štetu. Svaka žena ima pravo da bude zaštićena, poštovana i slobodna, a postavljanje granica nije slabost, već najveći čin brige o sebi.
