Da li su ispitni rokovi važniji od protesta? Mogu li se studentski zahtevi sprovoditi bez obustave nastave? O ovim i drugim pitanjima govorilo se na debati „Za i protiv održavanja ispita tokom studentske blokade“, održanoj juče u 20 časova u studiju A1. Dvojica studenata Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Ensar Leković i Enes Džogović, zastupali su suprotne stavove u vezi sa trenutnim blokadama fakulteta.
Ensar Leković smatra da bi univerzitet trebalo da nastavi sa radom i da studenti treba da polažu ispite, bez obzira na proteste koji se odvijaju.
Da li svi studenti podržavaju blokadu?
Ensar Leković, student DUNP-a, istakao je da ne podržava blokadu jer, prema njegovim rečima, nije od samog početka bilo jasno da li je reč o iskrenom studentskom pokretu ili o političkoj inicijativi.
“Jesmo li mi spremni da menjamo sistem, ne samo deklarativno, već u svakodnevici? Jesmo li spremni da platimo kaznu umesto da dajemo mito? Da se parkiramo kako treba, da budemo odgovorni građani? Ako to nismo, onda promena vlasti nije promena sistema, već samo promena ljudi koji ga trenutno vode”, rekao je Leković.
On je izrazio sumnju u autentičnost zahteva koji su se u početku pojavljivali u okviru studentske blokade.
“Bilo je pitanja: da li je ovo politička opcija, da li studenti žele u politiku? Nismo dobijali jasne odgovore. Zato nisam učestvovao”, dodao je.
Leković smatra da bi fakulteti trebalo da nastave sa radom i da studenti ne bi smeli da budu taoci jednog načina borbe.
“Ispitni rokovi su pravo svakog studenta. Blokada ne bi smela da znači da se svi ostali moraju povući iz akademskog procesa”, zaključio je Leković.
„Ovo nije samo studentska borba, već otpor režimu“
Suprotno njemu, Enes Džogović, student koji učestvuje u blokadi, tvrdi da su razlozi protesta višeslojni i da nadilaze isključivo akademske okvire.
“Mi ostajemo u blokadi dok se ne ispune naši zahtevi. Ključni među njima je zahtev za novom upravom univerziteta koja će imati odnos dostojan prema studentima i profesorima”, rekao je Džogović.
On je podsetio da blokada nije nastala iz hira, već iz osećaja nepravde i višegodišnjeg institucionalnog zanemarivanja.
“Ovo nije samo borba studenata. Ovo je borba protiv režima koji nas gazi 13 godina. Nećemo više da budemo pasivni posmatrači. Tek kada se građani aktivno uključe, možemo govoriti o promenama”, poručio je.
Džogović je naglasio da studentski pokret ima širu društvenu dimenziju i da je borba za univerzitet ujedno i borba za dostojanstvo, za bolji sistem, za društvo u kojem se svi poštuju.
Da li postoji prostor za dijalog?
I pored razlika, tokom debate ukazano je i na činjenicu da među građanima i studentima postoji sve manji stepen pasivnosti, te da su i oni koji ne učestvuju u blokadi počeli da se aktivnije interesuju i izjašnjavaju o aktuelnim dešavanjima. To je, kako su obojica učesnika priznala, važan pomak.
Na pitanje zbog čega nikada nije učestvovao na plenumu i izneo svoj stav pred studentima u blokadi, Leković je odgovorio:
“Lično nemam ništa protiv. Spreman sam na razgovor. Sama činjenica da učestvujem u ovoj debati pokazuje da želim dijalog”, dodaje.
Džogović je, međutim, istakao da bi takav razgovor unutar univerziteta bio produktivniji i da studenti koji su protiv blokade treba da iznesu svoje stavove među kolegama, a ne samo u javnosti.
“Ako verujete da vas ima više koji ne podržavaju blokadu, dođite na plenum i razgovarajmo. Tamo je mesto za zajedničke zaključke”, rekao je Džogović.
Ko je odgovoran i ima li prostora za kompromis?
Pitanje odgovornosti – da li su za situaciju odgovorni studenti, fakulteti ili univerzitetske uprave, takođe je otvoreno tokom razgovora.
Da li je moguća buduća saradnja i kompromisni model borbe koji neće ugrožavati akademska prava niti obesmišljavati proteste, ostaje otvoreno pitanje.
Celu debatu možete pogledati u videu ispod.
